Skip to main content

Region Bačka Topola

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Bačka Topola
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Bačka Topola.
Dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis I

Na području delovanja RC Bačka Topola, zasadi jabuka se  nalaze u fenofazi početak bubrenja lisnih pupoljaka (BBCH 01).

 

Laboratorijskim pregledom pseudotecija gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) sa opalog lišća jabuke, registrovano je  prisustvo zrelih askospora. Procenat  dozrelosti je  6,5 %.

 

 

Askusi sa askosporama

 

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem dozrelosti pseudotecija ovog patogena.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi ozime pšenice nalaze se u fazi bokorenja, do faze 6 stabala vidljivo (BBCH 26).

Faza razvoja

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice utvrđeno je prisustvo simptoma sl. bolesti:

·         sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 73% pregledanih biljaka,

·         pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 14% pregledanih biljaka,

·         rđe pšenice (Puccinia spp.) na do 7% pregledanih biljaka.

Simptomi patogena pšenice

Upoređujući trenutno zdravstveno stanje u usevima ozime pšenice sa prethodnim, registruje se povećanje procenta infestiranih biljaka, tj. širenje simptoma sive pegavosti lista pšenice i pepelnice. Prisutne vremenske prilike pogoduju razvoju i širenju navedenih štetnih organizama.

 

Trenutno se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite od ovih patogena, ali važno je upozoriti  da sve navedeno upućuje da je neophodan oprez i redovno prisustvo proizvođača na parcelama.

Od početka vegetacije pšenice proizvođači vrše kontinuirano suzbijanje poljskih glodara. Njihova brojnost se sada u usevima pšenice kreće u kategoriji niske brojnosti.

Neophodne su i dalje mere opreza kao i dalji redovni pregledi useva ozime pšenice na prisustvo poljskih glodara, i ukoliko se postignu pragovi štetnosti primena rodenticida.

Rupe i štete od poljskih glodara

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimih strnih žita.

Zdravstveno stanje useva ozimog ječma

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi ozimog ječma  nalaze se u fazi bokorenja, 7-8 stabala vidljivo (BBCH 27-28).

 

Usev ozimog ječma         Faza razvoja 

Vizuelnim pregledima useva ozimog ječma utvrđeno je prisustvo simptoma sl. oboljenja:

·         mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres)  na do 80 % pregledanih biljaka,

·         sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 10 % pregledanih biljaka,

·         pepelnice žita (Erisyphae gramminis) na do 65 % pregledanih biljaka.

Upoređujući trenutno zdravstveno stanje u usevima ozimog ječma  sa prethodnim, konstatuje se povećanje procenta infestiranih biljaka.

Ovo značajno prisustvo i širenje simptoma navedenih patogena, posledica je izuzetno povoljnih uslova tokom ove zime.

Trenutno se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite, ali važno je upozoriti  da sve navedeno upućuje da je neophodan oprez i redovno prisustvo proizvođača na parcelama.

  

Mrežasta pegavost lista ječma     Pepelnica ječma

Proizvođači strnih žita su od početka vegetacije kontinuirano vršili suzbijanje poljskih glodara, te se sada njihova brojnost kreće u kategoriji niske brojnosti.

Mere opreza kao i dalji redovni pregledi useva na prisustvo poljskih glodara neophodni su, naročito u usevima koji se graniče sa parcelama pod uljanom repicom. Usevi uljane repice su pogodno stanište za njihovo razmnožavanje, prvenstveno zbog obilja hrane i biljnog pokrivača koji ih štiti od predatora a ujedno onemogućava i adekvatnu primenu rodenticida.

Pojava male repičine pipe

Na području delovanja RC Bačka Topola usevi uljane repice se nalaze u fazi: 9 i više listova razvijeno (BBCH 19).

 

Tokom vizuelnih pregleda useva uljane repice, registrovano je prisustvo  imaga male repičine pipe (Ceutorhynchus pallidactylus) u niskom intenzitetu napada.

 

U toku je izlazak repičinih pipa sa mesta prezimljavanja i naseljavanje novih repičišta.

Vremenske prilike prognozirane za ovu nedelju iniciraće masovnije naseljavanje useva uljane repice ovim štetnim organizmima.

