11.7.2019
Na području RC Vrbas, na lokalitetu u Vrbasu, vizuelnim pregledom zasada kajsije, registrovano je prisustvo imaga Potosia cuprea i Cetonia aurata.
Ovi krupni insekti zlatno zelene boje napadaju plodove sa velikim sadržajem šećera. To su meki zreli plodovi poput kajsija, bresaka, smokava i dr. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i podložni su napadu patogena.
Ukoliko se u vreme berbe plodova uoče ovi insekti, preporučuje se postavljanje lovnih mamaka sa čašama napunjenim mirisnim atraktantima (sokom u previranju, ostacima piva..). Lovne klopke treba postavljati na 15 m u naizmeničnom rasporedu i vršiti njihovo pražnjenje 2 puta nedeljno. Insekti se mogu i ručno skupljati u najtoplijem delu dana, kada su i najaktivniji.
Hemijske mere zaštite se ne preporučuju!
10.7.2019
Na području delovanja RC Vrbas, na lokalitetu u Crvenki, u usevu semenskog kukuruza, na ivičnim delovima parcele, uočeni su simptomi napada grinja. Pregledom naličja lista registrovana su jaja, larve i imaga običnog paučinara, Tetranichus urticae.
Ova veoma štetna grinja napada veliki broj biljnih vrsta (do 300 registrovanih). Štete pravi larve i odrasle jedinke hraneći se biljnim sokovima na naličju listova. Takav način ishrane utiče na smanjenje intenziteta fotosinteze, a kao posledica toga, može doći do sušenja i propadanja lisne mase. Na mestima ishrane, na naličju lista, formira se gusta paučinasta mreža. Simptomi napada od običnog paučinara uočeni su i na soji i raznom povrću i voću.
Obični paučinar prezimi u stadijumu zimske ženke. Na proleće ishrana započinje na korovima. Broj generacija koje razvije tokom jedbe godine varira u zavisnosti od temperatura. Najpovoljnija temperatura za njihovu ubrzanu reprodukciju je oko 30˚C, kada broj generacija može biti do 12.
Obični paučinar naseljava ivice parcela, pa se preporučuje da se pregledi useva prvo obave na tim delovima. Ukoliko se registruju simptomi napada običnog paučinara i njihovo prisustvo (2-5 pokretnih formi grinja po listu ), preporučuje se zaštita useva, registrovanim akaricidima kako bi se zaustavilo njihovo širenje na ostatak parcele.
list kukuruza napadnut od grinja
grinje na naličju lista kukuruza
grinje na naličju lista soje 21.6.2019
Na području delovanja RC Vrbas, vizuelnim pregledima useva soje, registrovano je pored velikog broja jaja i larvi stričkovog šarenjaka (Vanessa cardui) i prisustvo sledećih insekata:
jaja, larve i odrasle jedinke stenica (Pentatomidae) i
larve geometrida (Geometridae).
RC Vrbas je dao preporuku za suzbijanje larvi stričkovog šarenjaka u usevima soje, a navedeni insekticid delovaće i na druge prisutne štetne insekte u soji. 19.6.2019
Na području delovanja RC Vrbas, lokalitet Lipar, vinova loza se nalazi u fazi formiranja bobica (BBCH 71-72).
Vizuelnim pregledom zasada vinove loze, registrovane su larve prvog i drugog razvojnog stupnja cikade Scaphoideus titanus. Ova cikada prenosi fitoplazmu Flavescens doree, koja je prouzrokovač oboljenja zlatastog žutila vinove loze. Hemijske mere se još uvek ne preporučuju, jer je larva infektivna tek u trećem razvojnom stupnju.
RC Vrbas nastavlja sa monitoringom cikade Scaphoideus titanus i signaliziraće momenat za tretman.
17.6.2019
Na području delovanja RC Vrbas, usevi pšenice se nalaze u fazama zrno mlečno, srednja mlečna zrelost do kasna mlečna zrelost ( BBCH 75-77 ).
Vizuelnim pregledima useva merkantilne i semenske pšenice, na svim lokalitetima, registrovani su simptomi šturosti klasova pšenice (Fusarium graminearum), kako na netretiranim, tako i na tretiranim usevima pšenice. Procenat napadnutih klasova se kreće od 25 do 40%, a procenat zaražene površine klasa se kreće od 2,77 do 6,11%
Ovako visoki procenti napada su posledica povoljnih uslova za ostvarenje infekcija pomenutim patogenom u vreme cvetanja pšenica. Simptomi se uočavaju na zaraženim klasovima, koji dobijaju belu boju i na kojima se formira crvenkasta prevlaka od micelije gljive. Zaražena zrna su štura, nenalivena, što dovodi do gubitka prinosa. Na intenzitet pojave ovog oboljenja, osim vremenskih prilika, utiče niz faktora, kao što su osetljivost sortimenta, plodored, izbalansirano đubrenje itd. Pored gubitka prinosa, ova gljiva ima sposobnost sinteze mikotoksina koji su štetni po zdravlje ljudi i životinja.
simptomi šturosti klasova pšenice 8.6.2019
Na području delovanja RC Vrbas, u usevu semenskog kukuruza, na lokalitetu u Bačkom Dobrom Polju, registrovana su jajna legla kukuruznog plamenca, (Ostrinia nubilalis) na 1% pregledanih biljaka.
