23.12.2022
Vizuelnim pregledom zasada jabuke, koji se nalaze u fazi mirovanja (BBCH 00), registrovane su aktivne rupe od poljskih glodara, poljskog miša (Apodemus agrarius i poljske voluharice (Microtus arvalis) u vrlo niskoj brojnosti (I kategorija, do 10 aktivnih rupa po ha).
rupe od poljskih glodara
Oštećenja koja glodari prave u voćnjacima, posebno su izražena kada su jeseni i zime tople, sa temperaturama iznad proseka i kada su svi ratarski usevi skinuti. Štete od njihove ishrane, mogu dovesti do sušenja i slabljenja voćaka. Njihova aktivnost i ishrana ne prestaju u zimskom periodu i mlado korenje i izdanci im predstavljaju jedini izvor hrane. S obzirom na štete koje prouzrokuju poljski miševi i voluharice, potrebno je sprovoditi niz mera u cilju smanjenja njihove reprodukcije. Preventivne mere podrazumevaju uklanjanje trave i sena, gde glodari prezimljavaju, kao i uklanjanje korova. Takođe, veoma su korisne i biološke mere borbe koje podrazumevaju korišćenje predatora, pre svega ptica, postavljanjem visokih motki, u obliku slova T, za njihovo sletanje.
Hemijske mere podrazumevaju korišćenje registrovanih rodenticida nakon utvrđivanja kategorija brojnosti, na osnovu broja aktivnih rupa po hektaru. Suzbijanje poljskih glodara u voćnjacima se vrši ako je napad u II kategoriji (za poljskog miša od 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru i za poljsku voluharicu od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru), u zimskom periodu, kada nema plodova u voćnjaku, postavljanjem gotovih mamaka po suvom vremenu. Nakon postavljanja mamaka rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja ptica, divljači i domaćih životinja.
Mlade voćne zasade treba zaštititi od zečeva i drugih životinja, postavljanjem zaštitnih mreža. 27.10.2022
Na području delovanja RC Vrbas, koštičavo voće se u zavisnosti od biljne vrste, lokaliteta i sortimenta, nalazi u fazi od 50 % do 70 % lišća opalo (95 BBCH), a jabučasto voće u fazi lišće gubi boju, početak opadanja lišća (BBCH 92-93).
U jesenjem periodu, po opadanju oko 70 % lisne mase, sprovode se tretmani bakarnim preparatima sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača bolesti.
Pored ove mere, vrlo je važno sprovesti i mehaničke mere kako bi se očuvalo zdravstveno stanje zasada. Tu spadaju:
- Odstranjivanje polomljenih, suvih grana i stabala (posebno onih koji su zaraženi bakterijama Erwinia amylovora i Pseudomonas syringe pv. syringe ili gljivama poput Nectria galigena),
- Sakupljanje mumificiranih plodova i opalog lišća sa pojedinačnih stabala i na plantažama, a opalo lišće je najbolje sakupljati ili zaoravati,
- Kod koštičavih voćnih vrsta u ovom periodu ne treba seći grane, jer povrede nastale u ovom periodu, mogu predstavljati opasnost za ulaz patogena,
- Čišćenje stabala od gnezda s gusenicama,
- Struganje kore i odstranjivanje lišajeva, mahovina.
Ukoliko se na voću uoče simptomi bakterioza potrebno je mehanički ukloniti zaražene delove uz određene sanitarne mere:
– Rez mora biti minimum 30 cm u zdravo tkivo,
– Rane na stablima treba dezinfikovati preparatima na bazi bakra,
– Odsečene biljne delove ne treba bacati na zemlju nego ih treba ukloniti i spaliti,
– Obeležiti stabla koja su bila zaražena radi praćenja u narednom periodu ili ih iskrčiti,
– Prilikom rezidbe treba vršiti dezinfekciju alata, obuće i odeće radnika upotrebom 10% rastvora natrijum hipohlorita ili 70% etil alkohola.
Budući proizvođači voća treba da obrate pažnju da prilikom kupovine sadnica biraju one sadnice koje su zdrave i sertifikovane i koje su kontrolisane od stručnih službi.
faza obezbojavanja lišća, početak opadanja lišća 19.9.2022
Na području delovanja RC Vrbas, zasadi jabuke se nalaze u fazi berbe i završetka berbe, završetka razvoja mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 87-91).
