27.7.2021
Na terenu RC Kragujevac ranije sorte šljive čačanskih selekcija su obrane (Čačanska rana) ili je berba pri kraju (Čačanska lepotica) dok je Čačanska najbolja u fazi obojavanje skoro završeno (BBCH 85). Sorta Stenlej, kao najzastupljenija sorta na našem terenu, nalazi se u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81).
Na području Šumadijskog okruga odranije je poznato prisustvo gljive Monilinia fructicola, koja zajedno sa drugim gljivama istog roda prouzrokuje pojavu truleži na plodovima koštičavog voća, s tim što pomenuta gljiva ima karantinski status u Ruskoj Federaciji, kojoj je u velikoj meri okrenut izvoz šljive i gotovo sav izvoz breskve i nektarine sa naše regije. Zbog toga skrećemo pažnju na prisustvo simptoma ove fitopatogene gljive na plodovima šljive, ali i breskve i nektarine. Poseban problem predstavlja činjenica da ovi patogeni pronalaze put u biljno tkivo preko mehaničkih povreda, a kako su delove naše regije gde se najviše gaji šljiva, breskva i nektarina u relativno kratkom periodu (19.05 i 18.07) dva puta zadesile gradonosne padavine koje su u znatnoj meri oštetile plodove, neophodno je bilo izvesti fungicidne tretmane i sprovesti sve druge potrebne mere koje bi sprečile gljivičnu infekciju (preporuka).
Obilaskom terena u pojedinim voćnjacima gde je grad načinio oštećenja, primećeni su simptomi moniliozne truleži ploda.
Osim kroz povrede od grada, parazit može prodreti unutar ploda kroz bilo koju mehaničku povredu (oštećenja od insekata, radova u voćnjaku, manipulacije plodovima….).
U ovom trenutku, svim proizvođačima u čijim zasadima je berba u toku ili se planira narednih dana, može se preporučiti uklanjanje inficiranih plodova i njihovo iznošenje iz voćnjaka. Nikako ne bi trebalo plodove s karakterističnim simptomima (mrke pege, smeđa trulež, mumificirani plodovi) ostavljajti na granama jer oni predstavlaju izvor inokuluma za narednu sezonu. Potrebno je povesti računa i o higijeni ruku, alata i ambalaže, koristiti nove ili čiste gajbe, kao i obratiti pažnju na higijenu u transportu jer simptomi mogu biti ispoljeni i nakon berbe (postoji mogućnost latentne infekcije ili pojava infekcije posle berbe ukoliko se tada na bilo koji način plod inficira).
Naročito imajući u vidu da se period intenzivnog porasta nekoliko nedelja pred berbu smatra najosetljivijim na infekciju moniliozama ploda, ostalim proizvođačima može se preporučiti dodatni oprez kad je u pitanju zaštita od ovog oboljenja, redovni fungicidni tretmani od početka zrenja u povoljnim uslovima (vlažno i kišovito vreme) o čemu RC Kragujevac blagovremeno izveštava, kao i suzbijanje insekata čijom ishranom nastaju oštećenja pogodna kao mesto ulaska fitopatogenih gljiva.
O ovom oboljenju potrebno je voditi računa zbog redovnih kontrola i provera od strane Ruske Federacije kao zemlje uvoznice. Naime, laboratorijske analize se vrše za svaki kontigent koštičavog voća koje se šalje u izvoz na rusko tržište i to se odnosi na svakog proizvođača pojedinačno, odnosno njegovu robu koja je u pošiljci. U slučaju pozitivnog nalaza na ruskoj granici na Monilinia fructicola izvoznik rizikuje privremenu zabranu plasmana koštičavog voća na tržište Ruske Federacije. 16.4.2021
Na terenu RC Kragujevac šljive se nalaze, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, u fazama od 30% cvetova otvoreno (BBCH 63) do kraj cvetanja, sve latice otpale (BBCH 69).
Na belim lepljivim klopkama se hvataju šljivine ose - crna i žuta šljivine ose (Hoplocampa minuta, H. flava). U pitanju su štetočine čije suzbijanje je skopčano sa problemima budući da se njihovo štetno dejstvo ispoljava tokom cvetanja kada je inače zabranjena upotreba insekticida zbog aktivnosti polinatora. Stoga su hemijski tretmani preporučljivi tek od perioda precvetavanja zasada.
Obe pomenute štetočine imaju vrlo sličnu biologiju i razviće. Razvijaju po jednu generaciju godišnje, a štetu pričinjavaju larve koje se i suzbijaju. Štetnost se oslikava u činjenici da ženke polažu jaja u cvetne pupoljke a larve uništavaju unutrašnjost plodića. Larva prezimljava u zemljištu a do eklozije dolazi kad se zemljište na dubini od 5 do 10 cm zagreje do temperature od oko 10C.
U tabeli su prikazani podaci koji se odnose na temperature zemljišta sa automatskih meteoroloških stanica raspoređenih po različitim opštinama Šumadijskog upravnog okruga, što je teren koji pokriva RC Kragujevac. Najpre treba reći da do početka aprila temperature zemljišta uglavnom nisu dostizale vrednosi blizu kritične temperature za ekloziju ovih vrsta. Analizom preuzetih podataka, može se zaključiti da su na većini lokacija potrebne temperature nastupile od početka aprila.
Tabela 1
|
datum |
Vinča (opština Topola) |
Čumić (opština Kragujevac) |
Ranilović (opština Aranđelovac) |
D.jarušice (opština Rača) |
Kusovac (opština Knić) |
Lapovo (opština Lapovo) |
Žirovnica (opština Batočina) |
|
|
Temp. zemljišta (sr.) |
|
01/04/2021 |
8.26 |
9.89 |
10.23 |
8.09 |
9.74 |
11.24 |
9.95 |
|
02/04/2021 |
8.73 |
10.4 |
10.98 |
8.71 |
10.23 |
11.66 |
10.74 |
|
03/04/2021 |
8.65 |
9.76 |
10.67 |
8.91 |
9.8 |
10.82 |
10.52 |
|
04/04/2021 |
7.68 |
8.19 |
8.9 |
8.14 |
8.57 |
8.54 |
8.9 |
|
05/04/2021 |
7.53 |
8.34 |
8.78 |
7.96 |
8.94 |
8.89 |
8.21 |
|
06/04/2021 |
7.31 |
8.59 |
8.53 |
8.08 |
8.39 |
8.45 |
8.44 |
|
07/04/2021 |
6.51 |
7.07 |
7.47 |
6.95 |
7.6 |
7.16 |
7.27 |
|
08/04/2021 |
6.11 |
6.58 |
7.15 |
6.33 |
7.15 |
6.83 |
6.5 |
|
09/04/2021 |
6.5 |
7.4 |
7.96 |
6.61 |
7.59 |
7.93 |
6.91 |
|
10/04/2021 |
7.13 |
8.62 |
9.07 |
7.28 |
8.14 |
8.97 |
8.1 |
|
11/04/2021 |
7.89 |
9.61 |
10.05 |
7.84 |
9.03 |
10.28 |
9.22 |
|
12/04/2021 |
9.01 |
10.93 |
10.96 |
8.82 |
10.73 |
12.34 |
10.43 |
|
13/04/2021 |
9.51 |
11.34 |
11.61 |
9.34 |
10.94 |
12.24 |
11.23 |
Nakon pojave, imago polaganje jaja vrši na dostupnim cvetovima, odnosno biljkama koje su u tom trenutku u cvetu. Od toga u kojoj se fenofazi biljka domaćin nalazi u vreme pojave imaga, zavisiće i intenzitet napada. Ukoliko se šljiva u tom trenutku nalazi u punom cvetu, intenzitet napada je najizrazitiji. Ako je ona u fazi bubrenja cvetnih pupoljaka, štetočine će se fokusirati na druge izvore i napad će biti ublažen. S druge srane, ako su šljive u tom momentu u fazi precvetavanja, napad je gotovo savim izbegnut. Dakle, u zavisnosti od toga kad se štetočina pojavi i u kojoj fazi su tada različite sorte šljiva, napad može biti jači ili slabiji u određenom sortimentu.
