Zasadi maline se na području delovanja RC Valjevo nalaze u fenofazi: stari listovi se suše, mladi listovi se uvijaju; stari listovi kultivara imaju specifičnu boju (BBCH 93).
Prilikom pregleda zasada gde nisu adekvatno sprovedene mere zaštite, na jednogodišnjim lastarima se uočavaju simptomi ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata) na 10% biljaka.
Ovo je jedan od najznačajnih patogena maline i dovodi do velikih ekonomskih gubitaka. Simptomi se javljaju na nadzemnim delovima, listovima, izdancima i pupoljcima. Prvi simptomi se javljaju na listovima u vidu sitnih mrkih pega sa žutim oreolom. Pege su u početku sitne, pa se šire ka glavnom nervu i javlja se karakteristična nekroza u obliku latiničnog slova „V“. Na izdanke prelazi preko lisne drške. Dolazi do pojave tamnih (kestenjastih) pega duž internodija i oko pazušnih pupoljaka, kasnije kora u okviru pega puca i odvaja se. Spajanjem pega može doći do sušenja čitavog izdanka. Pupoljci na obolelim izdancima ne kreću ili su rodne grančice koje se razviju slabe. Ovom patogenu za razvoj pogoduju kišni i vlažni uslovi spoljašnje sredine. U toku jeseni lastari dobijaju tamniju boju, pa se pege teže uočavaju. U toku zime dolazi do izbeljivanja izdanaka, pa se uočavaju prvo pseudotecije, a kasnije piknidi. Gljiva oštećuje samo primarnu koru.
Patogen prezimljava na obolelim izdancima. Širi se tokom druge polovine maja na novo mlado lišće, odmah nakon kišnog perioda. Malina je najosetljivija od juna do kraja jula, dok su lastari početkom avgusta dozreli i manje su osetljivi na zarazu.
Veoma je važno sprovođenje preventivnih mera u cilju suzbijanja ovog patogena:
· zdrav sadni materijal
· rezidba i iznošenje zaraženih izdanaka koji su doneli rod ove godine odmah po završetku berbe, kako se infekcija ne bi širila u zasadu
· razmak između izdanaka takav da omogućava bolju provetrenost.
Preporuke RC Valjevo u cilju suzbijanja ovog patogena u toku ove vegetacije, možete pogledati na sledećim linkovima: