Procenat inficiranih čokota je oko 3, a infestiranih listova na čokotu je oko 7. Ova štetočina ima tri generacije, a razvoj ove grinje kreće od sredine aprila i završava se do kraja septembra. Imago je crvolikog oblika, bledožute je boje, a prezimljava u ljuspicama vinove loze, a aktivnost imaga kreće sa porastom temperature, preko 15°C.
Prvi i klasični tip simptoma napada je erinoza lišća. Grinje sisaju sokove, pa na naličju lista formiraju udubljenja ispunjena vunastom prevlakom što često može navesti do pogrešnog zaključka da se radi o plamenjači vinove loze. I vunasta prevlaka je takođe ispunjena kolonijom grinja koja je u početku žućkasto-beličastom boje, koja posle postaje ljubičasta ili rđasta. Grinje iz takvih listova prelaze na mlađe delove biljke. Na licu lista dolazi do formiranja bradavičastih izraštaja tamnozelene do crvene poje.
Drugi tip oštećenja se javlja na pupoljcima, gde prezimljava odrasla grinja, izazivajući izumiranje pojedinih pupoljaka i deformaciju lastara u vidu kratkih internodija, formirajući rozetnu u obliku “veštičje metle”. Grinje se u nove zasade mogu preneti zaraženim sadnim materijalom ili kalemljenjem. Treći tip oštećenja je uvijanje lišća, kao posledica sisanja sokova, bez pojave vunaste prevlake.
Kod suzbijanja grinja šiškarica treba obratiti pažnju na intenzitet napada. Ukoliko je intenzitet napada manji, preporučuju se hemijske mere uklanjanja i spaljivanja listova. Ukoliko je intenzitet napada veći, vrši se hemijsko tretiranje fungicidima na bazi sumpora, koji imaju supresivno dejstvo, a tretman treba sprovesti pri temperaturi vazduha od 15 do 28°C. Svakako se preporučuje i zimsko tretiranje s nekim od uljnih insekticida. Lozine grinje imaju i veliki broj prirodnih neprijatelja, posebno predatorskih grinja.