kupus - Region Čačak

28.7.2021

Na području delovanja RC Čačak, u toku je rasađivanje kupusa namenjenog za jesenju proizvodnju, dok se usevi kupusa namenjenog za letnju proizvodnju nalaze u fazi razvoja glavice.

Vizuelnim pregledom useva kupusa je registrovano prisustvo sledećih štetočina:

- Kupusov moljac (Plutella xylostella)

- Buvača(Phyllotreta sp.)

- Bela kupusna mušica (Aleyrodes proletella)

Larva kupusovog moljca

Kupusov moljac je veoma značajna štetočina koja razvija od sedam do osam generacija godišnje.

Štete prave larve koje se hrane listovima, izgrizajući najpre donje slojeve lista otavljajući gornju pokožicu u vidu” prozorčića “. U kasnijim fazama, larve se ubušuju u glavice i tako prave još veće štete.

Na naličju lista registrovane su larve pete generacije ove štetočine.

buvač

Imago buvača

Suvo i toplo vreme pogoduje razvoju buvača. U usevima kupusa registruje se prisustvo imaga koji pravi štete izgrizajući listove jamičasto ili rupičasto. Oštećeno lišće ima sitast izgled.

bela kupusna mušica

Bela kupusna mušica

Na naličju listova registrovano je prisustvo jaja. larvi i imaga bele kupusne mušice. Štete prave larve i odrasle jedinke, hraneći se biljnim sokovima. Ove štetočine višak hranljivih materija izbacuju u vidu medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica i time umanjuje kvalitet proizvoda. Takođe i kod ove štetočine suvo i toplo vreme utiče na brže umnožavanje.

Za suzbijanje ovih štetočina pogledati preporuku (preporuka).

Posted at 13:34 by RC Čačak | Category: kupus | Permalink | Email this Post | Comments (0)

14.10.2020

Crna pegavost kupusa

Na području RC Čačak usevi kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi glavica dostigla od 50% do 80% krajnje veličine (BBCH 45 – 48). Vizuelnim pregledom useva kupusa na pojedinim parcelama na lokalitetu Baluga, registrovano je prisustvo simtoma crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na pojedinačnim listovima.

Crna pegavost kupusa

velika slika

Pored kupusa ovi patogeni napadaju i ostale kupusnjače. Simptomi bolesti se javljaju uglavnom na donjem starijem lišću, koje se odbacuje i zbog toga se ovi patogeni ne smatraju posebno opasnim u proizvodnji kupusa. Karakteristični simptomi počinju sa sitnim žućkastim zonama koje se povećavaju u vidu koncentričnih krugova koji vremenom pokrivaju veći deo lisne površine. Simptomi se obično uočavaju na biljkama koje se razvijaju u nepovoljnim uslovima (uvratine, razor, delovi parcele koji se ne zalivaju).

Značajnije štete ovi patogeni pričinjavaju u proizvodnji rasada kupusa. Na mladim obolelim biljčicama stvaraju se sitne pege na stablu, što prouzrokuje njihovo poleganje. Ako se takve biljke rasade, one zaostaju u porastu i ne postižu pun prinos.

A. brassicae i A. brassicicola se šire konidijama putem kiše, vetra, alatima za rad itd, dok se micelija može prenositi i semenom. Tokom zime se održavaju na korovskim biljkama iz porodice kupusnjača.

U cilju zaštite od ovih patogena preporučuju se pre svega preventivne mere kao što su: višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, upotreba dezinfikovanog semena i uništavanje korova. U toku vegetacije u cilju zaštite od ovih patogena mogu se koristiti i hemijske mere, primenom fungicida kontaktnog delovanja na bazi aktivne materije mankozeb, preventivno pred padavine. Ukoliko se uoči širenje simptoma mogu se koristiti i fungicidi sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije difenokonazol.

Posted at 9:45 by RC Čačak | Category: kupus | Permalink | Email this Post | Comments (0)

11.8.2020

Kila kupusa (Plasmodiophora brassicae)

Na području RC Čačak, obilaskom parcela kupusa na lokalitetu Baluga, registrovana je pojava simptoma kile kupusa (Plasmadiophora brassicae) u usevu koji je namenjen za letnju proizvodnju.

Obolele biljke u usevu se prepoznaju po zaostajanju u porastu, hlorotičnim listovima i gubitku turgora, a glavice su sitnije i nedovoljno čvrste. Na korenu su formirane guke ili izrasline, u kojima se obrazuju trajne spore koje nakon raspadanja zaraženog tkiva korena dospevaju u zemljište i služe za nova zaražavanja.

Suzbijanje ove bolesti je otežano, s obzirom da hemijske mere zaštite nisu moguće. Plodored je najvažnija mera kontrole, na zaraženim parcelama ne treba gajiti kupus najmanje sedam godina.

Takođe, značajna je i dezinfekcija zemljišta za proizvodnju rasada, kao i pravilan odabir parcele za sadnju kupusa (dobro drenirano zemljište sa slabo alkalnim pH, oko 7,2).

Preporuka je da se sada zaražene biljke počupaju i unište (spale).

Kila kupusa

Kila kupusa (Plasmodiophora brassicae)

Posted at 11:49 by RC Čačak | Category: kupus | Permalink | Email this Post | Comments (0)