 

Imago male repičine pipe

  

Vizuelnim pregledima useva registrovano je i prisustvo simptoma suve truleži uljane repice (Phoma lingam). Simptomi navedenog patogena registruju se isključivo na najstarijem lišću koje se suši, odumire i propada.

 

Suva trulež uljane repice

 

Hemijske mere zaštite se još ne preporučuju, a RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima uljane repice i signaliziraće pravo vreme za tretman.

 

Takođe, tokom vizuelnih pregleda useva uljane repice registrovano je i prisustvo aktivnih rupa od poljskih glodara (poljski miš i poljska voluharica), u kategoriji srednje do visoke brojnosti.

 

      

Rupa od poljskih glodara     Aktivna rupa od poljskih glodara

 

Usevi uljane repice su pogodno stanište za njihovo razmnožavanje, prvenstveno zbog obilja hrane i biljnog pokrivača koji ih štiti od predatora a ujedno onemogućava i adekvatnu primenu rodenticida.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje primena registrovanih rodenticida u usevima uljane repice. Važno je  obratiti pažnju i na useve strnih žita koja se graniče sa repičištima. Dalje, tokom vegetacije poljski glodari će migrirati iz useva uljane repice u useve strnih žita. 

Zdravstveno stanje useva ozimih strnih žita

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi ozimih strnih žita nalaze se u fazi bokorenja, i to usevi ozimog  ječma  do faze 5 stablo vidljivo  (BBCH 25), a usevi ozime pšenice do faze 4 stablo vidljivo (BBCH 24).

    

Ječam_faza razvoja    Pšenica_faza razvoja

Vizuelnim pregledima useva ozimog ječma utvrđeno je prisustvo simptoma sl. bolesti:

-        mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres)  na do 65 % pregledanih biljaka,

-        sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 8 % pregledanih biljaka,

-        pepelnice žita (Erisyphae gramminis) na do 24 % pregledanih biljaka,

-       rđe ječma  (Puccinia hordei) na do 1% pregledanih biljaka.

 

 

Mrežasta pegavost lista ječma

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice utvrđeno je prisustvo simptoma sl. bolesti:

-        sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 45 % pregledanih biljaka,

-        pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 5% pregledanih biljaka,

-        rđe pšenice (Puccinia spp), na do 9 % pregledanih biljaka.

 

Siva pegavost lista pšenice          Puccinia spp

Prisutne vremenske prilike pogoduju razvoju i širenju navedenih štetnih organizama.

I dalje se na površinama pod strnim žitima registruje povećana brojnost i aktivnost poljskih glodara (poljski miš - Apodemus spp. i poljska voluharica - Microtus arvalis), na pojedinim parcelama i u kategoriji srednje do visoke brojnosti.

 

Ovo ukazuje na neophodnost daljeg kontinuiranog pregleda parcela na prisustvo aktivnih rupa poljskih glodara, kao  i njihovog suzbijanja.

 

 

Rupe od poljskih glodara

 

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimih strnih žita.

Opasnost od poljskih glodara na području RC Bačka Topola

Na području delovanja RC Bačka Topola i dalje se registruje  prisustvo povećane brojnosti i aktivnosti poljskih glodara (poljski miševi - Apodemus spp. i poljska voluharica - Microtus arvalis).  

Dominantno je prisustvo poljskih miševa:

·         u kategoriji „visoke brojnosti“ u usevima  šećerne repe, lucerištima, voćnjacima, površinama sa samoniklom uljanom repicom, ledinama, utrinama, međama i nasipima (ovo su trenutna “žarišta”),

·         u kategoriji „srednje brojnosti“ u usevima ponikle uljane repice.

Tabela: kategorije brojnosti

Kategorija

Opis brojnosti

Broj rupa po hektaru

POLJSKA VOLUHARICA

POLJSKI MIŠ

I

Vrlo niska

do 10

do 10 

II

Niska

10-500 

10-50 

III

Srednja

500-5000

50-500 

IV

Visoka

5000-20000

500-2000

V

Vrlo visoka

20000-50000

2000-10000

 

Od početka godine kada je registrovana povećana brojnost poljskih glodara, tokom vegetacije i do sada, nastavlja se trend prenamnožavanja ovih štetnih organizama.

Primena registrovaih rodenticida (na bazi cink-fosfida) preporučuje se u višegodišnjim zasadima, lucerištima, poniklim usevima uljane repice, kao i na  uvratinama i utrinama gde se uoči prisustvo aktivnih rupa.

