Na području delovanja RC Beograd i Mladenovac zasadi šljive se nalaze u fenofazi od plodovi oko polovine krajnje veličine do plod oko 70% krajnje veličine (BBCH 75-77).
Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća, koju prouzrokuju gljive iz roda Monilinia. Infekcije ovim patogenom nastaju na mestima rana ili povreda ploda, naročito u uslovima učestalih padavina u fazama sazrevanja ploda. Zaraženo tkivo dobija mrku boju, truli i na tkivu dolazi do sporulacije gljive.
U cilju sprečavanja razvoja mrke truleži plodova preporučuje se mehaničko sakupljanje i uništavanje inficiranih plodova. Takođe, potrebno je suzbijati štetočine koji oštećuju plodove, čime se smanjuje mogućnost infekcije plodova prouzrokovačem mrke truleži ploda.
Hemijske mere zaštite preporočuju se u fazi kada plod počinje da menja boju, a pred najavu uslova koji mogu dovesti do ostvarenja infekcije pomenutim patogenima.
Šarka šljive (Plum pox virus-PPV) je ekonomski najznačajnija bolest šljive. Glavni domaćin virusa su domaće i divlje vrste roda Prunus.
Simptomi bolesti na listu javljaju se u proleće u vidu mozaičnog šarenila između nerava. Vrlo karakteristični simptom su prstenaste pege sa hlorotičnim oreolom i zelenim unutrašnjim delom. Broj pega na listu varira, a simptomi tokom leta su manje jasni, da bi se u jesen u potpunosti izgubili.
Simptomi bolesti su prisutni i na plodu, na zelenim plodovima su slabo uočljivi, ali na zrelim plodovima su vidljive deformacije u vidu brazda i nabora različitog oblika. Naboranost ploda je izraženija kod sorata šljive osetljivih na virus šarke šljive. Međutim, osim promene oblika kod zaraženih plodova šljive prisutno je i pogoršanje ukusa zbog povećanja sadržaja kiselina, a smanjenja sadržaja šećera. Takvi plodovi opadaju pred berbu.
Kod nekih sorti šljiva na površini koštice mogu se videti prstenaste pege tamno ljubičaste boje.
Virus se prenosi vegetativnim umnožavanjem zaraženih biljaka i lisnim vašima.
U cilju sprečavanja širenja virusa neophodno je preduzeti niz preventivnih mera:
-
Proizvodnja zdravog sadnog materijala od zdravih voćnih podloga i zdravih matičnih biljaka za proizvodnju kalem okaca;
-
Poštovanje prostorne izolacije-po obodu zasada koštičavog voća trebalo bi da budu stabla jabučastog voća i oraha koji nisu domaćini šarke šljive;
-
Hemijsko suzbijanje lisnih vaši, kao prenosioca virusa šarke šljive;
-
Gajenje manje osetljivih sorti.
Šupljikavost lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila) u zasadima šljive prisutna je na listovima, mada je kod nekih koštičavih voćnih vrsta uočljiva i na mladarima (breskva) i plodovima. Na listovima se na početku formiraju sitne crveno-mrke pege sa žutim oreolom. Vremenom pege se uvećavaju, tkivo u okviru njih izumire, ispada, što dovodi do pojave takozvane rešetavosti lista. Gljiva prezimljava u rak ranama koštočavog voća. Za ostvarenje infekcije potrebna je voda, a širenje konidija je vetrom i kišom. U cilju zaštite lisne mase šljiva od prouzrokovača šupljikavosti lišćakoštičavog voća preporučuje se primena fungicida pred padavine, a počevši od faze formiranja lisne mase. Broj tretmana u toku sezone zavisi od povoljnosti uslova za ostvarenje infekcije tim patogenom.
velika slika velika slika
Sve aktuelnosti u zaštiti šljive od najznačajnijih bolesti i štetočina na području RC Beograd i Mladenovac, tokom ove proizvodne sezone, možete pogledati na linku.