Na terenu RC Kragujevac u pojedinim vinogradima uočljivi su simptomi tipični za oboljenje ESCA, sušenje vinove loze.
velika slika
Razvoju ove bolesti odgovara toplo vreme, koje je preovladavalo tokom ove sezone. U pitanju je veoma destruktivno i ekonomski izuzetno značajno oboljenje vinove loze koje, zajedno sa eutipozom i sličnim bolestima, svake godine u najznačajnijim vinogorjima sveta pričinjava ozbiljne štete (na globalnom nivou, po nekim procenama u vrednosti preko 1,5 milijarde dolara godišnje, mada ima mišljenja da je ova cifra potcenjena i da samo u Francuskoj gubici dostižu oko milijardu dolara).
Simptomi su naročito primetni u ovo doba godine (leto i rana jesen) na listu. U pitanju su hronični simptomi, koji se i najčešće javljaju, a ogledaju se u sušenju i opadanju lišća. Najpre se na lišću javljaju pege, kod belih sorti grožđa žućkaste, a kod crnih crvenkaste. One kasnije nekrotiraju i obuhvataju zone između nerava i oboda lista. Nekrotične pege se šire, list se suši i opada.
Simptomi na bobicama su takvi da grozdovi izgledaju zdravo, ali se bobice ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju pravovremeno. Može doći do njihovog pucanja i sušenja. Inače se simptomi javljaju ili samo na bobicama ili samo na listu. Na zeljastim delovima biljke, simptomi se ne moraju ispoljiti svake godine.
Što se tiče akutnih simptoma, oni su najdrastičniji i ogledaju se u sušenju celog čokota ili njegovih delova (apopleksija). To se dešava u toku toplog dela dana, listovi i grozdovi se osuše za nekoliko dana. Drvenasto stablo i krakovi nekrotiraju. Na poprečnom preseku se uočava svetla zona oštećenog tkiva, koja je mekana i oivičena tamnom zonom tvrdog drveta.
Smatra se da je ESCA kompleksna bolest koja nastaje kao posledica dejstva više biotičkih i abiotičkih činilaca. Pre svega, na strani biotičkih faktora, tu su gljive Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum, Phellinus igniarius, ali i druge (Phaeoacremonium minimum, Fomitiporia mediterranea i druge vrste). Kad je reč o abiotičkim faktorima, pominju se rezidba (velike rane i preseci), sorta, klima (odgovara joj topliji klimat)…
U ovom trenutku ne postoji hemijska zaštita od ovih patogena. Svojevremeno su bili u upotrebi preparati na bazi natrijum-arsenita, ali su početkom ovog veka povučeni iz upotrebe zbog štetnosti kako za rukovaoce, tako i za životnu sredinu uopšte. Čak ni ovi preparati nisu imali efekta kad je u pitanju sušenje čokota, već su samo mogli da smanje simptome na lišću. Ne postoje ni sorte za koje se zna da su potpuno otporne na ovo oboljenje.
Mere borbe zato su ograničene na preventivne akcije, kao što je izbegavanje nanošenja velikih rana tokom rezidbe, tretiranje rana od rezidbe kalemarskim voskom, higijena alata koji se koristi za rezidbu i uklanjanje i uništavanje obolelih čokota.