Bakterioznu plamenjaču izaziva bakterija Erwinia amylovora. Ukoliko se ovaj patogen pojavi u zasadu borba sa njim je veoma teška i neizvesna. Parazit napada sve delove dunje, najpre cvetove i lišće, zatim letoraste i plodove i na kraju deblje grane i deblo.
Simptomi ove bolesti se lako uočavaju, a najkarakterističniji simptom se vidi dve do tri nedelje posle cvetanja, gde cvetovi dobijaju mrku boju, zatim crnu, suše se i ostaju na granama. Mladi plodovi pocrne i takođe ostaju na granama. Karakterističan simptom je i “pastirski štap” gde mladari bivaju osušeni i dobijaju oblik pastirskog štapa kao i kapljice bakterijskog eksudata koje se mogu pojaviti na svim zaraženim biljnim delovima.
Aktiviranjem biljnih sokova aktivira se i bakterija koja često zahvata i celu voćku. Često i sami prozvođači prilikom rezidbe dunje prenose zarazu i na druge delove stabla. Na našem području su zastupljene sorte Leskovačka dunja i Vranjska dunja koje su izuzetno osetljive na ovog patogena.
Među najbitnijim merama suzbijanja se ubrajaju: gajenje otpornih sorti, agrotehničke mere, mehaničke, hemijske. Širenje zaraze se može zaustaviti ispravnim uklanjanjem obolelih grana i njihovim spaljivanjem. Kod primene mehaničkih mera i rezibde obolelih delova od izuzetnog je značaja uklanjanje zaraženog dela najmanje 30 cm ispod obolelog mesta, odnosno 50 cm i više kod debljih grana, a alat se mora dezinfikovati. Ako su obolele grane celom dužinom potrebno je izvaditi i uništiti celo stablo. Odsečene i obolele grane nikako ne treba bacati na zemlju već odmah iznositi iz voćnjaka i spaljivati.
Ukoliko dodje do pojave ove bolesti voćari moraju biti spremni i da u svakom trenutku sprovedu higijenske mere u voćnjaku i suzbiju njeno širenje.
U hemijske mere kontrole spada upotreba preparata na bazi bakra u nižim koncentracijama (Funguran OH 0,05%, Cuprablau Z Ultra 0,06% i drugi.). U našoj zemlji nije dozvoljena upotreba antibiotika.