|
 | Bačka Topola | | Beograd | | Čačak | | Jagodina | | Kikinda | | Knjaževac | | Kosovska Mitrovica | | Kragujevac | | Kraljevo | | Kruševac | | Leskovac | | Loznica | | Mladenovac | | Negotin | | Niš | | Novi Pazar | | Novi Sad | | Pančevo | | Pirot | | Požarevac | | Prokuplje | | Ruma | | Senta | | Smederevo | | Sombor | | Sremska Mitrovica | | Subotica | | Šabac | | Užice | | Valjevo | | Vranje | | Vrbas | | Vršac | | Zaječar | | Zrenjanin | | Svi regioni |
|
|
|
|
|
  Created : 7.2.2024 (1) |
|
| Mere nege u voćnjacima | 7.2.2024 14:00 | Rogač šljive (Taphrina pruni); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) |
Na području delovanja RC Niš, zasadi voća se nalaze u fazi mirovanja vegetacije (BBCH 00).
U voćnjacima je u toku zimska rezidba voća kada treba obratiti pažnju na uklanjanje suvih i obolelih grana i grančica, stabala, sakupljanje i uništavanje opalog lišća i mumificiranih plodova. Takođe, poželjno je sastrugati i skinutu koru sa mahovinom i lišajevima.
velika slika
Sve uklonjene biljne delove treba izneti iz zasada i uništiti, jer predstavljaju mogući izvor infekcija za predstojeću vegetaciju.
Prilikom rezidbe, alat (makaze, testere i dr.) treba dezinfikovati nekim od sredstava za dezinfekciju (varikina ili rastvor 96% alkohola) radi sprečavanja mehaničkog širenja patogena prouzrokovača bolesti.
Takođe, preporučuje se sprovođenje navedenih mera pri suvom vremenu i u najtoplijem delu dana. | | Region: Niš | | |
| Created : 5.2.2024 (2) |
|
| Nega zasada voća u zimskom periodu | 5.2.2024 11:21 | Rogač šljive (Taphrina pruni); Monilioza (Monilia laxa); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Čađava krastavost plodova kruške (venturia pirina); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans) |
Na području delovanja RC Čačak, zasadi jabučastih i koštičavih voćnih vrsta nalaze se u fazi mirovanja. U toku je zimsko orezivanje voća.
Nepovoljni vremenski uslovi u vidu obilnih kiša, grada i olujnih vetrova u toku protekle godine, uništili su dobar deo roda posebno u zasadima šljive i jabuke. U mnogim zasadima odustalo se od daljih hemijkih i agrotehničkih mera, a izostala je i berba preostalog roda.
Pregledom voćnjaka uočeno je: veliki broj mumificiranih plodova, obolelih i sasušenih grana, rak rana, grane sa prisutnim simptomima oboljenja bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).
Od velikog je značaja, da se u toku rezidbe, uklone svi oboleli delovi i na taj način smanji infektivni potencijal mnogih patogena među kojima su: prouzrokovač sušenja cvetova, grana i truleži ploda (Monilinia spp.), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans), pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), prouzrokovača bakterioznih oboljenja koštičavog voća (Pseudomonas syringae), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) i dr.
- Prilikom rezidbe potrebno je odstraniti i van zasada uništiti sve obolele biljne delove.
- Kada se uklanjaju oboleli delovi, prilikom svakog reza potrebno je vršiti dezinfekciju alata alkoholom, varikinom ili nekim preparatom na bazi hlora.
- U zasadima jabuke i višnje gde je moguće, predlaže se sakupljanje i spaljivanje opalog lišća, ili ga tretirati sa 5% rastvorom uree kako bi se ubrzala njegova razgradnja, a time smanjio potencijal patogena proiuzrokovaća bolesti na voću
Sanitarne mere se sprovode po suvom vremenu i u najtoplijem delu dana! | | Region: Čačak | | |
|
| Zimska rezidba u zasadima voća | 5.2.2024 10:54 | Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans); Rogač šljive (Taphrina pruni); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora) |
Na području delovanja RC Sombor zasadi voća se nalaze u fazi mirovanja (BBCH 00).
U zasadima jabučastog i koštičavog voća u toku je rezidba voća. Glavni cilj rezidbe voća je postizanje kvalitetnog roda kao i kontrola rasta voćaka. Pored ovoga, tokom rezidbe potrebno je sprovesti i sanitarne mere kao što je uklanjanje obolelih i suvih grana i grančica kao i mumificiranih plodova koji su ostali na granama, čime se smanjuje infektivni potencijal velikog broja patogena (prouzrokovača sušenja cvetova, grana i truleži ploda (Monilinia spp.), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans), rogača šljive (Taphrina pruni), pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), prouzrokovača bakterioznih oboljenja koštičavog voća (Pseudomonas syringae), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) i dr).
 
