18.10.2022
Na području delovanja RC Čačak, na lokalitetima: Mrčajevci, Zablaće, Ježevica, Gornja Gorevnica, Gornja Trepča, Stančići, Baluga, Trbušani, Prijevor, Viča, Belica, Rogača i Grab izvršen je vizuelni pregled zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu i to na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.
Pregledano je po 100 klipova na svakoj parceli u cilju utvrđivanja prisustva gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera) na klipovima.
Gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium su sposobne da u određenim uslovima proizvode mikotoksine, kao sekundarne metabolite, koji su veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja. Važan momenat je utvrđivanje prisustva gljiva u polju, kako bi se preduzeli ispravni koraci u procesu berbe i čuvanja kukuruza.
Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu su:
- prisustvo oštećenja od insekata (pamukova sovica - Helicoverpa armigera i kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis) na 0% do 46% klipova,
velika slika
- prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium na 2% do 38% klipova,
_jpg.jpg)
velika slika
- prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus na 0% do 13% klipova,
velika slika
- prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium na 0% do 3% klipova,
- prisustvo simptoma gljiva iz roda Cladosporium na 0% do13% klipova,
- prisustvo simtoma kombinovanih oštećenja na 0% do 28% klipova.
velika slika
9.7.2022
Na području delovanja RC Čačak, usevi kukuruza se nalaze u fazi početka cvetanja (BBCH 52 – 53).
Vizuelnim pregledom useva kukuruza na lokalitetu Mrčajevci, registrovano je prisustvo larvi prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2% biljaka. Takođe su registrovana i oštećenja na listovima i stabljici kukuruza kao posledica ishrane larvi kukuruznog plamenca.
velika slika
Kukuruzni plamenac je polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta (sirak, suncokret, paprika, paradajz, i dr.). Štete pravi gusenica koja se hrani parenhimom lista i metlicom, a kasnije u drugoj generaciji prelazi na zrno i klip. Napadnute biljke zaostaju u porastu i lako se lome. Oštećena zrna i drugi oštećeni delovi biljke su pogodni za prodor patogena (gljiva uzročnika sekundarnih infekcija).
Hemijske mere suzbijanja kukuruznog plamenca se preporučuju ukoliko je 10% biljaka sa položenim jajima kod merkantilnog kukuruza i 5% biljaka kod semenskog i kukuruza šećerca, na početku piljnja larvi. Za suzbijanje ove štetočine registrovane su sledeće aktivne materije: hlorantraniliprol, hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin, indoksakarb i dr. 25.5.2022
Na području delovanja RC Čačak, usevi kukuruza se nalaze u fazi od pet do sedam listova razvijeno (BBCH 15 -17).
Vizuelnim pregledom useva, na lokalitetu Mrčajevci, registruje se prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na do 7% biljaka i imaga buvača (Phyllotreta sp.) na 5% biljaka.
velika slika
Lisne vaši nanose direktne štete biljkama tako što se ishranjuju sisajući njihove sokove iz biljnog tkiva usled čega dolazi do raznih deformacija na biljci, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa. Pored direktnih šteta lisne vašu su prenosioci mnogobrojnih fitopatogenih biljnih virusa, među kojima je i virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).
velika slika
Suvo i toplo vreme pogoduje razvoju buvača. U usevima kukuruza registruje se prisustvo imaga koji pravi štete izgrizajući listove rupičasto.
Navedene štetočine ne pričinjavaju značajne ekonomske štete u usevima kukuruza, jer je trenutna brojnost niska, te se hemijske mere sa ciljem njihovog suzbijanja ne preporučuju.
RC Čačak nastavlja sa praćenjem štetočina u usevima kukuruza. 15.7.2021
Na području RC Čačak usevi kukuruza nalaze se u fazi početka cvetanja ( BBCH 51 - 52).
Vizuelnim pregledom useva kukuruza na lokalitetu Mrčajevci, registruje se pojava imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera).
velika slika
Kukuruzna zlatica se uglavnom javlja na parcelama kukuruza koje se gaje u monokulturi. Glavne štete prave larve koje se se hrane na korenu. Prezimljava u formi jajeta u zemljištu. Tek ispiljene larve hrane se korenovim dlačicama, a kasnije prelaze na primarni koren i ubušuju se. Kao posledica ubušenja larvi, korenov vrat se povija, biljke poležu i dobijaju karakterističan izgled u vidu „guščijeg vrata“.
Imago kukuruzne zlatice hrani se listovima, a kasnije od faze cvetanja hrani se polenom i svilom kukuruza.
U suzbijanju kukuruzne zlatice najvažnija mera je plodored. Ostale mere borbe su: izbor hibrida, đubrenje, ranija setva, tretiranje semena insekticidom i uništavanje potencijalnih biljaka domaćina. 9.6.2021
Na području delovanja RC Čačak, usevi kukuruza se nalaze se u fazi od četiri do osam listova (BBCH 14 -18).
Vizuelnim pregledom useva, na lokalitetu Mrčajevci, registruje se prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na do 5% biljaka i imaga žitne pijavice (Lema melanopus) na do 4 % biljaka.
 
Lisna vaš Imago žitne pijavice
Lisne vaši nanose direktne štete biljkama tako što se ishranjuju sisajući njihove sokove iz biljnog tkiva usled čega dolazi do raznih deformacija na biljci, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa. Pored direktnih šteta lisne vašu su prenosioci mnogobrojnih fitopatogenih biljnih virusa, među kojima je i virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).
