Simptomi kovrdžavosti lista breskve uočeni su u zasadima gde nije vršena adekvatna i blagovremena zaštita.
Ovaj patogen napada breskvu i nektarinu, u retkim slučajevima badem i kajsiju. Bolest se razvija na svim zeljastim delovima biljke: lišću, mladarima, cvetu i plodu. Najozbiljnije posledice su na lišću.
Simptomi se javljaju oko mesec dana nakon infekcije. Zaraženo lišće jako zadeblja, deformiše se, nabora i iskovrdža, pa otuda i naziv bolesti-kovrdžavost. Oboleli listovi skoro u potpunosti gube hlorofil, postaju zelenožuti, a kod nekih sorti i crvenkastoljubičasti, nepravilno su razvijeni i zadebljali.
Ova bolest nema za posledicu direktno sušenje biljke ali dovodi do njenog slabljenja. Zaraženo lišće tokom vegetacije opada i biva zamenjeno zdravim prirastom, što dovodi do dodatnog utroška hraniva. Oslabljene biljke postaju osetljive na niske temperature i zaraze od strane drugih organizama.
Kovrdžavost lista breskve se uspešno suzbija primenom fungicida u proleće, od faze bubrenja do faze otvaranja pupoljaka.
U zasadima gde se uoče simptomi ovog patogena preporučuju se sledeće mere: proređivanje plodova kako se biljka ne bi dodatno iscrpljivala, prihranjivanje biljaka azotnim đubrivima kako bi se omogućilo formiranje novog lišća i ako je moguće navodnjavanje biljaka tokom vegetacije.