Skip to main content

Region Pančevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Pančevo > Usevi ili zasadi
Prisustvo invazivnih stenica u usevima

Na teritoriji RC Pančevo na mnogim biljnim vrstama, kako u proizvodnim uslovima tako i u baštama i okućnicama, registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma zelene povrtne stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). 

 

Stenice štete nanose ishranom larvi i imaga na plodovima jabučastog i koštičavog voća, paradajzu, boraniji, vinovoj lozi  i drugim biljnim vrstama. Izrazito su polifagne štetočine. Oštećenja se primećuju u vidu  sitnih beličastih okruglih uboda koji  prerastaju u nekrotične pege, plodovi dobijaju gorak ukus, deformišu se i gube tržišnu vrednost.

 

Suzbijanje pomenutih stenica je veoma otežano, pre svega jer izrazita mobilnost, dnevna i noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju utvrđivanje nivoa njihove populacije na samim parcelama. Pored toga, suzbijanje ove dve vrste štetočina je veoma otežano jer se najčešće nalaze na biljkama koje su u različitim fazama zrenja plodova, kada je primena insekticida veoma ograničena. Ipak, osnovna mera njihove kontrole je primena hemijskih mera zaštite.

 

RC Pančevo nastavlja sa kontinuiranim monitoringom ove štetočine, i pravovremeno će obaveštavati poljoprivredne proizvođače o hemijskim merama zaštite koje je potrebno sprovesti.

 

Bela trulež u plasteničkoj proizvodnji paradajza

Na teritoriji RC Pančevo usevi paradajza u plasteničkoj proizvodnji se nalaze u fazi od cvetanja do razvoja ploda (BBCH 65 - 73).

Vizuelnim pregledom useva u plastenicima koji se godinama eksploatišu za proizvodnju povrća, registrovani su simptomi bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum) i na do 80% biljaka.

Simptomi se javljaju na prizemnom delu stabla gde se javlja vodenasta nekrotična pega, koja se postepeno širi, a u okviru pega formira se beličasta micelija. Obolele biljke se povijaju, venu i izumiru. Tokom razvoja gljiva formira telašca crne boje – sklerocije, najčešće u srži obolelog stabla. Sklerocije predstavljaju izvor infektivnog materijala za duži niz godina, pa čak i do 8 godina.

 

Proizvođačima se preporučuju preventivne mere zaštite koje uključuju:

Plodored,

Uklanjanje zaraženih biljaka i uništavanje biljnih ostataka,

Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta,

Izbalansirana ishrana azotom,

Dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada.

Krompirova zlatica

Na teritoriji RC Pančevo, usevi krompira se nalaze u fazi razvoja lista, šest do sedam listova razvijeno (BBCH 16-17).

Vizuelnim pregledom useva krompira na punktovima Glogonj,Dolovo,Pančevo, registrovali smo prisustvo imaga krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata ).

S obzirom da je zaštita krompira od ove štetočine usmerena na suzbijanje larvi (kojih još uvek nema), insekticidni tretman nije potreban.

RC Pančevo nastavlja dalje da prati aktivnost krompirove zlatice i signaliziraće pravi momenat za tretman.

Štetočine u plasteničkoj proizvodnji krastavca

Na teritoriji RC Pančevo pregledom plasteničke proizvodnje krastavca registrovano je da se usevi nalaze u fazi razvijeno sedam pravih listova na glavnom stablu (BBCH-17).

 

Vizuelnim pregledom biljaka registrovano je prisustvo larvi tripsa (Thysanoptera) i običnog paučinara (Tetranychus urticae).

 

Pored direktnih šteta koje prouzrokuju sisanjem biljnih sokova, tripsi su i prenosioci velikog broja biljnih virusa. Ovi štetni organizmi mogu predstavljati i ograničavajući faktor prilikom izvoza našeg povrća zbog karantinskog statusa koji imaju u nekim zemljama gde se izvozi naše povrće.

U ovom periodu proizvodnje, i sa ovako malom brojnošću ove štetočine, preporučuje se postavljanje žuto-plavih lepljivih klopki za monitoring prisustva i izlovljavanje tripsa.

 

Usled ishrane grinja, na napadnutim biljkama,  dolazi do sušenja listova što može dovesti do defolijacije. Preporuka proizvođačima je obilazak i pregled svojih useva na prisustvo ovih štetočina. Ukoliko se registruje njihovo prisustvo preporučuje se sprovođenje hemijskih mera zaštite nekim od registrovanih akaricida.