Vizuelnim pregledom zasada jabuka kod kojih nije sprovedena adekvatna hemijska zaštita od štetočina, uočene su štete prouzrokovane ishranom larvi od minera okruglih mina (Leucoptera scitella).
simptomi napada minera okruglih mina na listu jabuke
Miner okruglih mina je štetočina voća, prvenstveno jabuke ali se može naći i na krušci, dunji, višnji. Poslednjih godina sve je značajnija štetočina u većim plantažnim zasadima i matičnjacima jabuke.
Prezimljava u stadijumu lutke, u opalom lišću. Leptiri se pojavljuju u fazi cvetanja jabuke i nakon parenja polažu pojedinačna jaja na naličje lista. Jaja su ovalna, veličine 0,3 - 0,25 mm i u početku providna. Larve počinju sa ishranom na listu, tako što izgrizaju parenhim lista do epidermisa. Hraneći se prave mine okruglog oblika koje se šire i mogu da dostignu do 1 cm u prečniku. Koncentrični krugovi unutar mina su od izmeta larvi. Larve zadnjeg stadijuma progrizaju minu, spuštaju se i prelaze u stadijum lutke na naličju lista ili na peteljki ploda. Ovaj miner razvija u našim uslovima tri do četiri generacije godišnje.
Mineri lista spadaju u grupu defolijanata lišća, smanjuju asimilacionu površinu voćaka, usled čega dolazi do iscrpljivanja voćke, podložnosti pojave patogena, slabog prirasta i dozrevanja letorasta, izmrzavanja, smanjene rodnosti za narednu godinu, a samim tim i lošeg kvaliteta plodova.
U sistemu PIS-a monitoring ove štetočine se vrši putem feromonskih klopki i vizuelnih pregleda. Hemijske mere zaštite se uglavnom sprovode sa zaštitom od najznačajnije štetočine jabuke kod nas-jabukinog smotavca. S obzirom da prezimljavaju u opalom lišću, brojnost im se može smanjiti obradom zemljišta ispod voćaka, sakupljanjem i uništavanjem lišća. 29.6.2022
Na području delovanja RC Vrbas, na pojedinačnim stablima različitih voćnih vrsta, registrovano je prisustvo dudovca (Hyphanthria cunea).
Dudovac je izrazito polifagna vrsta, sa više od 120 domaćina. Prezimljava u stadijumu lutke, ispod ili u pukotinama kore drveta. Ima dve do tri generacije godišnje. Ženke su bele boje, a mužjak na krilima ima crne tačkice. Gusenice su dlakave, varirajučih boja. Najviše napada dud, orah, šljivu, jabuku, krušku, višnju, topolu, vrbu, ukrasno drveće i dr.
Dudovac stvara paučinasta gnezda koja se nalaze na krajevima grana. Gusenice su u mlađim razvojnim stupnjevima u grupi, a kasnije se razilaze. Mlade gusenice svojom ishranom skeletiraju lišće, dok starije gusenice mogu potpuno da pojedu list kada dolazi do golobrsta. Za kompletan razvoj gusenice, koja prolazi kroz 5 larvenih razvojnih stupnjeva potrebno je oko 30-45 dana što zavisi od temperature.
S obzirom da su simptomi oštećenja od gusenica dudovca za sada registrovani na pojedinačnim granama, preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje zapredaka u kojima se gusenice nalaze, kako ne bi došlo do daljeg širenja i pojave većih šteta.
13.11.2021
Na području delovanja RC Vrbas, zasadi koštičavih i jabučastih voćnih vrsta se nalaze u različitim fazama opadanja listova ( BBCH 95-97 ).
Vizuelnim pregledom zasada voćnih vrsta, registruju se pojedinačne rupe od poljskih glodara.
rupa od glodara
Poljski glodari mogu naneti značajne štete u strništima, lucerištima i voćnjacima, u uslovima velike brojnosti. Do prenamnoženosti glodara dolazi usled različitih faktora, kao što su povoljni klimatski uslovi, stanište, izvori hrane, redukovana obrada, čime se smanjuje uticaj na svakodnevnu aktivnost glodara.
Voćnjaci i rasadnici su naročito osetljivi na štete od glodara. „ Prstenovanje“ kore korena je najčešće oštećenje od dugorepih miševa i takva stabla se često osuše. Oštećenja kore na korenu voćke u vidu strija prouzrokuje podzemna voluharica, dok vodena voluharica pravi krtičnjake i oštećuje više stabala u redu. Koru stabla iznad zemlje oštećuje poljska voluharica.
