Zelena stenica je polifagna štetočina. Njeno prisustvo je registrovano na raznim povrtarskim, ratarskim i voćarskim kulturama, kao i na vinovoj lozi. Ženka polaže buretasta jaja na naličje lista. Sveže položena jaja su bele boje, a kasnije ona poprimaju crvenkastu nijansu. Iz jaja se pile larve koje prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva.
Štete nanose larve i odrasle jedinke koje sisaju sokove iz biljnog tkiva. Najveće štete nastaju na zrelim plodovima, gde na mestu ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici. Takvi plodovi dobijaju gorak ukus i samim tim gube tržišnu vrednost.
U jesenjim mesecima odrasle jedinke su posebno aktivne jer traže skloništa gde će provesti zimu. Tako se vrlo često sreću i u urbanim sredinama, gde u potrazi za mestom prezimljavanja ulaze u stambene objekte.
Kada se uznemire luče neprijatan miris u cilju odbrane, pa su zbog toga poznate i kao smrdibube. Mirisne materije koje ispuštaju stenice nisu opasne za čoveka i ne ugrožavaju njegovo zdravlje.
Mere kontrole
Mere kontrole ove štetočine su veoma teške. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Ipak, najbolju efikasnost pokazali su insekticidi iz grupe piretrioda, poput bifentrina i deltametrina.
Primena insekticida u periodu sazrevanja plodova, kada je napad stenica i najjači, je veoma ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence.
Da bi se u tom periodu izbegli štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde se one grupišu.
Na manjim proizvodnim parcelama, u cilju smanjenja njihove brojnosti a samim tim i šteta, preporučuje se ručno sakupljanje larvi i imaga.