Moniliozna oboljenja voća su rasprostranjena u svim proizvodnim regionima zemlje. Na osetljivim sortama ukoliko se ne preduzme adekvatna zaštita, redovno mogu da prouzrokuju masovno propadanje cvetova i grančica, a značajne štete nastaju na plodovima na kojima izazivaju trulež. Iz roda Monilinia u našim proizvodnim uslovima pojavljuju se tri vrste gljiva:
o Monilinia laxa- napada koštičave voćne vrste: trešnju, višnju, šljivu, breskvu, kajsiju i izaziva sušenje cvetova i grančica,
o Monilinia fructigena - prouzrokuje mrku trulež plodova jabučastih voćnih vrsta i
o Monilinia fructicola – napada uglavnom biljke iz roda Prunus i u pojedinim zemljema gde se izvoze naši poljoprivredni proizvodi nalazi se na karantiskoj listi štetnih organizama što može da ograniči izvoz.
Sve tri vrste mogu parazitirati cvetove, mlade izdanke i plodove. Napadnuti cvetovi i mladi plodovi nekrotiraju, a listovi i izdanci venu. Na starijim plodovima gde se infekcija uglavnom vrši preko povreda, javljaju se kružne koncentrične svetlosmeđe pege koje se brzo proširuju i tkivo u okviru pega truli zahvatajući sve veće površine tkiva. Ubrzo zatim čitav plod počinje da truli, smežurava se, suši i pretvara u tzv. mumije. Takvi mumificirani plodovi mogu ostati u krošnji da vise ili otpadaju na zemlju i služe za održavanje patogena tokom zime. Osnovni izvor inokuluma kako za primarne tako i za sekundarne zaraze su konidije koje se stvaraju iz micelija, a raznosi ih vetar, voda i insekti. Najkritičniji period za ostvarenje infekcija je period cvetanja, naročito ako ga prati vlažno vreme, kao i period sazrevanja plodova.
Zaštita od monilioza nije jednostavna i zahteva primenu kako agrotehničkih, tako i hemijskih mera zaštite. Prilikom podizanja voćnjaka treba birati propusne terene gde je olakšano provetravanje, a redove postavljati u pravcu dominantnih vetrova radi bolje aeracije. Zaražene grančice i grane treba orezivati 20 cm ispod suvog dela, i ovu meru je najbolje sprovesti sa letnjom rezidbom, a ne odlaganjem u proleće. Odsečene grane zajedno sa mumificiranim plodovima treba izneti van voćnjaka i spaliti. Hemijske mere zaštite se sprovode u periodu cvetanja i sazrevanja plodova. Preporuku za zaštitu plodova šljive od prouzrokovača truleži plodova RC Kosovska Mitrovica je objavila 15.7. (vidi preporuku).