Za sada se hemijske mere ne preporučuju, a RC Vrbas nastavlja sa praćenjem ove štetočine i signaliziraće pravi momenat za tretman.
sveže položeno jajno leglo kukuruznog plamenca 4.6.2019
Na području RC Vrbas, na lokalitetu Lipar, vizuelnim pregledom zasada vinove loze koja se nalazi u fazi početka cvetanja (BBCH 61), registrovano je prisustvo larvi cikade Scaphoides titanus na naličju lista. Ova cikada je fektor fitoplazme Flavescence doree koja prouzrokuje veoma destruktivno oboljenje - zlatasto žutilo vinove loze.
Cikada Scaphoides titanus ima jednu generaciju godišnje i prezimi u fazi jajeta na dvogodišnjim lastarima. Larva prolazi kroz pet stupnjeva razvoja.
Larve od trećeg stupnja razvoja (L3, L4, L5) i imago su sposobne da prenesu fitoplazmu. S obzirom da su registrovane larve prvog stupnja razvoja, hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.
larva cikade na naličju lista vinove loze 29.5.2019
Na području RC Vrbas, na svim lokalitetima monitoringa, šećerna repa se nalazi u fazi od 30% biljaka zatvorilo redove, do faze potpunog zatvaranja redova (BBCH 33-39).
Vizuelnim pregledom useva šećerne repe, na nekoliko lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma pegavosti lista šećerne repe (Cercospora beticola). Pojedinačne pege su uočene na do 2% biljaka. S obzirom na nestabilne vremenske prilike koje pogoduju daljem širenju ovog patogena, proizvođačima šećerne repe se preporučuje da redovno pregledaju svoje parcele i prate stanje u usevima.
Takođe su vizuelnim pregledom useva šećerne repe registrovani simptomi oštećenja od repine muve, Pegomya betae, na do 2% biljaka. RC Vrbas nastavlja sa monitoringom useva šećerne repe. Hemijske mere se za sada ne preporučuju.
Slika 1. Pega Cercospora beticola
Slika 2. Konidija Cercospora beticola
Slika 3. Simptom oštećenja od repine muve na listu šećerne repe 4.4.2019
Na području RC Vrbas, u zasadima jabučastog i koštičavog voća, vizuelnim pregledima registrovano je prisustvo imaga rutave bube, Tropinota hirta.
Rutava buba ima jednu generaciju godišnje, prezimi u stadijumu imaga. Izraziti je polifag i termofilna štetočina, povremeno se masovno javlja, kad su temperature iznad proseka, a padavine niže od proseka. Imago pravi štete, hraneći se generativnim organima. Posebno su ugroženi mladi zasadi voća, gde štete mogu biti i 100%.
U kontroli ove štetočine NE preporučuju se hemijske mere zaštite, već samo masovno izlovljavanje. U tu svrhu se preporučuje postavljanje lovnih posuda(plastične posude, bele ili plave boje napunjene vodom, sa atraktantima: cimet, negro bombone, prašak za sok, voćni sirup… ), posebno na obodima voćnjaka, kao i u redu.
Primena insekticida u fazi cvetanja useva i zasada je zabranjena!
imago rutave bube 3.4.2019
Na području delovanja RC Vrbas, na lokalitetu u Ruskom Krsturu, paradajz u zatvorenom prostoru se nalazi u fazi 9 i više sekundarnih stabala (BBCH 29).
U feromonskim klopkama su registrovani prvi ulovi moljca paradajza, Tuta absoluta. Ova štetočina može da prezimi u stadijumu jaja, lutke ili imaga, a tokom godine, u zavisnosti od uslova, može razviti i do 12 generacija. Štete prave larve ishranom na svim nadzemnim delovima biljke. Na listovima prave hodnike između epidermisa, a ubušuju se i u plodove koji gube tržišnu vrednost. Jedna ženka može položiti 40-250 jaja.
Suzbijanje insekticidima je samo korektivna mera u kontroli ove štetočine, a pre toga neophodno je preduzeti sve druge raspoložive mere:
- Plodosmena paradajza sa biljkama na kojima se moljac ne razvija, a u plastenicima razmak 6-7 nedelja između dva ciklusa proizvodnje
- Adekvatno đubrenje i navodnjavanje
- Postavljanje insekticidnih mreža na otvore od ventilacije i na ulazu plastenika
- Uništavanje listova na kojima se registruju štete od larvi
- Suzbijanje korova u plasteniku i oko plastenika
- Postavljanje vodenih klopki za masovno izlovljavanje odraslih jedinki
- Korišćenje prirodnih neprijatelja, parazitoida jaja (Trichogramma achaeae), predatora jaja (Nabis pseudoferus), kao i predatora jaja i larvi (fam. Miridae)
Hemijske mere se za sada ne preporučuju. RC Vrbas nastavlja sa praćenjem ove štetočine.
imago moljca paradajza u feromonskoj klopci |
|
|
|
|