velika slika velika slika
 
velika slika velika slika
Orezane grane i opalo lišće potrebno je izneti iz zasada i uništiti.
Alat i pribor koji je korišćen tokom rezidbe obavezno treba dezinfikovati (alkoholom, varikinom ili preparatima na bazi hlora).
Vizuelnim pregledima zasada i dalje se registruju aktivne rupe od glodara pa se proizvođačima preporučuje obilazak i pregled zasada.
velika slika
Ukoliko se registruje broj aktivnih rupa na nivou praga štetnosti za poljsku voluharicu (Microtis alvaris) 10-500 aktivnih rupa /ha i/ili za poljskog miša (Apodemus spp.) 10-50 aktivnih rupa/ha, preporučuje se primena rodenticida u vidu gotovih mamaka.
| | Region: Sombor | | |
| Created : 2.2.2024 (10) |
|
| Zimska rezidba u voćnim zasadima | 2.2.2024 15:47 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Monilioza (Monilia laxa); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) |
Na području delovanja RC Bačka Topola zasadi voća se nalaze u fazi mirovanja (BBCH 00).
U zasadima jabučastih i koštičavih voćnih vrsta u toku je zimska rezidba.
Ovu značajnu pomotehničku meru najoptimalnije je izvoditi kada se dnevne temperature ne spuštaju ispod 0°C. Usled niskih temperatura može doći do oštećenja kambijuma na preseku rana, što za posledicu ima teže zarastanje rana.
Rezidbom se regulišu kvalitativne i kvantitativne osobine ploda ali i uklanjaju polomljene grane kao i grane na kojima se primećuju simptomi prouzrokovača bolesti i štetočina. Ovim se smanjuje potencijal za razvoj patogena i omogućava efikasnija zaštita. U gustim i zasenjenim krošnjama predugo se zadržava vlaga, nema provetrenosti, zbog čega može doći do razvoja bolesti i štetočina.
Biljni materijal uklonjen rezidbom, kao i mumificirane plodove i opalo lišće, neophodno je izneti iz voćnjaka i uništiti.
 
Velika slika Velika slika
Alat i pribor za rezidbu tokom rada obavezno treba dezinfikovati (alkoholom, varikinom ili preparatima na bazi hlora).
Preporučene mere treba sprovesti po suvom vremenu, u najtoplijem delu dana.
Upozorenje: zbog prisutne povećane brojnosti poljskih glodara (poljskih miševa i poljskih voluharica) preporučuje se redovan obilazak voćnjaka i blagovremena primena registrovanih rodenticida po dostizanju pragova štetnosti.
Rupe od poljskih glodara | | Region: Bačka Topola | | |
|
| Zimska rezidba i mere nege u voćnim zasadima | 2.2.2024 13:55 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans) |
Na području delovanja RC Vranje voćni zasadi jabučastog voća i koštičavog voća su u fazi mirovanja (BBCH 00).
U voćnim zasadima je u toku zimska rezidba, značajna pomotehnička mera za regulisanje roda i prirasta. Prilikom izvođenja ove mere pored odstranjivanja viška rodnih i nerodnih grana potrebno je i važno odstraniti grane sa simptomima bolesti, mumificirane plodove u kojima se zadržavaju patogeni, suve grane i grančice kao, struganje i skidanje kore sa mahovinom i lišajevima kao i sakupljanje i uništavanje opalog lišća gde je to moguće.
Ovim postupcima se značajno smanjuje potencijal patogena prouzrokovača sušenja cvetova, grana i truleži ploda (Monilinia spp.), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans), rogača šljive (Taphrina pruni), pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), prouzrokovača bakterioznih oboljenja koštičavog voća (Pseudomonas syringae), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) i dr.
Prilikom izvođenja rezidbe važna je dezinfekcija (etanol, varikina, preparati na bazi hlora) pribora i alata koji se koristi radi sprečavanja prenosa patogena alatom. Orezivanje obolelih delova treba vršiti na 30 cm od mesta zaraze prema zdravom tkivu. Sve orezane grane i grančice treba izneti iz voćnjaka i uništiti.
Preporuka je da se rezidba i sve sanitarne mere sprovode po suvom vremenu i u najtoplijem delu dana. | | Region: Vranje | | |
|
| Zimska rezidba jabučastog i koštičavog voća | 2.2.2024 13:35 | Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost plodova kruške (venturia pirina); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) |
Na području delovanja RC Požarevac, zasadi jabučastog (jabuka i kruška) i koštičavog voća (šljiva i trešnja), nalaze se u fazi mirovanja (BBCH 00).
Tokom prethodne godine registrovani su simptomi raznih oboljenja, pre svega bakteriozne plamenjače jabučastog voća, i monilioze koštičavog voća, zato je ključna mera uklanjanje zaraženih biljnih delova iz voćnjaka i njihovo uništavanje u cilju sprečavanja širenja zaraze.
Proizvođačima se preporučuje da prilikom rezidbe otklone sve biljne delove sa simptomima zaraze, kao što su sasušeni, tamniji delovi, delovi sa rak ranama, smolom, zadebljanjima, suvim lišćem i mumificiranim plodovima. Uklanjanje mumificiranih plodova i opalog lišća je vrlo značajo, jer su to glavna mesta prezimljavanja prouzrokovača bolesti, odnosno patogena. Uklonjene biljne delove obavezno izneti iz voćnjaka i uništiti, jer predstavljaju izvor zaraze.
Pribor, odnosno alat koji se koristi za rezidbu, treba dezinfikovati nakon svakog reza, kako se infektivni materijal ne bi širio dalje pomoću alata. Dezinfekcija alata se može izvršiti varikinom, alkoholom, ili nekim preparatom na bazi hlora. Prilikom orezivanja debljih grana, i kod većih ogoljenih površina neophodno je premazati rez kalemarskim voskom. Rezidbu treba obaviti po toplom i suvom vremenu, jer vlaga pospešuje širenje patogena. | | Region: Požarevac | | |
|
| Nega zasada u periodu zimskog mirovanja | 2.2.2024 12:21 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Poljski miš (apodemus sylvaticus); Poljska voluharica (microtus arvalis) |
Na području delovanja RC Knjaževac zasadi koštičavog (šljiva, višnja) i jabučastog voća (jabuka, dunja) se nalaze u fazi mirovanja vegetacije (BBCH 00).
U toku je zimska rezidba voća. Ovo je obavezna i osnovna sanitarna mera i ima za cilj da reguliše odnos vegetativne mase i roda. Takođe i da smanji infektivni potencijal mnogih patogena i olakša zaštitu u predstojećoj vegetaciji. Prilikom rezidbe potrebno je odstraniti i van zasada uništiti sve obolele biljne delove, suve grane i mumificirane plodove.
Posebno je bitno da se pravilno odstrane zaražene grane sa bakterioznom plamenjačom jabučastog voća, Erwinia amylovora. Zaražene grane treba odrezati 20 do 40 cm ispod zaraženog dela, u zavisnosti od debljine grane i starosti biljke.
Kod orezivanja većih grana, trebalo bi rane premazati kalemarskim voskom. Alate za orezivanje posle svakog reza treba dezinfkovati varikinom ili kalijum – permanganatom ili rastvorom 96% alkohola.
Takođe, poželjno je sastrugati i skinutu koru sa mahovinom i lišajevima.
Preporuka je i da se u zasadima, gde je moguće, primeni sakupljanje i spaljivanje opalog lišća, ili ga tretirati sa 5% rastvorom uree kako bi se ubrzala njegova razgradnja i time suzbili patogeni u lišću.
Preporuka je da se pregledaju zasadi na prisustvo glodara. I ukoliko se dostigne prag štetnosti za poljsku voluharicu (Microtis alvaris) 10-500 aktivnih rupa po ha i/ili za poljskog miša (Apodemus spp.) 10-50 aktivnih rupa po ha, preporučuje se primena rodenticida u vidu gotovih mamaka.
Prilikom primene rodenticida, rupe obavezno treba zatrpati, da ne bi došlo do trovanja divljači. | | Region: Knjaževac | | |
|
| Preporuke za zimsku rezidbu voćaka | 2.2.2024 10:24 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus) |
Na području delovanja RC Novi Pazar, zasadi šljive i jabuke se nalaze u fazi mirovanja (BBCH 00).
U narednim danima se na našoj teritoriji očekuje početak rezidbe voćaka. Zimska rezidba se obavlja tokom mirovanja vegetacije i kao obavezna mera u voćnjacima ima za cilj da se održi rodnost i kvalitet plodova, ali takođe i da smanji infektivni potencijal mnogih patogena u predstojećoj vegetaciji.
Prilikom rezidbe potrebno je odstraniti i van zasada uništiti sve obolele biljne delove, suve grane, grančice i po mogućstvu, mumificirane plodove. Takođe, poželjno je sastrugati i skinutu koru sa mahovinom i lišajevima.
U zasadima jabuke gde je moguće, predlaže se sakupljanje i spaljivanje opalog lišća, ili ga tretirati sa 5% rastvorom uree kako bi se ubrzala njegova razgradnja, jer u lišću prezimljavaju gljive prouzrokovači oboljenja.
Preporuka je da se rezidba sprovede u najtoplijem delu dana po suvom vremenu. Ukoliko se prilikom rezidbe uklanja veća grana i tom prilikom nastane veća ogoljena površina, istu je potrebno premazati kalemarskim voskom. Pri samoj rezidbi, prilikom svakog reza potrebno je vršiti dezinfekciju alata alkoholom, varikinom ili nekim preparatom na bazi hlora. | | Region: Novi Pazar | | |
|
| Zimska rezidba u zasadima voća | 2.2.2024 9:30 | Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Čađava krastavost plodova kruške (venturia pirina); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans) |
Na područiju delovanja RC Kraljevo, zasadi jabučastih i koštičavih voćnih vrsta se nalaze u fazi mirovanja vegetacije (BBCH 00).
U toku je zimska rezibda voća. Ova mera ima za cilj održavanje pravilnog odnosa između vegetativne i generativne mase. Pravilnom rezidbom obezbeđuje se da biljka svake godine iznese dobar i kvalitetan rod.
šljiva
Proizvođačima se preporučuje da prilikom obavljanja ove mere uklone sve suve grane i obolele biljne delove, zatim uklone zaostale mumificirane plodove.
 
