Jabukov staklokrilac je štetočina prisutna u plantažnim zasadima jabuke, naročito u starijim voćnjacima.
Leptir je tamno plave boje. Prednja krila su staklasta i providna, i njihov raspon iznosi 17-21 mm. Telo je plavo-crno sa crvenim pojasom na trbuhu.
Ima jednu generaciju u toku dve kalendarske godine. Leptiri su veoma aktivni kada je toplo i sunčano. Ženke polažu jaja na pukotine kore, rane itd.
Štete prave gusenice koje žive ispod kore, tj.u kambijalnom sloju, kojeg hraneći se oštećuju. Usled napada stvaraju se rane. U takvim ranama može se naći više gusenica, koje proširuju oštećenja. Na mestu oštećenja dolazi do uništenja sprovodnih sudova. Takva stabla slabe i lako se lome.
Jačem napadu staklokrilca pogoduje rezidba grana, grad koji oštećuje koru, niske temperature kada dolazi do pucanja kore. Suzbijanje krvave vaši (Eriosoma lanigerum) je takođe veoma značajno, jer se u ranama koje nastaju od ove štetočine, naseljava staklokrilac. Svaka primena insekticida u vreme leta leptira, smanjuje i njegovu brojnost.
Populacija leptira se može smanjiti postavljanjem velikog broja mamaca u krošnju drveća, te njihovim hvatanjem u doba leta. Hranidbeni mamci se sastoje od plastičnih posuda u koje se sipa razređeni jabučni sok. Postavljanjem većeg broja ovakvih mamaka u krošnju, može se značajno smanjiti njihov broj.
S obzirom da je u jabučnjacima aktuelna zaštita od najznačajnije štetočine jabuke, jabukinog smotavca, posebne mere zaštite usmerene na suzbijanje jabukovog staklokrilca se ne preporučuju jer će primenjeni insekticidi uticati i na smenjenje njene brojnosti u zasadima.