Ova štetočina ima velik broj generacija, a njihov broj u toku godine uslovljen je temperaturama kako u periodu vegetacije tako i u zimskom periodu. U idealnim uslovima, uz prisustvo hrane temperature i vlage u zatvorenom prostoru, moze da ima i 12 generacija u toku godine. Osim paradajza domaćini ove štetočine mogu biti i kulture iz familije Solanaceae poput krompira, paprike, plavog patlidžana i raznih korovskih biljaka.
Ženka polaže jaja na plodove ili listove, a štete prave larve koje se hrane svim nadzemnim delovima biljaka. Na listovima prave karakteristične mine. Plodovi su ugroženi u svim fazama razvoja, od zametanja pa sve do berbe. Napadnuti plodovi su zaprljani izmetom i podložni infekcijama različitih prouzrokovača truleži.
Mere kontrole moljca paradajza su veoma složene. Hemijske mere zaštite su samo korektivne mere, a za uspešnu kotrolu te štetočine potrebno je stalno sprovođenje svih raspoloživih nepesticidnih mera koje podrazumevaju:
· postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva i praćenje nivoa populacije, a takođe i za izlovljavanje imaga;
· postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga;
· postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanja objekta;
· uništavanje napadnutih listova i plodova;
· uništavanje korova;
· biološka borba tj. upotreba prirodnih neprijatelja. Veoma efikasne stenice predatori u kontroli moljca paradajza su Macrolophus pygmaeus i Nesidiocoris tenuis. Odrasle jedinke i larve ovih stenica se hrane jajima i larvama moljca paradajza.
U slučaju podizanja populacije moljca paradajza i povećanja broja listova i plodova sa oštećenjima od larvi, pored nepesticidnih mera, preporučuje se i primena registrovanih insekticida uz obavezno poštovanje karence primenjenih preparata.