Posle berbe, jesenjeg prskanja i kasnije, rezidbe, potrebno je održavati higijenu voćnjaka, da bi se uklonila sva eventualna skloništa u kojima se poljski glodari mogu nastaniti. Preporuka je da se voćnjaci redovno obilaze i da se vrši pregled aktivnih rupa, na osnovu kojih se može utvrditi brojnost poljskih glodara. Oštećenja koja prave glodari u voćnjacima, dovode do slabljenja i sušenja voćaka. Miševi su posebno štetni kod mladih zasada jabuke, kruške, višnje, tokom jeseni, kada se skinu ratarski usevi. Njihova aktivnost i ishrana ne prestaju u zimskom periodu i mlado korenje i izdanci im predstavljaju jedini izvor hrane. S obzirom na štete koje prouzrokuju poljski miševi i voluharice, potrebno je sprovoditi niz mera u cilju smanjenja njihove reprodukcije, korišćenjem preventivnih, mehaničkih, bioloških i na kraju, hemijskih mera. Preventivne mere podrazumevaju uklanjanje trave i sena, gde glodari prezimljavaju, kao i uklanjanje korova. Mehaničke mere obuhvataju postavljanje lovnih linija od 100 klopki, koje se postavljaju noću, na rastojanju od 5 m, gde se na taj način utvrđuje njihova kritična brojnost. Biološke mere borbe podrazumevaju korišćenje predatora, pre svega, ptica i postavljanje visokih motki, u obliku slova T, za njihovo sletanje. Hemijske mere podrazumevaju korišćenje registrovanih rodenticida, kada dođe do utvrđivanja kategorija brojnosti, na osnovu broja aktivnih rupa po hektaru.
|
Kategorija |
Opis brojnosti |
Broj aktivnih rupa/ha |
|
|
|
Microtis arvalis |
Apodemus spp. |
Cricetus cricetus |
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
do 0,2 |
|
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
0,2-1 |
|
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
1-5 |
|
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
6-20 |
|
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
20-50 |
Kategorije brojnosti glodara
Suzbijanje poljskih glodara u voćnjacima se vrši ako je napad u 2. kategoriji, u zimskom periodu, kada nema plodova u voćnjaku, postavljanjem mamaka po suvom vremenu. Mogu se primeniti svi registrovani rodenticidi. Mlade voćne zasade treba zaštititi od zečeva i drugih životinja, postavljanjem zaštitnih mreža. 30.8.2021
Na području delovanja RC Vrbas na voćnim stablima na okućnicama i u pojedinim voćnim zasadima gde se nisu redovno sprovodile hemijske mere zaštite od insekata, registrovano je prisustvo gusenica II generacije dudovca (Hyphantria cunea), kao i štete od njihove ishrane.
Štete prave gusenice koje se hrane lišćem, upredaju ga svilenim nitima i skeletiraju. Usled jačeg napada može doći do golobrsta.
Na biljkama na kojima je registrovano prisustvo pojedinačnih zapredaka sa gusenicama preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.
Ukoliko se vizuelnim pregledima zasada registruju veće brojnosti guseničnih gnezda (prag štetnosti je 2-3 gusenična gnezda po stablu) i u mlađim zasadima gde su zahvaćena čitava stabla, preporučuje se spovođenje hemijskih mera zaštite nekim od registrovanih insekticida.
Larve dudovca 29.6.2021
Na području delovanja RC Vrbas na voćnim stablima na okućnicama i u pojedinim voćnim zasadima gde se nisu redovno sprovodile mere zaštite od insekata, registrovano je prisustvo gusenica dudovca (Hyphantria cunea) i štete od ishrane larvi. Zapredci sa gusenicama su uočeni na dudu, jabuci i šljivi.
 
Larve dudovca na dudu Larve dudovca na jabuci
Dudovac je polifagna štetočina koja napada preko 120 biljnih vrsta. Štete prave gusenice koje se hrane lišćem, upredaju ga svilenim nitima i skeletiraju. Usled jačeg napada može doći do golobrsta.
Na biljkama na kojima je registrovano prisustvo pojedinačnih zapredaka sa gusenicama preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.