 

velika slika                       velika slika

 

velika slika                      velika slika

Nakon nicanja ozimih strnih žita očekuje se migracija poljskih glodara na te površine.

Poljoprivredni proizvođači se upozoravaju da je zbog navedenog neophodno  pratiti njihovo prisustvo i brojnost na novoizniklim usevima i blagovremeno preduzeti mere suzbijanja i to organozovano i sveobuhvatno, čime sprečavamo štete i populaciju poljskih glodara držimo pod kontrolom.

Mere zaštite osim primene rodenticida, podrazumevaju i preventivnu zaštitu:

·         intenzivnu agrotehniku,

·         blagovremenu setvu i žetvu,

·         zaoravanje žetvenih ostataka,

·         prostornu izolaciju od postojećih žarišta,

·         stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetnih organizama.

Prilikom primene mamaka treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.  

Povećana brojnost i aktivnost poljskih glodara

Na području delovanja RC Bačka Topola registruje se prisustvo povećane brojnosti i aktivnosti poljskih glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis) u usevima suncokreta, soje, kukuruza, šećerne repe, lucerke, višegodišnjim zasadima, na parcelama gde je prisutna samonikla uljana repica, kao i na utrinama.

 

Dominantno je prisustvo poljskog miša (Apodemus sylvaticus), a najveća brojnost ( u kategoriji „visoke brojnosti“) utvrđena  je u usevima  šećerne repe.

 

Od početka godine kada je registrovana povećana brojnost poljskih glodara, pa dalje tokom vegetacije, do sada, nastavlja se trend prenamnožavanja ovih štetnih organizama.

 

Mere zaštite osim primene rodenticida, podrazumevaju i preventivnu zaštitu:

·         intenzivnu agrotehniku,

·         blagovremenu setvu i žetvu,

·         zaoravanje žetvenih ostataka,

·         prostornu izolaciju od postojećih žarišta,

·         stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetnih organizama.

U ovom momentu, primena registrovaih rodenticida (na bazi cink-fosfida) opravdana  je u višegodišnjim zasadima, lucerištima, kao i na  uvratinama i utrinama gde se uoči prisustvo aktivnih rupa.

Preporučuje se i  košenje površina pored parcela i uvratina kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.

Nakon nicanja uljane repice i ozimih strnih žita očekuje se migracija poljskih glodara na te površine.

Poljoprivredni proizvođači se upozoravaju da će zbog navedenog biti neophodno  pratiti njihovo prisustvo i brojnost na novoizniklim usevima uljane repice i strnih žita i blagovremeno preduzeti mere suzbijanja, čime sprečavamo štete i populaciju poljskih glodara držimo pod kontrolom.

 

velika slika                   velika slika

 

velika slika                   velika slika

 

velika slika                     velika slika

 

Zelena (povrtna) stenica

Na području delovanja RC Bačka Topola i tokom ove vegetacije registruje se prisustvo imaga polifagne, invazivne, zelene povrtne stenice (Nezara viridula), u zasadima jabučastog, koštičavog voća, vinove loze,leske, soje, kukuruza, šećerne repe, usevima raznih povrtarskih i ukrasnih biljaka.

U njene biljke hraniteljke ubraja se preko 200 biljnih vrsta iz različitih familija.

 

Nezara viridula prezimljava u stadijumu imaga, na mestima koja joj omogućavaju zaštitu tokom zime ( kora drveća, opalo lišće, zaštićeni prostori, stanovi i dr.).

U proleće sa porastom temperatura,izlazi, hrani se, pari i polaže jaja. Ženka polaže do 300 jaja, u jajnim leglima na naličje lišća.

Larve prvog uzrasta se ne hrane , zadržavaju se u grupi da bi odvratile predatore udruženim delovanjem hemijske odbrane. Populacija je najbrojnija  i najaktivnija tokom letnjih meseci. Tada se jedinke u većim grupama nalaze najčešće na ivicama polja.

