Redovnim obilaskom terena koji pokriva RC Kragujevac na mnogim parcelama primećena je pojava žutila na pšenici. Postojala je nedoumica u pogledu razloga ove promene, pa se sumnjalo da bi eventualno uzrok mogli biti virusi. Ipak, na osnovu dve parcele na koje smo naišli na lokalitetu Lužnice 24.12.2013., od kojih je jedna imala upadljive simptome žutila listova, dok je druga imala zdravu, zelenu boju, kao i na osnovu analize agrotehničkih mera koje su pratile uzgoj pšenice na ove dve parcele, došli smo do zaključka da je uzrok ove pojave čisto fiziološke prirode.
Naime, jesen i dosadašnji deo zime protekli su s malom količinom padavina i neobično visokim temperaturama, pa je to ubrzalo rast i razviće biljaka, no nedostatak vlage je ipak uslovio fiziološke promene koje se očitavaju u vidu žutila listova. Pšenica koja ima simptome žutila na listu, posejana je ranije, 09.10.2013., dok je pšenica bez simptoma posejana kasnije, 17.11.2013. Parcele se nalaze jedna pored druge i na obe je predusev bio kukuruz, a đubrenje je bilo identično-u jesen je bačen MAP 150 kg/ha. Pšenica iz kasnije setve nije toliko odmakla u svojoj vegetaciji, shodno tome njeni zahtevi prema vlažnosti su skromniji i potrošnja nije bila u toj meri intenzivna kao kod pšenice iz ranijih rokova setve. U uslovima deficita vlage, a samim tim i nemogućnosti da biljka usvaja hraniva raspoloživa u zemljištu, na pšenici koja je dalje odmakla, došlo je do pojave žutila na listu.
Očekuje se da će padavine koje su u najavi promeniti stanje na njivama kada je ovaj fiziološki poremećaj u pitanju, tako da ne postoje neka mere koje bi se u ovom trenutku mogle preporučiti.
Takođe, blaga zima i visoke temperature izmamile su iz svojih rupa i glodare-poljske miševe (Apodemus agrarius) i poljske voluharice (Microtus sp.). Oštećenja od glodara primetna su na poljima pod strnim žitima pa se poljoprivrednicima preporučuje da obiđu svoje njive i ukoliko primete aktivne rupe (oko kojih su prisutna oštećenja i tragovi ovih štetočina po zemljištu) potrebno je da u njih postave zatrovane mamke na bazi aktivne materije cink-fosfid ili bromadiolon. Nakon postavljanja mamaka rupe je potrebno zatrpati kako ne bi došlo do neželjenog trovanja divljači i domaćih životinja koje bi eventualno mogle doći u kontakt sa mamcima.