|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Valjevo > Usevi ili zasadi
|
10.10.2023
Na području delovanja RC Valjevo tokom pregleda useva lucerke na lokalitetima: Gola Glava, Joševa (Ub), Lukavac i Čučuge, kao i mlađih voćnih zasada na lokalitetima: Joševa, Babina Luka, Lopatanj, Gola Glava nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od poljskih glodara (poljska voluharica - Microtus arvalis i poljski miševi - Apodemus spp.).
Prisustvo aktivnih rupa je registrovano na međama i nasipima lokalitet Joševa i Babina Luka, u vrlo niskoj brojnosti (kategorija I).
Toplo vreme koje se očekuje i u narednom periodu, sa prisustvom obilje hrane, pogodovaće razvoju glodara. Štete mogu nastati u mladim voćnim zasadima i novoposejanim ozimim usevima.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak zasada i useva. Određivanje brojnosti populacije glodara vrši se prebrojavanjem aktivnih rupa po sledećoj skali:
|
Kategorija |
Opis brojnosti |
Broj aktivnih rupa/ha |
|
poljska voluharica |
poljski miš
|
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
|
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
|
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
|
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
|
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
Hemijske mere zaštite se primenjuju ukoliko brojnost glodara pređe prag štetnosti. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru (II kategorija), a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru (II kategorija). Za suzbijanje glodara mogu se koristiti registrovani rodenticidi u vidu gotovih mamaka u rupe. Nakon primene mamaka rupe treba zatrpati zemljom da ne bi došlo do trovanja divljači i stoke.
U suzbijanju glodara veoma su korisne i agrotehničke mere poput blagovremene žetve sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strnjišta, uništavanje korova i duboko oranje. Ove mere značajno utiču na smanjenje populacije ovih štetočina.
RC Valjevo nastavlja sa praćenjem poljskih glodara. 15.7.2021
Na području delovanja RC Valjevo zasadi šljiva se, u zavisnosti od sortimenta, nalaze u fazi razvoja ploda od plod je oko 60% krajnje veličine do početak obojavanja ploda (BBCH 76-81).
Prilikom vizuelnog pregleda zasada šljive na lokalitetu Babina Luka, uočeno je prisustvo simptoma truleži plodova (Monilinia spp). Veći procenat zaraženih plodova se registruje u zasadima gde nisu adekvatno sprovedene mere zaštite od šljivinog smotavca i gde je došlo do mehaničkog oštećenja plodova, što je pogodno mesto za prodiranje ovog patogena.
Plod može biti zaražen u svim fazama razvoja, ali su zeleni plodovi mnogo otporniji od plodova u fazi dozrevanja. Prvi simptomi se javljaju na pokožici ploda u vidu malih, sitnih kružnih pega. One se obrazuju kao oreol oko mesta infekcije i šire se koncentrično pa ubrzo čitav plod počinje da truli, smežurava se, suši i na kraju nastaju tzv. mumificirani plodovi. Takvi plodovi mogu da ostanu da vise na granama i direktnim kontaktom sa zdravim plodovima prenose infekciju i tako se šire u zasadu ili padaju na zemlju. Patogen prezimljava u vidu micelije u mumificiranim plodovima i u proleće kada nastupe povoljni uslovi ostvaruje nove primarne zaraze. Upravo se preporučuje uništavanje takvih plodova, jer predstavljaju značajan izvor inokuluma u zasadu.
Proizvođači orijentisani prema izvozu voća, treba da obrate pažnju na prouzrokovače truleži ploda, jer patogen prouzrokovač Monilinia fructicola ima karantinski status u pojedinim zemljama gde se izvoze naši proizvodi.
RC Valjevo, preporučuje sprovođenje hemijskog tretmana:
23.4.2021
Na području delovanja RC Valjevo zasadi šljiva se, u zavisnosti od sortimenta, nalaze u različitim fazama razvoja. Zasadi šljive sa sortom Požegača se nalaze u fazi punog cvetanja, dok su zasadi sa sortama Čačanska lepotica, Stenlej i Čačanska rodna u fazi precvetavanja (BBCH 65-69).
Vizuelnim preglednom zasada šljivena lokalitetu Mionica registrovano je prisustvo šljivine vaši kovrdžalice (Brachycaudus helichrysi), u zasadu sorte Stenlej koji je ujedno i najostljiviji na napad ove vaši. U ovom trenutku u zasadu su prisutne vaši osnivačice (fundatrix), koje su se razvile iz prezimelih jaja, u indeksu napada 3,5. Štete nanose isisavanjem sokova iz mladih, vršnih listova, kao i iz cvetnih pupoljaka i cvetova. Usled toga, dolazi do pojave hlorotičnih pega i karakterističnog kovrdžanja lista prema unutra.
Ova vrsta, pored direktnih šteta koje pravi u zasadu, je vektor mnogih fitopatogenih virusa, a za šljivu je najznačajniji virus šarke šljive (Plum pox virus).
Proizvođačima se preporučuje obilazak zasada u cilju utvrđivanja prisustva ove štetočine. Suzbijanje ove vaši se vrši istovremeno suzbijanjem drugih vrsta vaši i šljivinog smotavca u zasadima šljive. Međutim, s obzirom da su još uvek aktivni polinatori na cvetovima šljiva u pojedinim zasadima, za sada se hemijske mere zaštite insekticidima ne preporučuju.
RC Valjevo nastavlja sa daljim praćenjem zasada šljive i signaliziraće pravo vreme za tretman. |
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
|
|
|