Štete čini sisanjem sokova iz svih nadzemnih biljnih delova. Mada su joj  najatraktivniji rastući izdanci i plodovi u zrenju. Napadnuti izdanci blede ili uginjavaju , dok su na  plodovima na mestu uboda prvo svetle , a kasnije tamno smeđe ili crne pega koje značajno umanjuju tržišnu vrednost plodova.Pored navedenih šteta dodatno dolazi i do mehaničkog prenošenja bakterija i  gljiva koje su prouzrokovači pegavosti, truleži i dr. oboljenja.

Uzimajući u obzir prognoze o daljem globalnom porastu temperatura, treba računati da će Nezara viridula biti sve veći problem u proizvodnji soje, povrća i voća, naročito u organskoj proizvodnji, kao i u ukrasnom bilju.

Suzbijanje povrtne stenice podrazumeva primenu integralnih metoda. Na manjim površinama pod povrćem moguće je sakupljanje i uništavanje jajnih legala, larvi i odraslih jedinki.

U organskoj proizvodnji preporučuje se suzbijanje korova, čuvanje prirodnih neprijatelja, primena kaolin gline i insekticidnih sapuna.

Takođe, veoma uspešno se pokazalo i biološko suzbijanje primenom parazita kao što su : Trichopoda pilipens, Trichopoda pennipes, Trissolcus basalis.

Hemijske mere suzbijanja, insekticide, veoma je delikatno primeniti  s obzirom na to da ova štetočina napada plodove pred berbu  te je teško ispoštovati karencu preparata.

 

 

Nezara viridula_imago   Nezara viridula_larva

 

Nezara viridula _larve

Mere kontrole zlatastog žutila vinove loze

Na području delovanja RC Bačka Topola nema značajne proizvodnje grožđa, ona se uglavnom zasniva na malim površinama i okućnicama.

Međutim, sa aspekta očuvanja proizvodnje grožđa na nacionalnom nivou, svi regioni u zemlji u okviru Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja prate prisustvo cikade Scaphoideus titanus na vinovoj lozi i saopštavaju preporuke za njeno suzbijanje.

 

Ova cikada  je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje najdestruktivnije oboljenje vinove loze, zlatasto žutilo.

 

I cikada i fitoplazma FD se nalaze na karantinskoj listi A2 štetnih organizama u našoj zemlji što dovoljno govori o velikom riziku koji nosi njihovo prisustvo u vinogradima.

 

Tokom vizuelnih pregleda vinograda, kao i na žutim lepljivim klopkama, regsitruje se prisustvo imaga cikade Scaphoideus titanus, kao i simptomi  zlatastog žutila.

 

      

Scaphoideus titanus_imago       Velika slika

 

Simptomi oboljenja na vinovoj lozi praćeni su promenom boje lista i pojavom nekroze između glavnih nerava, a u kasnijoj fazi , savijanjem lista po obodu prema naličju.Boja listova na inficiranim  biljkama je različita. Kod crnih sorti listovi su tamno ljubičaste do svetlo crvene boje, a svetlo žuti do zlatno žute boje kod belih sorti.

 

Mere kontrole zlatastog žutila vinove loze su sledeće:

 

  1. krčenje i spaljivanje zaraženih čokota na kraju vegetacije vinove loze,
  2. praćenje pojave simptoma bolesti u toku vegetacije i eliminacija sumnjivih čokota,
  3. praćenje pojave Scaphoideus titanus i ostalih potencijalnih vektora fitoplazmi,
  4. sprovođenje akcije uništavanja “divlje loze” u neposrednom i širem okruženju zasada vinove loze, pre predviđenih hemijskih tretmana,
  5. sprovođenje akcije uništavanja napuštenih loznih zasada u neposrednom i širem okruženju proizvodnih ili matičnih vinograda, 
  6. suzbijanje cikade S. titanus kontaktnim insekticidima.
Prisustvo tripsa u usevima soje

Na području delovanja RC Bačka Topola, usevi soje se nalaze u različitim fazama cvetanja (BBCH 60-63).

 

Vizuelnim pregledima useva soje, registrovano je prisustvo larvi i imaga tripsa (Thysanoptera), u niskom intenzitetu napada, na rubnim delovima pojedinih parcela.

 

Trips_imago i larva

 

Štete nastaju tokom  ishrane biljnim sokovima iz listova. Na mestima ishrane se javljaju  srebrnasto-bele sitne pege, usled čega može doći do žućenja, sušenja i propadanja lisne mase soje.

 

RC Bačka Topola nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima soje.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima