Ovaj patogen napada mnoge gajene biljke iz roda Prunus kao što su: trešnja, višnja, šljiva, breskva, nektarina, kajsija, badem i druge, a javlja se i na ukrasnim i divljim vrstama ovog roda.
Simptomi se javljaju na listovima, mladarima i plodovima. Ispoljavanje simptoma varira zavisno od voćne vrste.
Na listu se javljaju pege koje su u početku sitne, crvenkastosmeđe oivičene tamnijom zonom ili hlorotičnim oreolom. Pege se vremenom povećavaju, a tkivo unutar njih postaje nekrotično i ispada. Šupljikavost lišća je još poznata i pod nazivom “sačmavost“ jer zaraženi delovi lista podležu nekrozi i ispadanju, pa list izgleda kao da je sačmom izrešetan. Zaraženo lišće često opada pre vremena.
Na mladarima se javljaju purpurne ili mrke pege, koje se vremenom šire i postaju izdužene rak-rane, često pokrivene gumoznim eksudatom. Razvojem bolesti mladari mogu biti prstenasto obuhvaćeni zbog čega izumiru.
Na plodovima pege su različite što zavisi od voćne vrste. Tako se na plodovima mogu javiti pege koje su neravne, plutaste, krastaste, ulegnute i slično. Zaraženi plodovi gube na kvalitetu i tržišnoj vrednosti.
Ovaj patogen se održava u vidu spora u rak-ranama na mladarima i u pupoljcima. Vlažno vreme pogoduje razvoju ovog patogena. Patogen prodire direktno u list klijanjem konidija. Prodiranje se obavlja i sa lica i sa naličja lista.
Suzbijanje
U cilju suzbijanja ovog patogena treba primeniti mehaničke mere borbe koje podrazumevaju uklanjanje rezidbom zaražene mladare i grančice i njihovo spaljivanje. Takođe treba primeniti i hemijske mere borbe koje podrazumevaju tretiranje zasada bakarnim preparatima u jesen po opadanju lišća i u proleće uoči bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije nakon precvetavanja, za suzbijanje ovog patogena mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija mankozeb, kaptan i ciram.