Skip to main content

Kragujevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac
Dozrelost pseudotecija gljive Venturia inaequalis

Na teritoriji koju pokriva RC Kragujevac zasadi jabuke se nalaze u fazi lisni pupoljci zadebljali, cvetni pupoljci zatvoreni i prekriveni ljuspicama kore (BBCH 00) do početak bubrenja lisnih pupoljaka: pupoljci su vidljivo nabubreli, ljuspice pupoljaka su izdužene sa svetlo obojenim mrljama (BBCH 01).

 

Mikroskopskim pregledom pseudotecija, sa prezimelog lišća jabuke, registrovan je početak formiranja askusa gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis). U askusima nisu registrovane zrele askospore, što znači da je dozrelost pseudotecija 0%.

 

velika slika

 

RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem dozrelosti pseudotecija ovog patogena.

Zdravstveno stanje ozimih strnina

Na terenu RC Kragujevac usevi ozimog ječma, u zavisnosti od vremena setve, nalaze se u različitim fazama bokorenja, od 2 do 5 stablo vidljivo (BBCH 22-25). Vizuelnim pregledom ozimog ječma na lokalitetima Petrovac i Veliko Krčmare utvrđeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) u niskom procentu napada, od 4 do 5%. Simptomi ostalih biljnih bolesti i prisustvo štetnih insekata nije registrovano.

simptom mrežaste pegavosti ječma

Ozime pšenice se nalaze u fazi od 2 do 3 stabla vidljivo (BBCH 22-23). Vizuelnim pregledom površina pod pšenicom na lokalitetima Cerovac i V. Krčmare nisu zapaženi simptomi biljnih bolesti, ni štetnih insekata.

Mora se napomenuti da su primećene rupe od glodara na više lokacija, pa se proizvođačima može preporučiti obilazak parcela pod strnim žitima i u slučaju da se uoči više od 10 aktivnih rupa po hektaru, primena nekog od gotovih registrovanih mamaka. Nakon pozicioniranja mamaka u rupe, potrebno ih je zatrpati kako bi se izbeglo trovanje divljači.

rupe od glodara

Obična kruškina buva (Cacopsylla pyri)
Pregledom zasada kruške (sorta Santa Maria), na lokalitetu Vinča, utvrđeno je da se kruška nalazi u fenofazi mirovanja (00 BBCH).
 
Vizuelnim pregledom zasada registovano je prisustvo zimskog imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 14. Prisustvo položenih jaja nije registrovano.
 
RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem ove štetočine.
Zdravstveno stanje ozimih strnih žita
Na terenu RC Kragujevac ozima pšenica se nalazi u fazi od četiri lista razvijeno do početak bokorenja (BBCH 14-21), dok je ozimi ječam u fazi početak bokorenja (BBCH 21).
 
 

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice, na lokalitetu Cerovac, utvrđeno je prisustvo cikada (Cicadellidae) na 4% biljaka, dok na lokalitetu Veliko Krčmare nije registrovano prisustvo štetočina. U  usevima ozimog ječma, na lokalitetu Petrovac, uočeno je prisustvo cikada na 3% biljaka i biljnih vaši (Aphididae) na 4% biljaka, dok u usevima ječma u Velikim Krčmarima nije registrovano prisustvo štetočina.

 

Takođe, vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma, ni na jednom lokalitetu, nije registrovano prisustvo simptoma biljnih bolesti.

 

RC Kragujevac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita u narednom periodu.

Monitoring cikade Scaphoideus titanus tokom 2020. godine

Na teritoriji koju pokriva RC Kragujevac tokom 2020. godine, monitoring cikade Scaphoideus titanus, vektora fitoplazme Flavescence doree (FD), prouzrokovača bolesti zlatastog žutila vinove loze, vršen je na punktu Oplenac, opština Topola i to kako pojave larvi, tako i imaga.

Simptomatološka slika zaraženog čokota  može da zavara (slične simptome izazivaju i drugi štetni organizmi, kao i različiti fiziološki poremećaji i uticaj abiotičkih faktora) pa je najsigurniji metod identifikacije laboratorijska analiza. Bolest se širi infektivnim sadnim materijalom i kretanjem vektora (po nekim podacima, na taj način može napredovati 5-10 km godišnje). Pomenuta cikada ima status karantinske štetočine u Evropi, a taj status ima i u našoj zemlji, gde se nalazi na IA deo 2 listi karantinskih štetnih organizama.