Žitna pijavica je štetočina strnih žita, a prezimi kao imago u ostacima strnih žita, plitko u zemljištu. U toku proleća štete pričinjavaju imaga i larve na usevima strnih žita. Po završenom razviću larva se spušta u zemlju i preobražava se u lutku, a zatim u imaga koji se pojavljuje početkom leta i kratko vreme može oštećivatati mlade biljke kukuruza (uglavnom na rubnim delovima parcela).
Nvedene štetočine ne pričinjavaju značajne ekonomske štete u usevima kukuruza, te se hemijske mere sa ciljem njihovog suzbijanja ne preporučuju.
RC Čačak nastavlja sa praćenjem štetočina u usevima kukuruza. 16.10.2020
Na području delovanja RC Čačak, na lokalitetima: Rakova, Ljubić, Mrčajevci, Zablaće, Baluga, Lipnica, Viča, Veles, Belica, Vranjica, Rogača i Prijevor izvršen je vizuelni pregled zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu i to na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.
Pregledano je po 100 klipova na svakoj parceli u cilju utvrđivanja prisustva gljiva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera) na klipovima.
Gljive iz rodova Fusarium, Aspergillus i Penicillium su sposobne da u određenim uslovima proizvode mikotoksine, kao sekundarne metabolite, koji su veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja. Važan momenat je utvrđivanje prisustva gljiva u polju, kako bi se preduzeli ispravni koraci u procesu berbe i čuvanja kukuruza.
Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja klipova merkantilnog kukuruza pred berbu su:
- prisustvo oštećenja od insekata (pamukova sovica - Helicoverpa armigera i kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis) na 2% do 39% klipova,
- prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium na 0% do 8% klipova,
- prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus na 0% do 6% klipova,
- prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium na 0% do 1% klipova,
- prisustvo simptoma gljiva iz roda Cladosporium na 0% do 3% klipova,
- prisustvo simtoma kombinovanih oštećenja na 0% do 7% klipova.
 _jpg.jpg)
velika slika velika slika
Prisustvo ovih gljiva na klipu ne podrazumeva i prisustvo mikotoksina. Analizom uzoraka u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonski dozvoljenih vrednosti koje, prema Pravilniku o maksimalno dozvoljenim količinima ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje ("Sl. glasnik RS", br. 22/2018, 90/2018, 76/2019 i 81/2019 - dr. pravilnik) iznose: 4µg/kg za aflatoksin, 4000 µg/kg za fumonizin, 350 µg/kg za zearalenon, 1750 µg/kg za deoksinivalenol (DON) i 5 µg/kg za ohratoksin. Međutim, veoma je važan i proces čuvanja kukuruza kako ne bi i u toku skladištenja došlo do sinteze mikotoksina. Kako bi se izbegli uslovi za sintezu mikotoksina, neophodno je u što kraćem roku po berbi (u roku od jednog dana) skinuti vlagu zrna na 14%, a temperaturu u procesu čuvanja treba održavati između 5 °C i 10 °C. Najpovoljniji uslovi za bezbedno čuvanje kukuruza su temperatura oko 5 °C i vlaga zrna do 14%. 21.7.2020
Na području RC Čačak vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza na lokalitetu Mrčajevci i Veles registruje se prisustvo cikade Reptalus panzeri.
_jpg.jpg) 
Cikada Reptalus panzeri velika slika
Cikada Reptalus panzeri je vektor stolbur fitoplazme koja uzrokuje crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Nakon zimske hibernacije otpočinje ishrana larvi na korenu pšenice i divljeg sirka.
U junu mesecu dolazi do ekolzije imaga i promene biljke domaćina (“host shift”), pri čemu adulti prelaze sa useva pšenice na biljke kukuruza.
U usevu kukuruza adulti se hrane floemskim sokovima i ukoliko su zaraženi prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza.
Ženke cikade polažu jaja na koren kukuruza tokom avgusta meseca.
Nakon piljenja, larve počinju ishranu na korenu kukuruza, a ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.
U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida.
Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini. 27.6.2020
Na području RC Čačak, usevi kukuruza u zavisnosti od roka setve se nalaze u fazi od razvoja listova ( 5-8 listova razvijeno) do faze pojave drugog kolenca (BBCH 18 – 32).
Vizuelnim pregledom useva na lokalitetu Mrčajevci, uočeno je prisustvo pojedinačnih krilatih jedinki lisnih vaši (Aphididae ), na oko 11% biljaka. S obzirom na povoljne uslove za razvoj i razmnožavanje ovih štetočina tokom ove vegetacije, može se očekivati povećanje brojnosti u narednom periodu.
 
velika slika velika slika
Lisne vaši nanose direktne štete biljkama tako što se ishranjuju sisajući njihove sokove i time dovode do raznih deformacija biljnog tkiva, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa. Prenosioci su mnogobrojnih biljnih virusa. Jedan od njih je i virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).
Dvadesetak vrsta biljnih vaši sa prirodnih domaćina (najčešće divlji sirak) , prenose ovaj virus na usev kukuruza i gajenog sirka.
Ekonomska štetnost MDMV ogleda se u smanjenju prinosa, lošijem kvalitetu zrna i u lošijem kvalitetu lista kod silažnog kukuruza.
Osnovne mere kontrole ovog virusa su:
Uništavanje divljeg sirka koji predstavlja osnovni izvor zaraze.
Setva otpornih i tolerantnih hibrida.
Vreme setve u cilju izbegavanja preleta vaši sa korova na kukuruz.
|
|
|
|
|