Tabela 2
|
datum |
fenofaza razvoja |
|
|
|
Stenlej |
Čačanska rana |
|
|
|
|
|
31.03. |
beli baloni/prvi cvetovi otvoreni |
puno cvetanje |
|
|
|
10.04 |
početak cvetanja |
cvetovi se smežuravaju, većina latica opada |
|
|
|
14.04. |
30% cvetanja/
puno cvetanje |
kraj cvetanja, većina latica otpala |
|
|
Analizom podataka iz tabele 2, vidimo da je u vreme pojave imaga ovih štetočina srednje pozni sortiment (Stenlej) bio na početku cvetanja dok je rani (Čačanska rana) bio u punom cvetu. Na kraju dolazimo do zaključka da se ove godine može očekivati intenzivniji napad kod ranijeg sortimenta šljiva pa se poseban oprez preporučuje proizvođačima u čijim zasadima dominiraju takve sorte. Mere zaštite se sprovode u periodu piljenja larvi, a pre njihovog ubušivanja u plodove (pogledati preporuku za zaštitu šljive RC Kragujevac od 16.4.2021.). 27.11.2020
Na terenu RC Kragujevac u pojedinim mladim zasadima šljive primetne su rupe od glodara. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje oprez kad je prisustvo glodara u pitanju, a tu se pre svih misli na poljskog miša (Apodemys sylvaticus) i poljsku voluharicu (Microtus arvalis), naročito u mladim voćnim zasadima.
rupe od glodara
U pitanju su polifagne štetočine koje se hrane korom stabla i delovima korena biljaka pa to može dovesti i do sušenja voćaka. U ovom trenutku, nije primećeno prisustvo zečeva i srndaća, odnosno oštećenja koja oni nanose. Zečevi trenutno još uvek imaju pristupačne izvore hrane pa se ne očekuju oštećenja na stablima pre snegova, dok se oštećenja od srndaća takođe mogu očekivati nešto kasnije, tokom zime i u rano proleće.
Sada se proizvođačima može preporučiti obilazak voćnjaka, pregled na prisustvo aktivnih rupa glodara i ukoliko se primeti brojnost iznad ustanovljenih pragova štetnosti (za poljskog miša to je 10-50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu 10-500 aktivnih rupa po hektaru), postavljanje otrovnih mamaka registrovanih za tu namenu. Nakon pozicioniranja mamaka u rupe, potrebno ih je zatrpati kako bi se izbeglo slučajno trovanje domaćih životinja i divljači. 14.9.2020
U pojedinim nedovoljno održavanim i negovanim zasadima šljive na terenu RC Kragujevac zapaženo je prisustvo dudovca (Hyphantria cunea).
gusenice dudovca
Na svetlosnim lovnim klopkama tokom jula i avgusta meseca, kad se i inače pojavljuju leptiri druge generacije, registrovan je povećan ulov imaga ove insekatske vrste.
U pitanju je polifagna vrsta koja napada veći broj domaćina. Štetna je za različite voćke (dud, šljiva, trešnja, jabuka, kruška, orah…), ali napada i pojedine zeljaste vrste biljaka, poput deteline, lucerke i plavog patlidžana. Poreklom je iz Severne Amerike odakle se proširila po Evropi.
Prezimi lutka u pukotinama kore i sličnim skrovitim mestima, a u proleće se pojavljuje leptir prve generacije koji polaže jaja u formi jajnih legala svetlo-zelene boje koja se teško uočavaju. Gusenice žive u zajednici u paučinastim guseničnim gnezdima.
izgled guseničnog gnezda na stablu šljive
Boja larve varira od žute do zelene, što zavisi od ishrane. Imaju karakterističnu široku smeđu prugu duž leđa i žute pruge na bokovima, s bradavicama iz kojih izbijaju tamne dlake. U početku je gusenično gnezdo malo i teže ga je zapaziti a kasnije, s porastom gusenica, raste i može da prekrije celu krošnju drveta. Razvija dve generacije u toku jedne godine, s tim što u uslovima tople jeseni može započeti i treću. Gusenice nakon što se raziđu iz gnezda mogu da izazovu golobrst.
Proizvođačima se preporučuje obilazak zasada i ukoliko se registruje prisustvo guseničnih gnezda, njihovo mehaničko uklanjanje. Ako je prisutno 2 do 5 guseničnih gnezda po stablu, preporučuje se sprovođenje hemijskog tretmana nekim od registrovanih insekticida. 27.6.2020
Na terenu RC Kragujevac šljive se nalaze, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, u fenofazi plodovi dostigli 70% krajnje veličine do početka obojavanja ploda (BBCH 77-81).
U pojedinim zasadima primetni su simptomi karakteristični za monilioznu trulež plodova.
Kao i ostale koštičave vrste, šljiva je podložna napadu gljive Monilinia fructicola. Ova gljiva naročito može biti štetna za nektarinu i breskvu, ali i višnju, trešnju, kajsiju i u manjoj meri za jabučaste voćne vrste. Kod nas se nalazi na listi karantinskih organizama IA deo II, što znači da je na pojedinim regionima naše zemlje prisutna dok drugde nije a njeno je unošenje i širenje u Republiku Srbiju zabranjeno. U programu posebnog nadzora na prisustvo M.fructicola proizvodni region RC Kragujevac pokazao se kao zona sa prisustvom ovog parazita.
