Kukuruzni plamenac predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina kukuruza, kako u našoj zemlji, tako i u svetu. Kukuruzni plamenac u agroekološkim uslovima Srbije obrazuje dve generacije godišnje, a ponekad, u uslovima tople i vlažne jeseni, i parcijalnu treću generaciju. Let prve generacije beleži se od maja do kraja juna, i to najčešće od polovine maja do druge polovine juna, dok let druge generacije može početi već u prvoj polovini jula i trajati sve do septembra, ali najčešće od druge polovine jula. Larve koje uspešno prežive zimu i ulutkaju se na proleće, naći će se u polju na kojem je posejan drugi usev.
Larve kukuruznog plamenca se hrane svim delovima biljke kukuruza, osim korena, te su štete koje uzrokuju mnogostruke. Razviće prve generacije se poklapa sa fazom formiranja metlice, koja često biva oštećena ili polomljena usled ishrane gusenica još nerazvijenom metlicom ili unutar drške metlice. Gusenice druge generacije oštećuju sve delove klipa, a mogu se hraniti nezrelim zrnom ispod komušine, kao i unutar drške klipa i kočanke, što može dovesti do otpadanja klipa. Začetak klipa može takođe biti oštećen i u velikom broju slučajeva takav klip ne formira zrna, a može i potpuno propasti. U većini slučajeva šteta koju gusenice nanose hraneći se na klipu je od manjeg značaja kod merkantilnog kukuruza u odnosu na kukuruz kokičar i šećerac, ali i semenski kukuruz, gde i najmanja oštećenja zrna predstavljaju direktan ekonomski gubitak. Larve obe generacije se ubušuju u stablo kukuruza i hrane se unutar stabla, čime se otežava usvajanje i prenos hranjivih materija. Oštećeno tkivo je podložno gljivičnim i bakterijskim infekcijama, a sama biljka postaje krta i sklona pucanju usled udara vetra ili jakih kiša. Larve mogu nanositi direktne štete ishranom, zrnom kukuruza i time direktno uticati na smanjenje prinosa. Takođe, ubušivanjem larvi u stablo i njihovom ishranom biljnim tkivima, dolazi do fizičkog slabljenja i biljke, što ima za posledicu povećavanje mogućnosti pucanja stabla i poleganja biljke. Na kraju, oštećeno tkivo ili zrno predstavljaju pogodna mesta za prodiranje patogena, kao što su gljive uzročnici sekundarnih infekcija, ali i bakterija i virusa.
Hemijske mere suzbijanja kukuruznog plamenca se preporučuju ukoliko je 10% biljaka sa položenim jajima kod merkantilnog kukuruza i 5% biljaka kod semenskog i kukuruza šećerca, na početku piljnja larvi. U tu svrhu su registrovane sledeće aktivne materije: hlorantraniliprol, hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin, indoksakarb i dr.