Kada je reč o samoj cikadi S.titanus, u pitanju je insekt koji sam po sebi ne pričinjava ekonomski značajne štete u vinogradu, ali je prenosilac fitoplazme FD koja izaziva najopasnije oboljenje na vinovoj lozi, zlatasto žutilo vinove loze. Jedna od veoma važnih mera kontrole zlatastog žutila jeste upravo suzbijanje vektora. Da bi se odredio pravi momenat za tretman bilo je potrebno praćenje pojave larvi, budući da od trećeg larvenog uzrasta ova cikada postaje infektivna.

Pojava larvi tokom vegetacione sezone praćena je na nedeljnom nivou vizuelnim pregledima, posmatranjem naličja lista vinove loze. Tako, 03.06 prvi put je registrovano prisustvo larvi ove cikade, i to prvog razvojnog stupnja. Prvi tretman signaliziran je nakon što je uočeno prisustvo trećeg razvojnog stupnja (27.06), a sledeći deset dana kasnije.

Što se tiče praćenja imaga, dinamika populacije vidi se na grafikonu. Imago je praćen na žutim lepljivim klopkama postavljenim na zapušteni deo vinograda i divlju lozu.

grafik-velika slika

Na pojavu ove bolesti utiče više faktora. Iako postoje podaci o posebnoj podložnosti pojedinih sorti napadu S.titanus (pominje se Plovdina), nije dokazano da postoji razlika u njenom prisustvu i brojnosti u nekoj pojedinačnoj sorti u odnosu na druge. Ipak, ono u čemu se sorte razlikuju jeste prijemčivost nekih od njih za FD, pa se u tom smislu ističu Chardonnay, Pinot blanc, Pinot gris i druge. Osim što je potrebno imati na umu problem sortne osetljivosti, potrebno je obratiti pažnju i na sve preventivne mere kao što su upotreba sertifikovanog sadnog materijala, uklanjanje obolelih čokota, krčenje zapuštenih i zaraženih vinograda.  Pored navedenih mera ono što bi bilo najznačajnije za našu regiju jeste pored suzbijanja cikade S.titanus kao vektora, uništavanje korova u vinogradu, a tu se pre svega misli na pavit (Clematis vitalba) jer je FD autohtono prisutna u ovoj biljci. Smatra se da jedna druga cikada, Dictyophara europaea, prenosi fitoplazmu s biljke na biljku ovog korova, a odatle lako može preći i na gajenu lozu, naročito ako se pavit, S.titanus i vinova loza nalaze jedna pored druge. Pošto je pavit relativno čest korov u vinogradu i oko njega, može se reći da je prisustvo ove biljke u kombinaciji sa pomenutim cikadama veliki rizik za pojavu ove bolesti u vinogradima.

Analiza pojave i kretanje populacije Drosophila suzukii u zasadu nektarine u 2020. godini

Na teritoriji koju pokriva RC Kragujevac monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) tokom 2020. godine vršen je na nekoliko punktova i u voćnjacima različitih vrsta osetljivih na napad ove štetočine. Na grafikonu prikazano je kretanje populacije na osnovu ulova iz hranidbenih klopki na punktu Vinča, u zasadu nektarine. Ulovi su pražnjeni iz klopki na nedeljnom nivou, a identifikacija je vršena u laboratoriji PIS-a. Analizom podataka iz tekuće godine, može se utvrditi da je na našoj regiji D.suzukii imala kasniju pojavu što je značilo izostanak ozbiljnijih šteta na terenu.

 

 

velika slika

 

Na ranu pojavu azijske voćne mušice utiče nekoliko faktora. Pre svih, to je temperatura, naročito u periodu prezimljavanja i u rano proleće. Takođe, značajan uticaj ima i relativna vlažnost vazduha, aktivnost prirodnih neprijatelja i svakako nužni uslov jeste prisustvo osetljive faze biljke domaćina. Pomenuta štetočina svoje negativno dejstvo ispoljava time što polaže jaja u plodove voća meke pokožice i koštičavih vrsta koji su u fazi zrenja (od promene boje ploda do potpuno zrelih), čijim sadržajem se larve hrane, pa u slučaju rane pojave štete mogu biti velike. Dakle, od izuzetnog je značaja sa stanovišta štetnosti i pojave ove štetočine period prezimljavanja kao i temperature u proleće, ali i veličina populacije, koja kao posledica ovih i drugih faktora, dočeka period zrenja najvećeg dela plodova u sezoni. Budući da prezimljava imago, on mora imati obezbeđeno skrovište i izvor hrane u nepovoljnom periodu godine, a vrlo često to mogu biti naselja. Zabeleženo je i da se prezimljujući imago hrani sokovima drveća, poput hrasta, uspevajući da zadrži vitalnost do povoljnih uslova. Blizina šuma i nekultivisanih, marginalnih područja gde rastu biljke koje mogu biti privremeni domaćini u nepogodnim, zimskim uslovima bi mogle biti vrlo važne za uspešno prezimljavanje populacije ove mušice. Jedinke su aktivne i tokom zimskih dana što svedoče ulovi na klopkama iz poslednje godine u periodu zimskih meseci (tabela 1). Jedinke pokušavaju da se ishrane sokom iz klopki ako im drugi izvori hrane nisu dostupni (iz obližnji ljudskih nastambi ili sok od povreda šumskog drveća).

