Na terenu RC Kragujevac zasadi višnje se nalaze u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81). Na feromonskim klopkama beleže se ulovi trešnjine muve (Rhagoletis cerasi).
Ova štetočina evolutivnim razvojem sinhronizovala je svoju biologiju sa razvićem biljaka hraniteljki, od kojih su najznačajnije trešnja i višnja. Imago pošto prezimi unutar tla u stadijumu lutke, pojavljuje se približno u vreme kada plodovi zarude, odnosno menjaju boju i kad raste sadržaj šećera u njima. Nakon dopunske ishrane ugljenim hidratima do kojih dolaze upravo iz ovakvih plodova čiju površinu zasecaju legalicom ili iz drugih izvora (medna rosa, ptičiji feces, biljne žlezde…) i nedugo nakon kopulacije, polažu jaja u zarudele plodove trešnje i višnje. Plodovi u ovoj fazi su upravo najpodložniji napadu, mada trešnjina muva u slučaju da su joj nedostupni takvi plodovi, jaja polaže i u zelene. Osetljiva fenofaza trešnje i višnje podrazumeva relativno meku pokožicu ploda koju ženka zaseca stvarajući džep u koji odlaže jaja. Najčešće se iz jednog ploda razvije jedna larva, ređe dve ili više, jer je to način na koji ova štetočina sprečava konkurenciju među larvama sopstvene vrste, maksimizirajući upotrebu raspoloživih resursa. Nakon dva presvlačenja, odrasla larva napušta plod, pada na zemlju gde se u unutrašnjosti tla učauri.
Ima jednu generaciju godišnje, a kako bi izbegla mogućnost naglog i velikog pada u populaciji, tj. rizik od izumiranja populacije u narednoj godini, za slučaj da u trenutku izleta imaga i ovipozicije nema dovoljno plodova za pologanje jaja, pojedine lutke u zemljišnoj dijapauzi provedu i više od jedne godine.
Osim samih insekticidnih tretmana, a u sklopu integralne zaštite bilja, mogu se preporučiti različite prakse i tehnike koje imaju rezultata u efikasnoj kontroli trešnjine muve:
· Potrebno je sprovoditi redovnu rezidbu, a pojedinčna stabla ne bi trebala biti previše visoka kako bi bila omogućena dobra pokrivenost prilikom hemijskih tretmana.
· Rana i potpuna berba redukuje nivo populacije ove štetočine, odstranjujući larve iz voćnjaka pre nego što pređu u lutku.
· Infestirane plodove ne treba bacati na zemlju i ostavljati u voćnjaku nakon berbe.
· Sortama koje ranije ulaze u fazu zrenja treba dati prednost jer sazrevaju pre nego što većina jedinki uspe da položi jaja.
· Preporučljivo je da se ne kosi trava ispod krošnji drveta sve do neposredno pred berbu. Biljni pokrivač snižava temperaturu tla i može da odloži pojavu imaga.
· Međuredna obrada zemljišta
U svetu se praktikuje prekrivanje intenzivnih, patuljastih zasada mrežama kojima se izbegava dolet imaga i time sprovodi efikasna kontrola trešnjine muve. Folijarni tretmani preparatima na bazi entomopatogene gljive B.bassiana su skuplji u odnosu na upotrebu organosintetičkih preparata i koriste se u organskoj proizvodnji.