Tokom vizuelnog pregleda useva kukuruza na lokalitetu Babina Luka uočeno je prisustvo:
· imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera) na do 5% biljaka
Ovo je jedna od najvažnijih štetočina kukuruza kada se gaji u monokulturi. Pored kukuruza larve se mogu naći i na drugim vrstama iz familije Poaceae, a imaga na biljkama iz familije Poaceae, Asteraceae, Cucurbitaceae.
Kukuruzna zlatica ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jaja u zemljštu.
Larve se pile tokom maja i juna, one pričinjavaju najveće štete hraneći se korenom kukuruza. Pregrizaju koren u blizini glavnog stabla, donji deo stabljike se povija i usled jačih vetrova i kiša dolazi do poleganja biljaka, pa se javlja karakterističan simptom „guščji vrat“.
Imaga se hrane na listovima, metlici i svili što dovodi do pojave rehuljavosti klipova. Ishrana imaga ne utiče značajno na prinos.
Za praćenje pojave i brojnosti imaga kukuruzne zlatice koriste se žute lepljive ploče sa feromonima, klopke se postavljaju na stablo kukuruza u visini klipa.
Preventivne mere suzbijanja podrazumevaju: plodored - najvažnija mera i minimum dvogodišnji, a takođe i izbor hibrida, kao i ranija setva useva.
Primena insekticida za suzbijanje imaga opravdana je samo u specifičnim okolnostima (semenska proizvodnja i selekcija), a ukoliko se poštuje plodored hemijski tretman izostaje.
· cikade (Reptalus panzeri) na oko 8% biljaka
Ova štetočina je vektor Stolbur fitoplazme, koja prouzrokuje crvenilo kukuruza. Simptomi ove bolesti su u vidu pojave crvenila na listovima i stablu; kao i u vidu deformacija na klipu. Hemijski tretman se ne preporučuje za suzbijanje navedene štetočine. Plodored kao jedna od najvažnijih mera se preporučuje, ali uz izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza. Štetočina razvija jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve koje se hrane na korenu pšenice, pa imaga prelaze na kukuruz u junu. Ukoliko se kao naredni usev poseje pšenica nakon kukuruza, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.
· buvača (Phyllotreta sp.) na oko 2% biljaka
Ovo je polifagna štetočina koja se javlja na brojnim ratarskim i povrtarskim usevima. Razvija jednu generaciju godišnje i aktivira se početkom proleća. Razvoju pogoduje toplo i suvo vreme. Štete pravi upravo imago, hraneći se lisnim tkivom. Simptomi su u vidu izgrizlina, pa su napadnuti listovi sa sitnim rupicama. Usled veće brojnosti ove štetočine, usevi u početnim fazama razvoja mogu biti potpuno uništeni. Registrovane brojnosti buvača nisu rizične po proizvodnju kukuruza.
RC Valjevo nastavlja sa monitoringom useva kukuruza.