|
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kragujevac > Prilozi > Monitoring cikade Scaphoideus titanus tokom 2020. godine
|
21.12.2020
Na teritoriji koju pokriva RC Kragujevac tokom 2020. godine, monitoring cikade Scaphoideus titanus, vektora fitoplazme Flavescence doree (FD), prouzrokovača bolesti zlatastog žutila vinove loze, vršen je na punktu Oplenac, opština Topola i to kako pojave larvi, tako i imaga.
Simptomatološka slika zaraženog čokota može da zavara (slične simptome izazivaju i drugi štetni organizmi, kao i različiti fiziološki poremećaji i uticaj abiotičkih faktora) pa je najsigurniji metod identifikacije laboratorijska analiza. Bolest se širi infektivnim sadnim materijalom i kretanjem vektora (po nekim podacima, na taj način može napredovati 5-10 km godišnje). Pomenuta cikada ima status karantinske štetočine u Evropi, a taj status ima i u našoj zemlji, gde se nalazi na IA deo 2 listi karantinskih štetnih organizama.
Kada je reč o samoj cikadi S.titanus, u pitanju je insekt koji sam po sebi ne pričinjava ekonomski značajne štete u vinogradu, ali je prenosilac fitoplazme FD koja izaziva najopasnije oboljenje na vinovoj lozi, zlatasto žutilo vinove loze. Jedna od veoma važnih mera kontrole zlatastog žutila jeste upravo suzbijanje vektora. Da bi se odredio pravi momenat za tretman bilo je potrebno praćenje pojave larvi, budući da od trećeg larvenog uzrasta ova cikada postaje infektivna.
Pojava larvi tokom vegetacione sezone praćena je na nedeljnom nivou vizuelnim pregledima, posmatranjem naličja lista vinove loze. Tako, 03.06 prvi put je registrovano prisustvo larvi ove cikade, i to prvog razvojnog stupnja. Prvi tretman signaliziran je nakon što je uočeno prisustvo trećeg razvojnog stupnja (27.06), a sledeći deset dana kasnije.
Što se tiče praćenja imaga, dinamika populacije vidi se na grafikonu. Imago je praćen na žutim lepljivim klopkama postavljenim na zapušteni deo vinograda i divlju lozu.
grafik-velika slika
Na pojavu ove bolesti utiče više faktora. Iako postoje podaci o posebnoj podložnosti pojedinih sorti napadu S.titanus (pominje se Plovdina), nije dokazano da postoji razlika u njenom prisustvu i brojnosti u nekoj pojedinačnoj sorti u odnosu na druge. Ipak, ono u čemu se sorte razlikuju jeste prijemčivost nekih od njih za FD, pa se u tom smislu ističu Chardonnay, Pinot blanc, Pinot gris i druge. Osim što je potrebno imati na umu problem sortne osetljivosti, potrebno je obratiti pažnju i na sve preventivne mere kao što su upotreba sertifikovanog sadnog materijala, uklanjanje obolelih čokota, krčenje zapuštenih i zaraženih vinograda. Pored navedenih mera ono što bi bilo najznačajnije za našu regiju jeste pored suzbijanja cikade S.titanus kao vektora, uništavanje korova u vinogradu, a tu se pre svega misli na pavit (Clematis vitalba) jer je FD autohtono prisutna u ovoj biljci. Smatra se da jedna druga cikada, Dictyophara europaea, prenosi fitoplazmu s biljke na biljku ovog korova, a odatle lako može preći i na gajenu lozu, naročito ako se pavit, S.titanus i vinova loza nalaze jedna pored druge. Pošto je pavit relativno čest korov u vinogradu i oko njega, može se reći da je prisustvo ove biljke u kombinaciji sa pomenutim cikadama veliki rizik za pojavu ove bolesti u vinogradima. |
|
|
|
|
|
|