Simptomi na plodovima su lako prepoznatljivi i na osnovu izgleda teško se mogu razlikovati od simptoma koje prouzrokuju druge gljive istog roda. Uključuju pojavu mrkih pega koje se postepeno šire i zahvataju celokupan plod (mrka, smeđa trulež) a kasnije sporulacijom dovode do pojave beličastih koncentričnih tvorevina. Takvi plodovi se suše, smežuravaju i očvrsli ostaju na granama ili padaju na zemlju (mumificirani plodovi). Oni predstavljaju dalji izvor inokuluma. Pored vidljivih simptoma, mogu postojati i plodovi bez simptoma koji su ipak inficirani (latentne infekcije). Važno je napomenuti da plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja i to najčešće kroz različite povrede, ali i kroz prirodne otvore i direktnim prodorom kroz kutikulu. S tim u vezi, period intenzivnog porasta nekoliko nedelja pred berbu smatra se najosetljivijim. Kako se približavamo periodu koji je kod šljive najkritičniji kad je u pitanju infekcija ovom gljivom, a prisutni su uslovi koji pogoduju njenom razvoju (vlažan i kišovit period za nama sa gradonosnim padavinama koje su stvorile mehaničke povrede, a zatim period sa visokim temperaturama), potrebno je skrenuti pažnju na sve mere koje se mogu iskoristiti u borbi protiv ovog patogena. To je naročito važno ako se zna da je M. fructicola karantinski parazit u Ruskoj Federaciji a da veliki deo šljive sa našeg terena završava upravo na tom tržištu. Drugi deo izvozi se ka zemljama EU, gde je ovaj parazit izgubio status karantinskog 2014. godine.
Pre svega, potrebno je ukloniti i uništiti sve zaražene biljne delove i mumificirane plodove iz voćnjaka. U samom voćnjaku neophodno je preduzimati sve redovne mere nege i zaštite, suzbijati korove i insekte jer oni svojom ishranom mogu načiniti mehanička ošetećenja koja su ulaz za M.fructicola. Takođe, preporuka je da se samonikle vrste voćaka koje su domaćin ovog parazita uklone ako se nalaze u blizini zasada. Značajno je uravnoteženo đubrenje i navodnjavanje a prihrana kalcijumom povoljno deluje na otpornost plodova.
Ono što može predstavljati naročit problem jeste činjenica da štete od ovog patogena mogu nastati i nakon berbe, tokom skladištenja i transporta. Najčešće se simptomi posle berbe pojavljuju kao posledica latentne infekcije, ali se može desiti da od momenta berbe zdravi plodovi bivaju inficirani u slučaju prisustva patogena i postojanja povoljnih uslova. Budući da je u toku berba višnje i ranih sorti nektarine, a berba ostalih vrsta koštičavih vrsta sleduje u budućem periodu, potrebno je istaći mere koje se tiču berbe i manipulacije plodovima kojima bi se minimizirao rizik od infekcije.
Sa tog stanovišta značajna je pravovremena i redovna berba i izbegavanje ozleđivanja biljaka. Berbu je potrebno obaviti uoči padavina. Prilikom berbe potruditi se da se što manje plodovi mehanički oštećuju. Zdrave plodove oštećene tokom branja ne stavljati u ambalažu a plodove bolesnog izgleda treba odstranjivati. I ambalaža mora biti nova ili, ako je ranije korišćena, treba je dobro oprati i obložiti iznutra. Ambalažu ne držati na zemlji zbog moguće kontaminacije i ne spuštati u nju bilo kakav drugi materijal. Skladišni prostor i transportna sredstva moraju biti čista i bez ostataka trulog voća koje bi moglo predstavljati izvor zaraze, a sami plodovi bi trebali biti u što kraćem roku rashlađeni do temperature skladištenja i uneti u skladište. 9.6.2014
Prvi nalaz žilogriza (Capnodis tenebrionis) na terenu koji pokriva RC Kragujevac registrovan je 02.06. u selu Lužnice na šljivi. Velike štete pričinjava na koštičavim voćnim vrstama, u prvom redu na višnji i trešnji.
