Pred početak setve ozimih kultura, poljoprivrednicima se preporučuje setva deklarisanog semena u cilju ostvarenja visokih prinosa i smanjenja potencijala bolesti koje se prenose semenom.
Biljke koje rastu iz zaraženog semena u startu imaju slabiji potencijal rodnosti, imaju slabiji habitus, a tokom čitave vegetacije osetljive su na ostale bolesti. Biljke koje su zaražene pojedinim patogenima poput gljive prouzrokovača šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum), zbog mogućnosti te gljive da sintetiše mikotoksin deoksinivalenol (DON), mogu biti toksične tokom ishrane ljudi i stoke.
Bolesti koje se prenose semenom su:
· Fusarium graminearum (prouzrokovač šturosti klasova pšenice);
· Ramularia collo sygni, (prouzrokovač ramulariozne pegavost ječma), javljaju se pege na listovima koje se šire u zavisnosti od agrometeoroloških uslova i mogu dovesti do velikih gubitaka u prinosu;
· Gljive iz roda Ustilago, (prouzrokovači gari na pšenici, ječmu, ovsu) se takođe prenose zaraženim semenom, a inficirani klasovi se preobražavaju u crnu tvorevinu hlamidospora;
· Pyrenophora teres (prouzrokovač mrežaste pegavosti lista ječma), pege na listu se spajaju a zaraženo lišće propada;
· Tiletia spp. (prouzrokovači glavnice pšenice), gde je unutrašnost zrna pretvorena u crnu masu hlamidospora;
· Claviceps purpurhea (prouzrokovač glavnice raži), bolest se manifestuje pojavom sklerocija kao plodonosnih tela koje se formiraju umesto zrna.
Pored setve deklarisanog semena, preporučuje se i poštovanje plodoreda, jer se neke patogene gljive zadržavaju u biljnim ostacima i zaražavaju novoiznikle biljčice, a primer je prouzrokovač sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici). Uništavanje korova na parcelama je takođe veoma važna agrotehnička mera jer su korovske biljke domaćini mnogih patogena.