breskva jabuka
U zasadima, gde je to moguće, bilo bi dobro sakupiti i spaliti opalo lišće, ili tretirati ga sa 5% rastvorom uree kako bi se ubrzala razgradnja.
Uklonjene biljne delove treba izeti iz voćnjaka i uništiti. Na ovaj način se smanjuje infektivni potencijal prouzrokovača biljnih bolesti za predstojeću vegetaciju.
jabuka
Tokom rezidbre važno je dezinfikovati alat i pribor za rezidbu (varikina ili rastvor 96% alkohola i sl). | | Region: Kraljevo | | |
|
| Nega zasada voća u zimskom periodu | 2.2.2024 9:26 | Monilioza koštičavog voća (Monilinia spp.); Bakterioza paradajza (Pseudomonas syringae pv. tomato); Šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum/Stigmina carpophila/Wilsonomyces carpophilus); Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans); Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške (Erwinia amylovora); Čađava krastavost plodova kruške (venturia pirina); Čađava krastavost jabuke (Venturia inaequalis); Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii); Poljski miš (apodemus sylvaticus); Poljska voluharica (microtus arvalis) |
Na području delovanja RC Šabac, zasadi voća se nalaze u fenofazi mirovanja vegetacije ( BBCH 00 ).
U toku mirovanja vegetacije kada vremenski uslovi dozvole obavlja se nega zasada voća, koja podrazumeva primenu agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi se obezbedili uslovi za normalan rast i rodnost voćaka.
Neke od najvažnijih agrotehničkih mera su: održavanje zemljišta u voćnjaku, đubrenje i navodnjavanje, a od pomotehničkih mera najvažnija i obavezna mera je rezidba voćaka. U cilju bolje zdravstvene kondicije voćaka tokom vegetacije, potrebno je pristupiti sanitarnim merama u zasadu, neposredno pre rezidbe, koju treba uraditi po suvom vremenu u cilju sprečavanja raznošenja patogena.
 
orezivanje voćnjaka sl.2
 
mumificirani plodovi sl.2
 
smolotočina sl.2
lišajevi
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da prilikom rezidbe odstrane sve obolele i sasušene biljne delove, struganje i skidanje kore sa mahovinom i lišajevima ispod koje mogu biti štetočine kao što su drvotočci i strižibube, uklanjanje mumificiranih plodova i sasušenog lišća gde je moguće (kod jabuke, kruške i višnje), čime se smanjuje infektivni potencijal važnih prouzrokovača biljnih bolesti i to:
moniloza koštičavog voća (Monilinia spp.), bakterioznog raka i izumiranje grana (Pseudomonas syringae), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis).
Prilikom rezidbe i uklanjanja zaraženih delova biljke, obavezna je dezinfekcija alata i pribora za rezidbu.
U pojedinim zasadima uočeno je prisustvo aktivnih rupa od poljskih glodara. Prag štetnosti za poljsku voluharicu je 10-500 aktivnih rupa po ha, a za poljskog miša 10-50 aktivnih rupa po ha. Ukoliko je brojnost glodara iznad praga štetnosti preporučuje se primena gotovih mamaka.
 
rupe od poljskih glodara sl.2
Prilikom primene rodenticida, rupe treba zatrpati, da ne bi došlo do trovanja divljači. | | Region: Šabac | | |
|
|
|
|
|