U pitanju je imago koji se u ovom trenutku hrani peteljkama lista koštičavih voćaka pre nego što položi jaja. Jaja polaže najčešće na zemljište u neposrednoj blizini biljke hraniteljke, iz kojih se pile larve koje se ubušuju u predelu korenovog vrata i korena i dovode do sušenja stabla.
imago žilogriza (Capnodis tenebrionis)
Reč je o veoma opasnoj štetočini karakterističnoj za Mediteran, ali se zbog klimatskih promena, sve dužih i toplijih leta, učestalo pojavljuje i u nas. Zaštita je nezahvalna zbog činjenice da larve puno vremena provode u unutrašnjosti drveta (12-14 meseci).
Imajući u vidu sve gore navedeno, zaštita je kompleksna i uključuje različite mere:
-uklanjanje stabala koja su se osušila zbog prisustva ovog insekta.
-hemijski tretman protiv imaga u vreme dopunske ishrane lisnim peteljkama nekim od preparata na bazi acetamiprida (Afinex 20 SP, Voley 20 SP, Mospilan 20 SP...), imidakloprida (Confidor 200 SL), tiametoksama (Actara 25 WG), ...
-smanjenje populacije odraslih insekata postavljanjem lovnih klopki (posude svetlijih boja u koje se sipa voćni sok).
-hemijski tretman protiv larve nekim od zemljišnih insekticida (a.m. teflutrin, Force 1,5-G u količini od 5 kg/ha ili a.m. fipronil, Goldor bait u količ. od 10 kg/ha) uz plitku inkorporaciju, u zoni oko biljke gde ženke polažu jaja na tlo (u radijusu od 1m od voćke).
-posle berbe tretirati 2-3 puta nekim od insekticida na bazi hlorpirifosa (Pyrinex 48 SC, 1.5 l/ha).
-učestala površinska obrada, uz intenzivno navodnjavanje.
-nove zasade ne podizati na mestu iskrčenih.
Sa stanovišta hemijske zaštite, bitno je razumeti tajming dopunske ishrane i polaganja jaja, jer su to kritične tačke u kojima hemijski tretman ima pun smisao. Žilogriz se dopunski hrani negde polovinom jula meseca, a kod šljive to je nešto ranije, otprilike u vreme promene boje ploda. Period polaganja jaja je veoma razvučen, traje od juna do avgusta. Proizvođačima se svakako savetuje da obilaze svoje zasade koštičavog voća i reaguju ukoliko primete ovu štetočinu.
Nakon što se larva jednom ubuši u korenov vrat, hemijske mere postaju neefikasne.
Takođe je na terenu uočena pojava šiljokrilca (Perotis lugubris). Biologija i mere zaštite podudaraju se sa onima navedenim za žilogriza.
imago šiljokrilca (Perotis lugubris)
žilogriz (levo) i šiljokrilac (desno) 31.1.2014
Na lokalitetu Lipovac, opština Topola, u zasadu šljiva primećena su stabla sa simptomima karakterističnim za rak korena i korenovog vrata, prouzrokovača Agrobacterium tumefaciens. Zasad je star godinu dana. Do zaraze je došlo sa sadnim materijalom, tj. prilikom kalemljenja, jer ovo je jedan od najrasprostranjenijih načina širenja bolesti. Simptomi su vrlo karakteristični, nastaju tumaraste izrasline (gale) na korenu, korenovom vratu i stablu uglavnom na mestu preseka, prilikom orezivanja. Posledica ove bolesti je i slabiji razvoj korenovog sistema. Rak korena često se može javiti na sadnicama šljive u rasadnicima, dovodeći do kraćeg životnog veka takvih biljaka i umanjenog roda. Generalno, u rasadničarskoj proizvodnji nepoštovanjem plodoreda dolazi do nagomilavanja inokuluma i to utiče na pojavu bolesti. Do infekcije može doći preko biljnih delova koji se koriste za razmnožavanje, ali i preko oruđa i alata, zatim putem vetra, kišnih kapi, zalivanjem, insektima, i to preko mehaničkih ozleda koje nastaju na kori, bilo rezidbom, bilo izmrzavanjem ili na neki drugi način.
Shodno svemu gore navedenom, suzbijanje se vrši pre svega kroz preventivne mere, a tu su naročito bitne agrotehničke mere i higijena polja (uklanjanje biljaka sa vidljivim simptomima). Takođe, ne treba vršiti sadnju na parcelama gde je odranije poznato prisutstvo ove bolesti, barem 4-5 godina. Kalemljenje na zeleno je bolje izvoditi nego kalemljenje na zrelo. |
|
|
|
|