 

Tabela 1. Ulov odraslih jedinki D.suzukii iz klopki sa hranidbenim atraktantom postavljenim u u zasad nektarine, lokalitet Vinča, 2020. godina.

Redni broj (nedelja praćenja)

Datum skidanja klopke

D.suzukii mužjaci

D.suzukii ženke

Ukupno

1

17/06/2020

0

0

0

2

24/06/2020

0

0

0

3

01/07/2020

0

0

0

4

08/07/2020

0

0

0

5

14/07/2020

0

0

0

6

22/07/2020

0

0

0

7

29/07/2020

0

0

0

8

05/08/2020

0

0

0

9

12/08/2020

0

0

0

10

19/08/2020

0

0

0

11

26/08/2020

1

1

2

12

02/09/2020

4

5

9

13

09/09/2020

4

3

7

14

16.09.2020.

4

7

11

15

23/09/2020

4

6

10

16

30/09/2020

4

12

16

17

07/10/2020

3

19

22

18

14/10/2020

12

11

23

19

21/10/2020

4

7

11

20

28/10/2020

4

3

7

21

04/11/2020

2

4

6

22

10/11/2020

3

1

4

23

18/11/2020

2

4

6

24

25/11/2020

0

1

1

 

Prezimljujuće jedinke, najčešće ženke, obično žive znatno duže (do 200 dana) nego imago u ostalim periodima godine. Ipak, za potpunije razumevanje ponašanja ove vrste tokom nepovoljnog zimskog perioda biće potrebno još istraživanja. Važno je razumeti da niske zimske temperature nikako same po sebi ne znače smanjenje prezimljujuće populacije gotovo na nulu, već samo odlažu prvu pojavu adulta i eventualnih šteta. Svakako je povoljnija situacija za proizvođače što malobrojnija i što kasnija pojava ove štetočine, idealno kada je voće već obrano, kao što je kod nas bio slučaj u 2019. i 2020. (tabela 2).

 

Tabela 2. Datumi i brojnosti prvog ulova odraslih jedinki D.suzukii na teritoriji rada RC Kragujevac, iz klopki sa hranidbenim atraktantom, u 2019. i 2020. godini.

 

GODINA

DATUM PRAŽNJENJA KLOPKE

BROJ ULOVLJENIH ODRASLIH JEDINKI D. suzukii

2019

03.10.

2

2020

26.08.

2

Pojava glodara u mladim zasadima šljive

Na terenu RC Kragujevac u pojedinim mladim zasadima šljive primetne su rupe od glodara. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje oprez kad je prisustvo glodara u pitanju, a tu se pre svih misli na poljskog miša (Apodemys sylvaticus) i poljsku voluharicu (Microtus arvalis), naročito u mladim voćnim zasadima.

rupe od glodara

U pitanju su polifagne štetočine koje se hrane korom stabla i delovima korena biljaka pa to može dovesti i do sušenja voćaka. U ovom trenutku, nije primećeno prisustvo zečeva i srndaća, odnosno oštećenja koja oni nanose. Zečevi trenutno još uvek imaju pristupačne izvore hrane pa se ne očekuju oštećenja na stablima pre snegova, dok se oštećenja od srndaća takođe mogu očekivati nešto kasnije, tokom zime i u rano proleće.

Sada se proizvođačima može preporučiti obilazak voćnjaka, pregled na prisustvo aktivnih rupa glodara i ukoliko se primeti brojnost iznad ustanovljenih pragova štetnosti (za poljskog miša to je 10-50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu 10-500 aktivnih rupa po hektaru), postavljanje otrovnih mamaka registrovanih za tu namenu. Nakon pozicioniranja mamaka u rupe, potrebno ih je zatrpati kako bi se izbeglo slučajno trovanje domaćih životinja i divljači.

