Skip to main content

Zaječar

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Zaječar > Usevi ili zasadi
Monilinia laxa u zasadima višnje i trešnje

Na teritoriji delovanja RC Zaječar zasadi višnje i trešnje se nalaze u fazi završen rast mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo simptoma sušenja cvetova, grančica i truleži ploda koštičavog voća (Monilinia laxa) na letorastima višnje i trešnje. U godinama sa obilnim padavinama u vreme cvetanja, ovaj patogen može da nanese velike gubitke u zasadima višnje i trešnje ukoliko se ne sprovede pravovremena zaštita zasada. Patogen prezimljava u obliku micelije u rak ranama na kori zaraženih grana i grančica, kao i na mumificiranim plodovima na stablu ili na površini zemlje.

Simptomi na cvetovima se ogledaju u tome što oni dobijaju mrku boju i suše se. Kroz peteljku cveta patogen prelazi u grančice i grane koje se takođe suše. Trulež ploda javlja se u vreme sazrevanja plodova najčešće na mestima oštećenim od insekata ili na mestima povreda.

Za uspešnu zaštitu od ovog patogena neophodno je sprovesti kako hemijske tako i agrotehničke mere. Primena fungicida sa ciljem zaštite cvetova i mladih lastara se pozicionira u fazama cvetanja, a pred najavu uslova koji favorizuju razvoj oboljenja. Broj fungicidnih tretmana zavisi od dužine cvetanja i od rasporeda padavina u tom periodu. Primena fungicida sa ciljem zaštite plodova od truleži pozicionira se u fazama zrenja, kada dolazi do omekšavanja pokožice plodova te oni bivaju osetljivi na infekciju pomenutim patogenom. Jedna od važnih mera je i primena fungicida na bazi bakra u jesen, kada opadne 2/3 lisne mase, koja ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala patogena u narednoj vegetaciji.

Kada su u pitanju agrotehničke mere treba obratiti pažnju na sledeće:

        pri formiranju zasada odabrati ocedne terene sa dobrom cikulacijom vazduha,

       orezivanje i sakupljanje suvih grana i mumificiranih plodova i njihovo iznošenje iz zasada i spaljivanje,

       pravilna upotreba azotnih đubriva,

       zasade ne treba zalivati pred samo zrenje kako ne bi došlo do pucanja ploda,

       pri radu u zasadima treba voditi računa o nastanku povreda na plodovima.

Braon mramorasta stenica
Na teritoriji delovanja RC Zaječar u zasadu višnje registrovano je prisustvo braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

Odrasle jedinke su smeđe boje sa karakterističnim bledožutim prstenovima na 4. i 5. članku antena. Ova invazivna vrsta poreklom je iz Azije i kod nas ima jednu generaciju godišnje, prezimljava kao imago ispod kore drvenastih biljaka ili u jesen migrira ka urbanim sredinama pa prezimljava u objektima i skrovitim delovima stambenog prostora. U proleće posle dopunske ishrane polaže jaja na poleđini lista. Po piljenju larve žive u grupama ali se posle prvog presvlačenja raspoređuju po celoj biljci. Ova stenica je izrazito polifagna vrsta i naseljava veliki broj biljaka (paradajz, paprika, kupus, soja, jabučasto i koštičavo voće, leska i dr.).

Štete gajenim biljkama nanose i imago i larve sišući sokove sa svih nadzemnih delova biljke. Oštećenja su u vidu sitnih beličastih uboda koji prelaze u nekrotične pege, a vrlo često dolazi i do deformiteta napadnutih plodova. Ovakvi plodovi gube tržišnu vrednost pa štete mogu biti značajne.

Suzbijanje ove štetočine je otežano jer kod nas nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje, a najčešće se javlja na plodovima koji su pred berbu pa se posebna pažnja treba posvetiti karenci izabranog insekticida. Ukoliko se uoči prisustvo stenice na biljkama mogu se koristiti insekticidi iz grupe piretroida.

Oštećenja u zasadima višanja od žilogriza (Capnodis tenebrionis)

Na teritoriji delovanja RC Zaječar zasadi višnje se nalaze u fazi kraj cvetanja: sve latice opale (BBCH69).

