24.4.2023
U vizuelnim pregledima zasada kruške, sorte Viljamovka, na lokalitetu Petrovački put, registrovano je prisustvo imaga smeđeg listojeda (Phyllobius oblongus), kao i oštećenja u vidu izgrižene ivice liske.
(smeđi listojed)
Ova štetočina spada u grupu polifagnih vrsta. Hrani se lišćem breske, trešnje, kruške, jabuke, šljive. Najveće štete nanosi imago na početku vegetacije. Oštećenja koja imago kasnije nanosi su neznatna i zbog toga se ova štetočina ne smatra ekonomski značajnom. U godinama kad je brojnost visoka (5-6 imaga po listu) mogu oštetiti 5-10% lisne površine.
Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava kao polno nezreli imago u zemljišu. Sa početkom listanja voćaka izlazi iz zemlje i naseljava pupoljke. Period dopunske ishrane traje oko dve nedelje (10-15 dana). Nakon dopunske ishrane ženka polaže jaja u zemljište, u gomilicama. Ispiljenje larve se hrane žilicama biljaka i humusom. Odrasle larve prave komoru u kojoj se kasnije preobražavaju u lutku a potom i u imago. 19.1.2023
Na području delovanja RC Pirot, vizuelnim pregledom zasada kruške, na lokalitetu Petrovački put, sorta Viljamovka, ustanovljeno je da se kruške trenutno nalaze u fenofazi mirovanja (BBCH 00) i da su biljke u dobroj kondiciji.
U najtoplijem delu sunčanog dana, kada je temperatura vazduha dostizala 180C, vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo odraslih jedinki obične kruškine buve (Cacopsylla piri) u niskom intenzitetu napada.
Najavljeno hladno vreme će odložiti polaganje jaja ove štetočine, ali će RC Pirot nastaviti sa kontinuiranim praćenjem i redovno će izveštavati na portalu.
Za sada se hemijske mere zaštite ne preporučuju. 9.11.2022
Na području delovanja RC Pirot, zasadi kruške se nalaze u različitim fazama opadanja lišća. Prilikom vršenja vizuelnog pregleda zasada, registrovano je prisustvo odrasle jedinke, zimske forme obične kruškine buve (Cacopsilla pyri).
(prezimljujući imago obične kruškine buve)
Trenutno je u toku pojava prezimljujućih jedinki pomenute štetočine. Za običnu kruškinu buvu karakteristična je pojava sezonskog dimorfizma. Prezimljujuća forma za razliku od letnjih formi, ima tamniju boju, krupnija je (preko 3 mm), i otpornija na niske temperature.
RC Pirot nastavlja sa praćenjem ove štetočine. 3.11.2022
Na području delovanja RC Pirot, u zasadima kruške koji nisu adekvatno i blagovremeno štićeni od prouzrokovača bolesti, zabeleženo je odsustvo lisne mase, odnosno došlo je do prevremene defolijacije voćaka.
(prevremena defolijacija kruške)
U ovim zasadima smo tokom vegetacionog perioda, u više navrata tokom vršenja vizuelnih pregleda, uočili simptome sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri), u jačem intenzitetu napada.
(simptomi sive pegavosti tokom vegetacije)
Ova bolest je ekonomski vrlo značajna i široko je rasprostranjena. Simptomi bolesti su u vidu sitnih pega, koje se vremenom spajaju, stvarajući nekrotične površine koje dovode do prevremene defolijacije. Posledice defolijacije mogu biti nemerljive u količini i kvalitetu plodova. Međutim, rana defolijacija je negativna pojava jer utiče na formiranje manjeg broja rodnih pupoljaka za sledeću vegetacionu sezonu, čime direktno utiče na očekivani prinos.
Ovakva stabla kruške gube na kondiciji, i vrlo će nespremno dočekti predstojeće mirovanje, što će se negativno odraziti na početak vegetacije u narednoj godini. Od preventivnih mera mogu se primenjivati sakupljanje i spaljivanje zaraženog lišća, kao i gajenje manje osetljivih sorti na ovu bolest. Takođe, i hemijske mere zaštite tokom vegetacionog perioda treba da se sprovode adekvatno i blagovremeno. 30.6.2022
Kako je na teritoriji Pirota berba trešnje završena, Ružin gudelj se preselio na prve zrele plodove kruške, Junsku lepoticu.
(napadnuti plodovi kruške)
(potpuno pojedeni plodovi trešnje)
Ove proizvodne godine imamo do sada nezapamćenu masovnu pojavu ove štetočine koja pričinjava izuzetno velike, ekonomski značajne štete. Apelujemo na proizvođače, da obiđu svoje zasade i ukoliko uoče prisustvo ove štetočine preduzmu preporučene mere. Ružin gundelj prelazi sa ploda na plod, kako koji dozreva i tako redom sve do kraja avgusta.
Opširnije o štetočini i načinu njenog suzbijanja na link-u.
Video materijal o simptomima oštećenja na plodovima trešnje od ishrane ružinog gundelja (Cetonia aurata) možete pogledati na YouTube kanalu PIS-a na ovom linku. 13.5.2022
Vizuelnim pregledom zasada kruške, na lokalitetu Petrovački put, oučeno je prisustvo cigaraša (Byctiscus betulae).
Uočeno je tipično uvijanje lišća u obliku cigare. Unutar uvijenog lista ova štetočina polaže jaja. Ispiljene larve se u smotuljku hrane i razvijaju. Uvijeno lišće je najpre zelene boje, ali kasnije poprima smeđu boju. Štete se ogledaju u uništavanju lisne mase tokom ishrane i uvijanju lišća za polaganje jaja.
Preporuka proizvođačima je da obiđu zasade, i ukoliko uoče prisustvo smotuljka, mehaničkim putem isti uklone. Uklanjanjem uvijenih listova, sa jajima, smanjuje se brojnost ove štetočine u sledećoj godini. 21.1.2022
Na području delovanja RC Pirot, vizuelnim pregledom zasada kruške, na lokalitetu Petrovački put, sorta Viljamovka, ustanovljeno je da se kruška nalazi u fazi mirovanja (BBCH 00).
Vizuelnim pregledom krušika u sunčanom periodu dana, registrovano je prisustvo odraslih jedinki obične kruškine buve (Cacopsylla piri) u niskom intenzitetu napada, sa indeksom 1.
U proteklim godinama, tokom blagih zima, zabeleženo je polaganja jaja ove štetočine već tokom januara i februara. Međutim, trenutna najava hladnog vremena će odložiti aktivnost ove štetočine, ali RC Pirot nastavlja sa kontinuiranim praćenjem ove štetočine o čemu će redovno obaveštavati na ovom Portalu.
26.10.2021
Na području delovanja RC Pirot, kruške se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u različitim fazama razvoja, od početka obezbojavanja lišća do početak opadanja lišća (BBCH 92-93).
Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 6. Zimske forme kruškine buve se razlikuju od letnjih po tome što su tamnije i krupnije.
Takođe je uočeno prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), na 2% biljaka. Detaljnije mere o borbi protiv ovog patogena možete pročitati u prilogu od 11.06.2021.
(velika slika)
U zasadima sa neadekvatnom zaštitom uočena je prevremena defolijacija. Posledice defolijacije mogu biti nemerljive za prinos u narednoj vegetaciji, u količini i kvalitetu plodova.
(velika slika) 24.8.2021
Na području delovanja RC Pirot, na lokalitetu Prisjansko naselje, u mladom zasadu kruške registrovan je visok intenzitet napada gljivom prouzrokovačem sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri).
Ovaj patogen je izuzetno rasprostranjen kod nas ali nije ekonomski značajan. Do ovako visokog intenziteta napada dolazi usled neadekvatne zaštite zasada.
Simptomi se mogu uočiti od juna meseca pa sve do kraja vegetacije. Oni su u vidu pega na licu i naličju lista, retko na plodovima. Pege su sitne, sive boje oivičene tamnosmeđom bojom. U sredini pega se nalaze piknidi koji su crne boje. Vremenom se pege spajaju i stvaraju se nekrotične površine usled čega može doći do prerane defolijacije (već u avgustu). Ovakve biljke dočekaju zimu oslabljene što može za posledicu da ima slabiji rod naredne godine.
Parazit prezimljava u opalom lišću u obliku saprofita. U proleće se oslobađaju askospore koje posle jačih kiša, nošene vetrom uzrokuju primarne infekcije. Zatim dolazi do perioda inkubacije i pojave simptoma. U okviru pega se stvaraju piknidi koji će u slučaju kiše osloboditi piknospore i započeti sekundarne infekcije. Na jesen gljiva ponovo prelazi u saprofitni oblik i ciklus razvića se ponavlja.
Mere suzbijanja:
Birati otpornije sorte. Što se tiče hemijskih mera zaštite ona se uspešno suzbija u okviru mera zaštite od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina). Mere zaštite za ovu i prethodne proizvodne godine za region Pirota se mogu pogledati na linku. 11.6.2021
Na području delovanja RC Pirot, zasadi kruške se nalaze u fazi razvoja ploda, plod prečnika 40 mm (BBCH 74).
Vizuelnim pregledom zasada na lokaciji Petrovački put, registrovani su simptomi prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) na oko 5% mladara.
Najosetljivije biljne vrste na ovu bolest su kruška, dunja, jabuka i mušmula. Bolest se javlja ne cvetovima, listovima, mladarima, granama, stablu čak i korenu. Zaraženi cvetovi se suše i opadaju. Simptomi ove bolesti se javljuju na granama u vidu „pastirskog štapa“, dok na plodovima dolazi do pojave mrke boje. Iz zaraženih biljnih delova pri povoljnim uslovima za razvoj ovog patogena, može da curi bakterijski eskudat. Ovaj eskudat služi za dalje širenje patogena.
Mere borbe protiv ovog patogena zasnivaju se na mehaničkom uklanjanju zaraženih biljnih delova, koje je potrebno izneti iz voćnjaka i uništiti. Prilikom uklanjanja zaraženih delova potrebno je zahvatiti 20-30 cm biljnog tkiva bez simptoma. U cilju dezinfekcije prilikom mehaničkog ukljanjanja delova, povrede nastale rezidbom tretirati preparatima na bazi bakar oksihlorida ili bakar hidroksida u koncentraciji 0,3%. Takođe je potrebno izvršiti hemijske tretmane u proleće i jesen preparatima na bazi bakra. |
|
|
|
|