Na području delovanja RC Bačka Topola usevi ozimih strnih žita nalaze se u početnim fazama razvoja ploda (BBCH 71-73).
Tokom vizuelnih pregleda useva strnih žita registrovane su štete od poljskih glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis). Dominantna su oštećenja od poljskog miša (Apodemus sylvaticus).
Oštećenja od poljskih glodara
U ovom trenutku štete se ne mogu proceniti, jer se do kraja vegetacije, do sazrevanja strnih žita, očekuju dalja oštećenja useva.
Razloge prenamnožavanja poljskih glodara treba tražiti u sledećem:
· prisutne promene klimatskih prilika, pre svega povećanje temperatura,
· godina sa toplom i dugom jeseni, blagom zimom i ranim prolećem,
· značajno povećanje površina pod strnim žitima i uljanom repicom (čime im je dostupno obilje raspoložive hrane),
· masovne migracije prema novim površinama,
· neadekvatno suzbijanje (mora biti organizovano i istovremeno na većem broju parcela jer preživele jedinke migriraju na dr.parcele),
· redukovana obrada zemljišta.
Tokom ove proizvodne godine bili su prisutni gotovo svi navedeni činioci koji dovode do povećanja populacije poljskih glodara. Važno je naglasiti da su u strukturi setve 2022/2023 godine, na regionu Bačke Topole, površine pod uljanom repicom i strnim žitima povećane za do 30% u odnosu na protekle godine.
U periodu od januara do marta meseca idealno stanište za njihovo razmnožavanje bili su usevi uljane repice, u kojima je usled obilja hrane, izuzetno povoljnih vremenskih prilika i biljnog pokrivača koji ih je štitio od predatora, a ujedno i onemogućavao adekvatnu primenu rodenticida, došlo došlo do značajnog povećanja njihove brojnosti.
videti prilog od 16.2.2023.
U ovom periodu na površinama pod strnim žitima brojnost je primenom rodenticida još uvek držana pod kontrolom.
Dalje tokom vegetacije, početkom aprila dolazi do njihove migracije i naseljavanja useva strnih žita, u kojima je prisutna fenofaza razvoja biljaka ječma i pšenice (gustina sklopa, visina useva) onemogućavala suzbijanje i pružala odličnu zaštitu od prirodnih neprijatelja, a samim tim pogodovala razmnožavanju i povečanju brojnosti ovih štetnih organizama.
Mere zaštite osim primene rodenticida, podrazumevaju i preventivnu zaštitu:
· intenzivnu agrotehniku,
· blagovremenu setvu i žetvu,
· zaoravanje žetvenih ostataka,
· prostornu izolaciju od postojećih žarišta,
· stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetnih organizama.
U ovom momentu, primena registrovaih rodenticida (na bazi cink-fosfida) moguća je samo na uvratinama gde se uoči prisustvo aktivnih rupa. Ograničavajući faktor jesu trenutni uslovi u proizvodnji, sa gotovo svakodnevnim padavinama, kada njihova primena nije dozvoljena.
Trenutno se može preporučiti košenje površina pored parcela i uvratina kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.