 

Virus mozaika krastavca, CMV

Na teritoriji RC Pančevo, tokom vizuelnih pregleda različitih useva (tikava, krastavaca, paradajza i paprika) uočeni su veoma brojni i raznovrsni simptomi od različitih vidova mozaika, preko hloroze, šarenila listova do veoma izražene klobučavosti. Tokom pregleda, sakupljeni su uzorci biljaka sa različitim tipovima simptoma koji su ukazivali na virusnu zarazu. Analizama (ELISA test) u laboratoriji Sistema PIS-a detektovano je prisustvo virusa mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus, CMV).

 

Tabela: Rezultati laboratorijskih analiza

 

Biljna vrsta

Lokalitet

Datum analize

Prisustvo virusa

CMV

AMV

TSWV

Paprika

Crepaja

13-14.07.2016

+

-

-

Paradajz

Crepaja

13-14.07.2016

-

-

-

Krastavac

Crepaja

13-14.07.2016

+

-

-

Tikvice

Pančevo

13-14.07.2016

+

-

-

Paradajz

Pančevo

13-14.07.2016

+

-

-

 

Virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus, CMV) pripada grupi opšte rasprostranjenih virusa i jedan je od ekonomski najznačajnijih virusa. Prisutan je na paprici, paradajzu, duvanu, lucerki, vrežastim biljnim vrstama, crvenoj detelini i biljkama spontane flore.

 

CMV se prenosi na neperzistentan način sa više od 80 vrsta vaši, a najefikasniji vektori su mu vrste Myzus persicae i Aphis gossypii.

 

Simptomi: Simptomi koje izaziva ovaj virus mogu se, zbog sličnosti, pomešati sa simptomima koje izazivaju drugi virusi.

Simptomi na krastavcu i tikvicama: Na vrežama zaraženih biljaka uočava se mozaično prošaravanje i klobučavost, internodije su skraćene, dok su plodovi usled ranih infekcija veoma deformisani, sa različitim bradavičastim izraštajima na površini. Plodovi zaraženi u kasnijim fazama razvoja ispoljavaju različite vidove mozaičnih prošaravanja.

 

Slika 1: Simptomi CMV na krastavcu

 

 

Slika 2: Simptomi CMV na tikvicama

 

 

Simptomi na paradajzu: Prvi simptomi se ispoljavaju u vidu blagog šarenila koje sa razvojem bolesti postaje sve upadljivije. Razvijeni izdanci podležu dubokim morfološkim promenama dobijajući končast izgled poznat kao „nitavost paradajza”. Virulenti sojevi izazivaju nekrozu duž lisnih nerava, crtičaste nekrotične pege duž stabla i plodova.

Slika 3: Simptomi CMV na paradjzu

Simptomi na paprici: Kod liski se javlja mozaik, nekroza a nekad liske mogu biti jako uvećane sa zadebljalim lisnim nervom. Cvetovi su izobličeni a plodovi kržljavi i izobličeni.

Slika 4: Simptomi CMV na paprici

Mere kontrole protiv ovog virusa podrazumevaju zdrav sadni materijal, suzbijanje vektora-vaši i suzbijanje korova oko i u plasteniku u kome se proizvodi rasad, kao i na parcelama na kojima se povrće gaji na otvorenom polju.

Južna korenova nematoda  (Meloidogyne incognita) na  paradajzu

   Vizuelnim pregledom paradajza u plasteniku, sorte Fudži, na teritoriji RC Pančevo, lokacija Crepaja,  registrovano je uvenuće biljaka u fazi od oko 50 dana vegetacije i formiranja cveta (Slika 1). Čupanjem biljaka uočena je redukcija korena i prisustvo mesnatih guka (Slika 2). Laboratorijskim pregledom korena, disekcijom su izdvojene ženke Meloidogyne, sferičnog oblika sa izraženim glaveno-vratnim delom (Slika 3). Na osnovu morfološke analize mikroskopskog preparata perinealnog polja ženke, odnosno nabora kutikule oko vulve, anusa i repa, identifikovana je vrsta Meloidogyne incognita. Oblik perinealnog polja je ovalno-izdužen sa visokim dorzalnim lukom. Kutikularne šare variraju, u dorzalnom luku gusto poređane dok su lateralne linije slabo izražene (Slika 4). Južna korenova nematoda je vrsta sa najvećim rasprostranjenjem  iz roda Meloidogyne, najčešće prisutna u južnim i toplijim krajevima. Kao izrazito termofilna vrsta, izdvaja se se kao  jedna od  najštetnijih vrsta nematoda  u plastenicima i staklenicima, posebno na biljakama paradajza i krastavca. Napada preko 700 biljnih vrsta. U Srbiji je konstatovana na stakleničkim kulturama, a na otvorenom polju na duvanu, paradajzu, paprici, suncokretu i tokom  2015.  na krompiru u okviru sprovođenja Programa mera zaštite zdravlja bilja, na lokalitetu Bački Vinogradi.