Vizuelnim pregledom zasada višnje uočeno je prisustvo larvi žilogriza (Capnodis tenebrionis) kao i oštećenja prizemnog dela stabla.

Topla i suva leta, kao i blage zime i neadekvatna zaštita zasada, pogodovale su intenzivnijem širenju ove štetočine. Štete mogu biti od sušenja i propadanja pojedinih stabala do sušenja celog zasada. U našoj zemlji najveće štete pravi u zasadima višanja, a napada i trešnju šljivu, breskvu, kajsiju i badem.

Žilogriz pripada redu tvrdokrilaca, telo im je crne boje dok je vratni deo sive boje dužine 2-3cm. Larve su bledo žute boje pljosnatog oblika, s jaja su ovalnog oblika bele boje.

Žilogriz prezimljava kao larva ili imago, ima jednu generaciju u dve godine. Imago se javlja u proleće i u početku boravi na korovskim biljkama dok voće ne olista. Nakon što pređe na koštičavo voće kreće sa dopunskom ishranom peteljkama i oštećuje koru mladara. U godinama kada se pojavi veći broj imaga štete mogu biti veće naročito u mladim zasadima. Period polaganja jaja je razvučen i treje od juna do avgusta. Jaja polaže u blizini korenovog vrata ili u zemlju oko stabla. Odmah nakon piljenja larve se ubušuju u koren. Larve prelaze iz tanjih u deblje delove korena i na kraju završe u korenovom vratu pričinjavajući velike štete na korenu. Napadnute biljke se slabije razvijaju, a lišće i plodovi su sitniji.

S obzirom da veći deo života provodi u korenu i prizemnom delu stabla suzbijanje žilogriza je teško.

U cilju zaštite od ove štetočine preporučuju se sledeće mere:

-        ne treba zasnivati nove zasade na mestu iskrčenog voćnjaka bar 3 godine i treba koristiti zdrav sadni materjal,

-        pri sadnji novih zasada u svaku jamicu treba uneti neki od granularnih insekticida registrovanih za ovu namenu,

-        navodnjavanje i češća obrada zemljišta doprinose visokoj smrtnosti larvi,

-        zaražena stabla treba izneti iz zasada i spaliti,

-        zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja (maj-jul),

-        mehaničko sakupljanje odraslih jedinki i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijih boja sa voćnim sokom) u cilju smanjenja populacije imaga,

-        prvih godina razvoja voćaka tretiranje zemljišta do 1m oko stabala insekticidima uz njihovu inkorporaciju u površinski sloj u periodu piljenja larvi,

-        suzbijanje imaga insekticidima u toku dopunske ishrane, a pre polaganja jaja.

Crna trešnjina vaš
Na teritoriji RC Zaječar višnja se nalazi u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta u fazi od cvetovi se smežuravaju, većina latica opala do kraj cvetanja, sve latice opale (BBCH 67-69).

Vizuelnim pregledom zasada višnje ustanovljeno je prisustvo crne trešnjine vaši (Myzus cerasii) na pojedinim biljkama.

Crna trešnjina vaš je kruškastog oblika i značajnija je štetočina na trešnji ali se javlja i u zasadima višnje. Prezimljava u stadijumu jaja u pukotinama na kori stabla i grana. Iz jaja se na proleće pile ženke osnivačice koje formiraju kolonije na mladom lišću. Napadnuto lišće se uvija ka unutrašnjosti, a lastari zaostaju u porastu. Vaši luče mednu rosu pa na lišću nalazimo često mrave, a dolazi i do pojave čađavice. Crna tršnjina vaš ima 3-4 bezkrilnih generacija, kasnije se javlju krilate ženke koje prelaze na zeljaste biljke do sredine jeseni kada se vraćaju na trešnju (višnju) i polažu jaja.

Pored upotrebe insekticida u toku vegetacije za njeno suzbijanje vrlo važna mera je i tretiranje zasada mineralnim uljima u vreme mirovanja vegetacije.

RC Zaječar će pratiti dalji razvoj ove štetočine i blagovremeno obavestiti o njenom suzbijanju.

Upotreba insekticida u vreme cvetanja je zabranjena.