Glavni prirodni domaćin ovog virusa je jabuka, ali se među domaćine ubrajaju i: šljiva, trešnja, breskva, malina, lešnik, hmelj, breza, divlji i pitomi kesten i dr. Virus utiče na smanjenje porasta izdanaka, oplođenje, veličinu ploda, prinos po stablu i sadržaj askorbinske kiseline u plodu.
Sorte jabuke Zlatni Delišes i Jonatan spadaju među najosetljivije na ovaj virus. Na pomenutim sortama štete su izraženije, i zaražene biljke mogu dati prinos manji za 30-50%. Simptomi su prisutni na listu u vidu jasno oivičenih, svetložutih pega, linija, tačaka, duž nerava. Kod osetljivijih sorti simptomi se javljaju na celokupnom lišću, dok je kod manje osetljivih moguće prisustvo simptoma na pojedinim liskama. Neke sorte mogu biti i asimptomatične nakon infekcije virusom. Takođe, ponekad je potrebno da prođu i do dve godine da bi se simptomi razvili. Pege usled izloženosti suncu i sa razvojem bolesti dobijaju tamnu boju, nekrotiraju. Poznato je da je virus mozaika jabuke labilan virus jer na njegovu koncentraciju negativno utiči visoke temperature. Najveće koncentracije virusa se beleže u hladnijim vremenskim uslovima, u ranijim prolećnim mesecima, martu i aprilu.
Virus se najviše prenosi zaraženim podlogama ili prilikom kalemljenja, kalem-grančicama ili pupoljcima uzetih sa zaraženih stabala. Prirodni prenosioci ovog virusa nisu poznati.
Najbolji način kontrole virusa mozaika jabuke su preventivne mere:
- Korišćenje zdravog sandog materijala za podizanje zasada (sertifikovane sadnice)
- Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala iz voćnjaka
· Dezinfekcija alata kojim se vrši rezidba.