Skip to main content

Leskovac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Leskovac
Siva trulež paradajza – Botrytis cinerea

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom useva paradajza  u plasteničkoj proizvodnji registrovano je prisustvo sive truleži paradajza (Botrytis cinerea).

Siva trulež paradajza – Botrytis cinerea

velika slika

Kod nas ova gljiva predstavlja problem pri gajenju paradajza u zaštićenom prostoru. Plastenici u kojima je nepravilno regulisana temperatura i vlažnost vazduha izuzetno pogoduju razvoju navedenog patogena, koji može izazvati veće štete.

Kod proizvodnje rasada, prilikom infekcije ova gljiva prouzrokuje simptome poleganja biljaka ili topljenja rasada. Na mladim biljkama u prizemnom delu stabla se uočava vodenasta nekrotična pega, koja stablo zahvata sa svih strana. Kod odraslih biljaka pojava vodenaste pege dovodi do sušenja nadzemnih delova biljke. Na zelenim plodovima paradajza su vidljivi simptomi, naročito na mestu gde se spajaju plod i peteljka, gde nastaje vodenasta zona koja je uzrok opadanja plodova.

U plastenicima gde je visok stepen vlažnosti,  na plodovima gde je došlo do infekcije, razvija se sivopepeljasta prevlaka koju čine sporonosne tvorevine gljive. Vodenaste pege se mogu javiti i na lišću, koje se u uslovima povećane vlažnosti brzo šire i nekrotiraju.

Ova gljiva prezimljava micelijom u obolelim delovima biljaka. Nastupanjem povoljnih uslova u miceliji počinju da se formiraju konidije koje se rasejavaju i prilikom dospeća na biljku proklijaju u uslovima visoke vlažnosti i tako ostvaruju zarazu. Najčešći putevi infekcije su oštećenja na biljci, ali može i direktnim prodiranjem u tkivo biljke domaćina. Tokom vegetacije gljiva može ostvariti više ciklusa zaraze.

Usklađenim odnosom temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u proizvodnim objektima zaštićenog prostora, smanjuje se opasnost od pojave sive truleži. Čestim provetravanjem i redukovanim brojem zalivanja pri nižim temperaturama, snižava se vlažnost vazduha i smanjuje mogućnost infekcije. Plodovi koji su oboleli treba odstraniti i izbaciti iz objekta, kako bi sprečili dalje širenje bolesti. Za proizvodnju rasada obavezno izvršiti dezinfekciju supstrata.

Pored navedenih mera, usled jačeg napada navedenog patogena preporučuju se i hemijske mere zaštite upotrebom preparata na bazi aktivnih materija pirimetanil ili ciprodinil+fludioksonil i drugi.

Prilikom upotrebe fungicida voditi računa o karenci i dozvoljenom broju tretmana u toku jedne vegetacije istim preparatom.

Zaštita krompira od krompirovog moljaca (Phthorimaea operculella)

Na području delovanja RC Leskovac, veći deo površina pod krompirom su povađene, dok se  manji broj parcela sa kasnim sortimentom nalazi u različitim fazama sušenja nadzemnog dela biljke.

U regionu Leskovca, na svim parcelama krompira gde su postavljene feromonske klopke beleže se visoke brojnosti odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella). U toku je preklapanje leta leptira treće i četvrte generacije ove štetočine.

Ulov odraslih jedniki krompirovog moljca na feromskim klopkama

Usled visokih brojnosti odraslih jedinki krompirovog moljca na feromonskih klopkama postoji visok rizik za nastanak šteta.

Na parcelama gde krompir nije povađen, preporuka je da se preduzmu mere kontrole kako ne bi došlo do pojave oštećenja krtola:

·        Na parcelama gde je došlo do propadanja cime treba što pre izvaditi krompir.

·        Nakon vađenja krtole ne traba ostavljati na parceli ili u dvorištima već ih što pre treba uneti u skladišta sa kontrolisanom temperaturom (ispod 10 ֯C) i obezbeđenim mrežama na svim otvorima.

·        Na parcelama gde cima nije propala preporučuje se održavenje kompaktosti zemljišta navodnjavanjem u cilju zatvaranja pukotina i sprečavanja polaganja jaja na krtole. Proizvođačima koji  neće u skorije vreme vaditi krompir, na početku žućenja cime, preporučuju se hemijske mere zaštite primenom insekticida: Grom (lambda-cihalotin) 0,25 l/ha (karenca 7 dana).

Plamenjača kupusa (Peronospora parasitica)

Gljiva koja prouzrokuje plamenjaču kupusa, ali i drugih kupusnjača poput karfiola, kelja, kelja pupčara, brokolija je Peronospora parasitica.

Ova gljiva prouzrokuje značajne štete u proizvodnji rasada i u proizvodnji semena kupusa. Biljke namenjene za proizvodnju glavica, veoma retko bivaju jače napadnute ovim patogenom.

Simptomi  se javljaju na listovima u vidu hlorotičnih pega različitog oblika, koje zatim dobijaju mrku boju. Na naličju lista stvara se siva prevlaka koju čine konidiofore sa konidijama. Često dolazi do deformacije lista usled nejednakog porasta zdravog i zaraženog tkiva, a tkivo u okviru pege se sasušuje. U slučaju jaček napada može doći do potpunog izumiranja rasada, a kod semenjača do opadanja čitavog lišća.

plamenjača kupusa

velika slika

Gljiva prezimljava u vidu oospora. U proleće, kada temperatura zemljišta dostigne 10 °C oospore klijaju i vrše primarnu zarazu lišća kupusnjača. Ubrzo zatim se na lišću pojavljuju žućkaste pege, a na naličju sporonosni organi kojima se vrše sekundarne infekcije.  

Za zaštitu kupusnjača  od plamenjače najbolje je koristiti zdrav rasad, a to se može postići dezinfekcijom zemljišta, ređom setvom, čestim provetravanjem i primenom fungicida na bazi bakra i mankozeba u toplim lejama. Samo u slučaju jačeg napada u polju, u proizvodnji glavica, mogu se primeniti neki od registrovanih fungicida: Mankogal 80 (mankozeb), Dakoflo (hlorotalonil) i Folio gold (hlorotalonil+metalaksil).

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) u zasadima višanja

Na području delovanja RC Leskovac, u pojedinim zasadima višanja je registrovano prisustvo imaga  i larvi žilogriza (Capnodis tenebrionis).

Žilogriz imago-larva

velika slika

Imago ove šteočine je crne boje, veličine 15 - 27,5 mm telo je široko i pljosnato, može se uočiti na stablu i granama. Imago se hrani korom jednogodišnjih grančica, lisnim drškama i lišćem višnje, šljive, kajsije i breskve i pričinjava manje štete. Prezimljavaju odrasli insekti ili larve u napadnutom korenu. Ženka posle kopulacije polaže  jaja na donjem delu stabla u blizini korenovog vrata i na zemlju 30 cm u prečniku od stabala. Najveće štete pričinjavaju larve koje se ubušuju u deblje žile u predelu korena i korenovog vrata, prave hodnike i dovode do sušenje stabla. Razvoj larve traje jednu godinu do dve.

Suzbijanje žilogriza se sprovodi primenom mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera:

-         Postavljanjem lovnih klopki (posude svetlijih boja u koje se sipa voćni sok ), kao i otresanje stabala i sakupljanje odraslih jedinki, u cilju smanjenja populacije odraslih jedinki

-         Zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja

-          Navodnjavanje i obrada zemljišta u cilju smanjenja brojnosti ispiljenih larvi

-          Uklanjanje i spaljivanje zaraženih i osušenih stabala sa korenom, i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidima

-          Odmaranje zemljišta, na iskrčenim parcelama 3-5 godina ne podizati voćnjak

-          Prilikom podizanja novih zasada treba koristiti nezaraženi sadni materijal, kao i zemljišne insecticide u otvorene jamice za sadnju.

Mere za suzbijanje žilogriza se odnose i na šiljokrilca a možete ih pročitati u preporuci od 22.05.2020.

Zlatooka (Chrysopa carnea) u usevu paprike

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom useva paprike registrovano  je prisustvo jaja i imaga zlatooke, korisne vrste insekta iz familije  Chrysopidae.

Imaga zlatooke se hrane nektarom, polenom i mednom rosom, dok se  larve hrane biljnim vašima, tripsima, grinjama i jajima i larvama drugih insekata, pa se zbog toga ubrajaju u važnu predatorsku vrstu. Ženke odlažu jaja lučeći tanak mlaz tečnosti, koji se na vazduhu stvrdne, a na njegovom kraju istisnu jaje veličine 1 mm na lišću i drugim biljnim organima. Tako nastaju jaja na končićima dugim oko 10 mm, koja su zaštićena od napada drugih insekata.

Zlatooka (Chrysopa carnea) imago-jaje

velika slika

Larve žive 10-20 dana i svaka uništi oko 1000 biljnih vaši tokom razvića. U nekim zemljama se ovaj korisni insekt uzgaja u laboratorijskim uslovima i ispuštaju na poljima sa usevima i staklenicima u cilju suzbijanja štetnih vrsta.

S obzirom da je trenutno aktuelna zaštita useva paprike od štetnih insekata, treba voditi računa o populaciji korisnih insekata. Ukoliko se ustanovi njihovo prisustvo, preporuka je primena insekticida koji nemaju štetno delovanje na korisne organizme poput insekticida na bazi hlorantraniliprola (Coragen 20 SC).

Virus šarke šljive

Na području delovanja RC Leskovac, obilaskom zasada šljive, u pojedinim je registrovano  prisustvo simptoma virusa šarke šljive (Plum pox virus-PPV) na listovima.

šarka šljive PPV

velika slika

Ovo je ekonomski najznačajniji virus koštičavog voća u našoj zemlji. Glavni domaćini su  vrste iz roda Prunus, gde spadaju šljiva, kajsija, breskva, nektarina, badem, trešnja i višnja

Simptomi su karakteristični i ispoljavaju se na listovima, cvetovima, plodovima i košticama.