 

  Preporučene mere suzbijanja

  • plodored,  dublja obrada zemljišta, đubrenje, navodnjavanje
  • higijenske mere u vidu održavanja zemljišta i objekata. Čupanje i uništavanje obolelih biljaka, posebno korenovog sistema,  suzbijanje korova. Osetljive vrste ne gajiti na istom mestu najmanje 3 godine.
  • zasušivanje i hlađenje zemljišta malč folijama
  • izbor  sertiifikovanog  zdravog  rasada
  • izbor supstrata sa garancijom da nisu prisutne nematode
  • izbor podloge za kalemljenje sorata paradajza otpornih na nematode
  • izbor otpornih sorata paradajza (na deklaraciji obeleženo slovom  N)
  • ranija sadnja (na temperaturi od 13 0C sporije razviće nematoda)
  • hemijske mere u vegetaciji-jedini registrovani nematocid, sistemik Vydate 10 L (Oxamyl). Primena pomoću sistema za navodnjavanje preko Venturijave cevi (koristi se i za tripse, lisne vaši i belu leptirastu vaš). Doza 10-15 l/ha, razmak između tretiranja 2-3 nedelje, najviše 80l/ha po usevu godišnje
  • dezinfekcija zemljišta fumigantom Basamid granulatom (Dazomet) 40 dana pred sadnju biljaka uz obaveznu proveru fitotoksičnosti

Slika 1. Biljka paradajza zaražena Meloidogyne incognita iz plastenika (Crepaja, jul 2016)

 

 

Slika 2. Mesnate guke na korenu paradajza izazvane prisustvom M. incognita (Crepaja, jul 2016)

 

 

Slika 3. Izdvojene ženke Meloidogyne incognita iz korena paradajza (Crepaja, jul 2016)

 

 

Slika 4. Oblik perinealnog polja ženke M. incognita  izdvojene iz korena paradajza

 

 

Tekst priredila: dr Jasmina Bačić

Polaganje jaja krompirove zlatice

Na punktu Pančevo usevi krompira se nalaze u fenofazi razvijen peti-šesti list na glavnoj stabljici (BBCH 15-16). Vizuelnim pregledom lišča krompira registrovano je prisustvo imaga krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata) u indeksu napada 3,5% kao i grupisano položena jaja na naličju lista u indeksu napada 2,5%.

Slika: Imago i jaja krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata)

 

Imaga krompirove zlatice su najaktivnija po toplom i sunčanom vremenu od 11 do 20⁰C. Posle dopunske ishrane i posle parenja, ženka polaže jaja u grupe na naličje lista ukoliko su uslovi ishrane bili povoljni. Ispiljene larve ostaju na naličju lista i hrane se lisnim tkivom ne oštećujući gornji epidermis. Starije larve, koje su proždrljive i pokretnije, napadaju sve delove biljke i mogu dovesti do potpunog uništenja biljaka.

 

Kod primene hemijskih mera najbolji rezultati se dobijaju ako se tretiranje izvede kada je  kritičan broj (EPPO/PP2) 15 larvi po biljci, odnosno 20% oštećenja na lišću.

S obzirom da su hemijske mere zaštite usmerene na suzbijanje larvi insekticidni tretman se za sada ne preporučuje.

Napominjemo da se u feromonskim klopkama, postavljenim u usevu krompira, registruju imaga ozime sovice (Agrotis segetum), sovice gama (Autographa gamma) i krompirovog moljca (Phthorimaea operculella), ali se insekticidni tretman za sada ne preporučuje.