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na terenu RC Kragujevac usevi ozimog ječma nalaze se u fazi 1-3 lista razvijeno (11-13 BBCH skale).

velika slika

Monitoring se vrši na dve lokacije: Petrovac (opština Kragujevac) i Veliko Krčmare (opština Rača). Vizuelnim pregledom nije registrovano prisustvo simptoma bolesti ni na jednoj od lokacija. Prisustvo cikada uočeno je na lokaciji Petrovac na 3% biljaka, dok su lisne vaši prisutne na  5% biljaka. Na lokaciji Veliko Krčmare nije primećeno prisustvo štetočina. Ni na jednoj lokaciji nije primećeno prisustvo aktivnih rupa glodara.

Lisne vaši su prenosioci virusnog oboljenja žute patuljavosti ječma. U zavisnosti od momenta infekcije ispoljavaju se različiti simptomi. Najopasnija je jesenja infekcija, jer u tom slučaju prinos može potpuno izostati. U slučaju kasnijih infekcija dolazi do pojave kržljavosti biljaka, žutila listova i smanjenja prinosa. Topla jesen, blaga zima i izostanak oštrih mrazeva pogoduje aktivnostima lisnih vaši i povećava mogućnost pojave infekcije. Nakon mrazeva, čija se pojava prognozira u naredom periodu, populacija lisnih vaši znatno opada i smanjuje se opasnost od pojave ovog oboljenja, s toga se ne preporučuju hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ovih štetočina.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na terenu RC Kragujevac usevi ozime pšenice koji su posejani u optimalnom roku se nalaze u fazi 1-3 lista razvijeno (11-13 BBCH). Na velikom broju parcela setva je kasnila zbog kišnog perioda koji je onemogućavao berbu kukuruza.

velika slika

Monitoring ozime pšenice se vrši na dve lokacije: Cerovac (opština Kragujevac) i Veliko Krčmare (opština Rača). Vizuelnim pregledom nije registrovano prisustvo simptoma bolesti ni na jednoj od lokacija. Prisustvo cikada uočeno je na lokaciji Cerovac na 3% biljaka, dok su lisne vaši prisutne na  2% biljaka. Na lokaciji Veliko Krčmare nije primećeno prisustvo štetočina. Ni na jednoj lokaciji nije primećeno prisustvo aktivnih rupa glodara.

Pomenute insekatske vrste prenosioci su virusa patuljavosti pšenice (cikade) i žute patuljavosti ječma (lisne vaši). Najavljene niske temperature u narednim danima u velikoj meri smanjiće populaciju navedeniih štetočina, te se hemijske mere zaštite u cilju njihovog suzbijanja ne preporučuju.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća u jabuci

Na terenu RC Kragujevac zasadi jabuka nalaze se u fazi od početak obezbojavanja lišća do početak opadanja lišća (92-93 BBCH).

U pojedinim zasadima primetni su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora). Neki proizvođači imaju običaj da nakon što se prvi simptomi ispolje tokom vegetacije ne intervenišu uklanjajući zaražene delove, već čekaju kraj sezone da bi to uradili, uoči novog kretanja vegetacije, obično istovremeno sa rezidbom.

"pastirski štap"-karakteristični simptom E.amylovora

simptom bakteriozne plamenjače jabučastog voća

Naša preporuka je da se to učini što pre, ako je moguće odmah po zapažanju simptoma, a sada bi to trebalo biti sprovedeno u svakom slučaju.

Za to postoji više razloga. Najpre, u zoni između zdravog i obolelog tkiva parazit prezimljava. Ostavljanjem inficiranih biljnih delova preko zime povećava se inokulum patogena u novoj sezoni. S druge strane, za sve vreme vegetacije kiša, vetar i insekti šire bolest po voćnjaku, tako da čekanje u intervenciji nema mnogo rezona. Razlog zašto se proizvođači odlučuju za ovakvu praksu je sadržan u činjenici da na kraju vegetacije staje kretanje sokova kroz biljku, pa je i kretanje patogena usporeno i otežano, a prilikom odstranjivanja zaraženih grana i grančica tokom vegetacije može se desiti da se bolest dodatno raširi po voćnjaku. Međutim, ovo je tačno samo ukoliko se ovakve mere primenjuju neadekvatno, odnosno ako se prilikom svakog novog reza ne dezinfikuje alat. Zato je potrebno pridržavati se nekoliko pravila pri vršenju ovakvih mera. Osim pomenute dezinfekcije alata, nastale rane potrebno je dezinfikovati ili, u slučaju većih rezova, premazivati kalem-voskom. Rez treba da vršiti barem 30 cm unutar zdravog tkiva, a odstranjene biljne delove ukloniti izvan voćnjaka i uništiti. Prilikom manipulacije odsečenim granama, grančicama i drugim delovima biljaka voditi računa da je što manje kontakta sa zdravim delovima krošnje i stabla. Uklanjanje treba vršiti po suvom vremenu bez vetra.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima