Kragujevac

Eska se može ispoljiti u hroničnoj formi (propadanje lišća) i u akutnoj formi (brzo sušenje celog čokota). Kod čokota u hroničnoj fazi ove bolesti, pojava simptoma na listovima u pojedinim godinama može izostati da bi se ponovo pojavila nakon jedne ili dve godine. Na krakovima čokota i na stablu mogu se pojaviti uzdužne pukotine a bobice na grozdu se smežuravaju. Svi navedeni simptomi su posledica promena koje su nastale u unutrašnjosti čokota. Na poprečnom preseku stabla uočava se centralni, oštećeni deo svetle boje, meke konzistencije oivičen  tamnijom zonom tvrdog drveta. Uzročnik ovog oboljenja je kompleks različitih fitopatogenih gljiva a razvoju pogoduje suvo i toplo vreme.

Mere zaštite od ove bolesti su pre svega preventivne. Važno je naglasiti značaj sadnje sertifikovanih loznih kalemova. Prilikom podizanja vinograda, ako je na parceli prethodno bio voćnjak, stari vinograd ili je u pitanju šumska krčevina, preporuka je sadnja vinove loze nekoliko godina nakon krčenja stare vegetacije. Pri orezivanju vinove loze ne treba praviti velike rezove. Orezane delove sa simptomima treba izneti iz vinograda i uništiti. Rezidbu treba obavljati dezinfikovanim alatom, a rezove premazati kalemarskim voskom. U slučaju pojave bolesti preporučuje se uklanjanje zaraženih delova čokota, ukoliko bolest nije zahvatila ceo čokot, ili uklanjanje celog zaraženog čokota iz vinograda.

Osim toga, proizvođačima je potrebno skrenuti pažnju na azijsku voćnu mušicu (Drosophila suzukii), čije se prisustvo i dalje registruje na lovnim klopkama sa hrandibenim atraktantom u vinogradu. Iako su u pitanju znatno manje brojnosti nego u prethodnom periodu, proizvođačima se preporučuje oprez zbog činjenice da je vinova loza ušla u fazu sazrevnja bobica kada postaje naročito privlačna za ženke ove vrste koje svojom snažnom, testerastom legalicom polažu jaja zasecanjem epidermisa zdravog i skoro zrelog ploda a larve unutrašnjost ploda mogu potpuno uništiti. Oštećenja nastala aktivnošću ove štetočine predstavljaju ulazni put za infekciju gljivom prouzrokovačem sive truleži grožđa. Kako bi se izbegle eventualne štete, preporuka je primena preventivnih i higijenskih mera: postavljanje klopki za masovno izlovljavanje, skraćenje intervala berbe, ne ostavljati plodove nakon završene berbe, sprovođenje higijenskih mera (higijena ambalaže i opreme tokom berbe, uklanjanje zaraženih plodova, suzbijanje korova).

U pojedinim vinogradima beleži se i pojačana aktivnost imaga cikade Scaphoideus titanus, prenosioca  fitoplazme Flavescence doree, uzročnika zlatastog žutila vinove loze. Na žutim lovnim klopkama beleži se povećan ulov tokom poslednje dve nedelje. Na nekim od čokota uočljivi su i simptomi karakteristični za ovo oboljenje (promena boje lista u zlatasto-žutu na belim sortama, tj. crvenkastu ili ljubičastu na crvenim uz uvijanje lista ka unutrašnjosti).