Ukoliko se vizuelnim pregledima zasada registruju veće brojnosti guseničnih gnezda (prag štetnosti je 2-3 gusenična gnezda po stablu) i u mlađim zasadima gde su zahvaćena čitava stabla, preporučuje se spovođenje hemijskih mera zaštite nekim od registrovanih insekticida.
U regionu Vrbasa registrovani su pojedinačni ulovi odraslih jedinki dudovca na svetlosnim lovnim lampama. Vizuelnim pregledima zasada voća za sada nisu uočene ekonomski značajne štete od ove štetočine. 31.3.2021
Na području delovanja RC Vrbas, na cvetovima korova, registrovana je pojava imaga rutave bube (Tropinota hirta).
Rutava buba ima širok areal rasprostranjenja. Njena staništa su, pre početka cvetanja voćnih vrsta, korovske i šumske zajednice, gde migriraju u potrazi za hranom.
U početku ishrane uočavaju se na cvetovima maslačka, a potom odlaze na cvetove raznih voćnih vrsta (jabuka, kruška, dunja, višnja, trešnja, šljiva…). Štete prave samo odrasle jedinke, hraneći se prašnicima, tučkom, pupoljcima.
U cilju kontrole i suzbijanja ove štetočine je zabranjena je upotreba insekticida zbog prisustva pčela i drugih polinatora na cvetovima, te su opravdane jedino mehaničke mere zaštite i njihovo masovno izlovljavanje.
Preporuka proizvođačima voća, naročito onima koji imaju mlade zasade, je da pregledaju svoje voćnjake u najtoplijem delu dana, naročito na obodnim delovima parcela i ukoliko uoče rutavu bubu, sprovedu mere njenog mehaničkog izlovljavanja.
Preporuka je da se u voćnjacima postave lovne posude plave ili bele boje napunjene vodom uz dodatak negro bombona ili nekog voćnog sirupa kao mirisnog atraktanta. Lovne posude treba u što većem broju postaviti po obodu, a manji broj rasporediti i po unutrašnjosti parcele. Posude se mogu postaviti na zemlju ili u krošnju drveta. Sadržaj u lovnim posudama treba redovno menjati. U voćnjacima ne treba suzbijati korove koji cvetaju, u prvom redu maslačak, kako bi se smanjila aktivnost rutave bube na cvetovima voća.
 11.7.2019
Na području RC Vrbas, na lokalitetu u Vrbasu, vizuelnim pregledom zasada kajsije, registrovano je prisustvo imaga Potosia cuprea i Cetonia aurata.
Ovi krupni insekti zlatno zelene boje napadaju plodove sa velikim sadržajem šećera. To su meki zreli plodovi poput kajsija, bresaka, smokava i dr. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i podložni su napadu patogena.
Ukoliko se u vreme berbe plodova uoče ovi insekti, preporučuje se postavljanje lovnih mamaka sa čašama napunjenim mirisnim atraktantima (sokom u previranju, ostacima piva..). Lovne klopke treba postavljati na 15 m u naizmeničnom rasporedu i vršiti njihovo pražnjenje 2 puta nedeljno. Insekti se mogu i ručno skupljati u najtoplijem delu dana, kada su i najaktivniji.
Hemijske mere zaštite se ne preporučuju!
5.6.2013
Na lokalitetu u R.Krsturu, u zasadu jabuke, sorta Ajdared, registrovane su gusenice gubara, Lymantria dispar, u niskom intenzitetu napada. Gubar je štetočina hrastovih šuma, koja se javlja periodično u velikom broju i, osim, u šumama, pravi štete u voćnjacima jabuke, trešnje, šljive, kajsije.Veoma je proždržljiva, tako da za kratko vreme može izazvati golobrst. Ima veliki broj prirodnih neprijatelja, parazita i predatora. Prezimi u obliku jajeta, u kome se već nalazi razvijena gusenica. Ima jednu generaciju godišnje i gusenice prolaze kroz 5 (mužjaci), i 6 ( ženke ), larvenih stadijuma. Štete prave gusenice tako što izgrizaju lišće, lisne i cvetne pupoljke.
Suzbijanje je usmereno ka mehaničkom uništavanju jajnih legala, zaražavanjem jajnih legala virusima, bioinsekticidima na bazi Bacilus turgiensis var. Kursaki, kad gusenice dostignu L3 stadijum.
_jpg.jpg)
|
|
|
|
|