Tipični simptomi ispoljavaju se na listovima u vidu mozaičnog šarenila između nerava lista. Mogu se javiti i prstenaste pege sa hlorotičnim oreolom i zelenim unutrašnjim delom.

Simptomi na plodovima se javljaju u toku sazrevanja u vidu polukružnih i prstenastih pega. I na košticama zaraženih plodova mogu se javiti prstenaste pege.

Stabla zaražena ovim virusom ne propadaju, ona i dalje radjaju ali slabije i daju plodove lošijeg kvaliteta.

Šarka je kao virusna bolest neizlečiva, jednom zaraženo stablo ostaje zaraženo čitavog životnog ciklusa bez  mogućnosti izlečenja.

Virus šarke šljive se prenosi sa zaražene na zdravu biljku  vegetativnim umnožavanjem (kalemljenjem), kao i lisnim vašima.

Obzirom da se biljni virusi ne mogu suzbiti hemijskim putem, neophodne su preventivne mere koje podrazumevaju:

·  Proizvodnju bezvirusnog sadnog materijala

·  Gajenje koštičavog voća na lokacijama gde postoji mogućnost prostorne izolacije

·  Gajenje vrsta koje nisu domaćini ovog virusa (orah, jabuka, kruška) po obodu proizvodnih zasada koje će služiti kao zaštitni pojas od novi infekcija

·  Suzbijanje biljnih vaši kao vektora virusa šarke šljive

·  Gajenje otpornih i tolerantnih sorti (Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska najbolja i Stenlej).

Cikada Metcalfa pruinosa

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom zasada vinove loze, registrovana je pojava cikade Metcalfa pruinosa.

Cikada Metcalfa priunosa

velika slika

Ova cikada je polifagna štetočina. Napada veliki broj šumskog i ukrasnog drveća, voćne vrste, vinovu lozu, neke zeljaste biljke. 

Razvija jednu generaciju godišnje, a prezimi u stadijumu jaja koje ženka polaže u pupoljke ili pukotine na kori biljki hraniteljki. Larve obilno luče belu voštanu tvorevinu nalik vati, na osnovu koje se vrlo lako  može uočiti njeno prisustvo. Odrasle jedinke i larve se hrane sisanjem sokova biljaka, što dovodi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina. Indirektne štete nastaju usled lučenja medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica, čime je umanjena tržišna vrednost napadnutih plodova.

Ukoliko se uoči prisustvo ove cikade preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova. Usled pokretljivosti larvi i imaga, kao i prisustva ove cikade na velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka na kojima se neometano razvija i održava, hemijske mere kontrole ne daju zadovoljavajuće rezultate. U Srbiji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine.

Krvava vaš (Eriosoma lanigerum)

Na području delovanja RC Leskovac, obilaskom zasada jabuke registrovano je prisustvo kolonija krvave vaši (Eriosoma lanigerum), na ramenim granama i mladim letorastima.

krvava vaš

velika slika

Krvava vaš oštećuje nadzemne delove voćke, pre svega mlađe grane i lastare, ali se može razvijati na korenovom vratu i korenu. Kod napadnutih biljaka dolazi do zaostajanja u porastu i smanjenja rodnosti, a pri jačem napadu i do sušanja voćaka. Prisustvo krvave vaši u mladim zasadima je naročito štetno, jer prouzrokuje deformacije mlađih voćaka.

U zasadima gde se registruje prisustvo ove štetočine preporučuje se primena insekticida:

Movento 100 SC (a.m. spirotetramat) u koncentraciji 0,15% (karenca 21 dan).

Cikada Reptalus panzeri

Na području delovanja RC Leskovac,  vizuelni pregledom useva merkantilnog kukuruza registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri na više lokacija, koja je vektor Stolbur fitoplazme prourokovača bolesti crvenilo kukuruza.

Cikada Reptalus panzeri

velika slika

Cikada Reptalus panzeri ima jednu generaciju godišnje. Prezimi u stadijumu larve na korenu pšenice. Odrasle jedinke odlaze na biljke kukuruza na kojima se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza, na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.
 
U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida. Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj cikade i znatno smanjuje njena brojnost, a samim tim i rizik od pojave bolesti crvenila kukuruza.
Dozrelost apotecija Blumeriella jaapii

Na  području delovanja RC Leskovac, zasadi višnje nalaze se u fazi  plod zreo za branje (tehnološka zrelost), do plodovi sazreli za ishranu: plodovi imaju tipičan ukus i boju. (BBCH 87-89).

Ovonedeljnim laboratorijskim  pregledom prezimelog lišća iz voćanjaka, i plodonosnih tela apotecija prouzrokovača pegavosti lista višnje i trešnje (Blumriella jaapii), registrovana je ispražnjenost apotecija 100%, što predstavlja kraj perioda primarnih infekcija od ovog patogena.

 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima