Štete nastaju usled redukcije lisne mase i uvenuća rodnih grana i grančica, što se sve odražava na prinos i kvalitet plodova. Bolest je naročito štetna u rasadnicima i mladim zasadima, gde često dolazi do izumiranja mladih biljaka, naročito ako je njihova vitalnost dodatno oslabljena nedovoljnom ishranom ili dugim faktorima.
Simptomi se mogu uočiti na svim nadzemnim delovima biljke: lišću, letorastima, stablu, pupoljcima i plodovima. Prvi simptomi se javljaju u proleće na pupoljcima koji dobiju mrku boju i često se ne otvaraju. Na listu se javljaju sitne uglaste pege, ograničene nervima. U povoljnim uslovima pege se šire i spajaju u veće, nekrotične, zone nepravilnog oblika. Letorasti se suše, a na plodovima se uočavaju pegavost i nekroza. Na stablu i granama leske dolazi do pucanja kore i formiranja rak rana u okviru kojih se može pojaviti bakterijski eksudat u vidu žućkaste prevlake.
Osnovni izvor inokuluma predstavljaju zaraženi pupoljci i rak rane na granama i stablu u kojima patogen prezimljava. Bakterija se održava i na opalom lišću, na površini zemljišta. Infekcija biljaka se ostvaruje najčešće u jesen, u vreme opadanja lišća, ali i u prvom delu vegetacije u proleće, kada dolazi do infekcije listova, grana, letorasta i plodova.
Uslovi koji favorizuju razvoj ovog oboljenja su kišovito vreme i temperature oko 20 °C (uslovi koji su vladali tokom proleća ove proizvodne godine).
Mere suzbijanja:
-korišćenje zdravog sadnog materjala pri formiranju zasada
-dezinfekcija alata pri rezidbi i uklanjanju zaraženih delova biljke
-uklanjanje zaraženih delova biljke ili cele biljke iz zasada i nihovo uništavanje
-upotreba preparata na bazi bakra u rano proleće i tokom jeseni kad opadne 70% lisne mase.