Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac > Prilozi > Bela rđa rena (Albugo candida)
Bela rđa rena (Albugo candida)

Albugo candida prouzrokovač bele rđe se javlja na biljkama iz porodice krstašica. Kod nas se javlja na kupusu, karfiolu, kelju, renu i rotkvici, ali ne nanosi veće ekonomske štete osim u semenskoj proizvodnji. S obzirom da se na teritoriji RC Šabac povećava broj parcela na kojima se sadi ren, tako se i ova bolest sve češće javlja. Za sada se prisustvo simptoma bele rđe u usevu rena registruje na malom broju parcela i to na onima koje se intenzivno zalivaju, u niskom intenzitetu napada.

 

  

Velika slika                          Velika slika

 

Ova gljiva se razvija na svim nadzemnim delovima biljke:  na listu, mladom stablu i cvetnim delovima. Na zaraženim biljnim delovima se, pojedinačno ili u grupama, javljaju simptomi u vidu plikova ili pustula. Pustule se razvijaju ispod epidermisa i usled formiranja sporangija dolazi do potiskivanja epidermisa i do njegovog ispupčavanja. Usled pritiska konidija u sorusu, epidermis puca i dolazi do oslobađanja bele prašne mase sačinjene od spora ove gljive, zbog čega je bolest dobila naziv “bela rđa“.

 

Najveće štete nastaju na semenskom usevu, naročito ukoliko dođe do sistemične zaraze cvetne drške i ostalih delova cveta. Cvetna drška se uvija, deformiše i hipertrofira. Usled prisustva bolesti na zaraženim cvastima cvetovi ostaju sterili, a ukoliko dođe do formiranja zrna ona su štura. Na napadnutim cvetnim delovima vidljivi su beli sorusi.

 

Na renu, simptomi bolesti javljaju se na kruni, rozeti, korenu i listu. Ako se infekcija javi rano, zahvata i izdanke, sistemično se širi, pa se javljaju pustule na svim nadzemnim delovima. Usled velikog broja pustula na listovima dolazi do njihovog sušenja.

 

Bela rđa je obligatni parazit. U prirodi, ova gljiva se održava u obliku oospora ili kao micelija u živim biljnim delovima, na renu i korovskoj biljci hoću-neću (Capsella bursa-pastoris). Razvoju i širenju ove bolesti više pogoduju vlažno i hladno, nego suvo i toplo vreme.

 

U cilju suzbijanja ovog patogena veoma su važne preventivne mere koje podrazumevaju zaoravanje zaraženih biljnih ostataka, suzbijanje korova domaćina ove gljive (hoću-neću - Capsella bursa-pastoris), višegodišnji plodored, izbegavanje sadnje rena u blizini kupusa, uništavanje lisne mase rena pre vađenja korena, potapanje reznica rena vodu na 44 ֯C u trajanju od 10 minuta. U slučaju pojave simptoma bele rđe na listovima, prema standardu Evropske organizacije za zaštitu bilja (EPPO) PP 2/7(1)  u cilju zaštite lisne mase, mogu se primeniti hemijske mere zaštite nekim od fungicida na bazi aktivne materije metalaksil.

Comments

There are no comments yet for this post.