Na terenu RC Ruma voćni zasadi su ušli u fenofazu mirovanja i zavisno od lokaliteta, voćne vrste, sortimenta i kondicije zasada se nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća.
U jesenjem periodu, osim hemijskih mera zaštite u voćnjacima veoma važnu ulogu imaju i mehaničke mere zaštite, a sve u cilju smanjenja infektivnog potencijala raznih prouzrokovača gljivičnih i bakterioznih oboljenja, kao što su prouzrokovači: sušenja cvetova, grančica i mrke truleži ploda (Monilinia spp.), šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), kovrdžavosti lišća breskve (Taphrina deformans), rogača šljive (Taphrina pruni), čađave pegavost lišća i krastavosti plodova jabuke i kruške (Venturia inaequalis, Venturia pirina), bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora), bakterioznog raka i izumiranja grana (Pseudomonas syringae) i drugh.
Mehaničke mere treba da prethode hemijskim merama zaštite, a podrazumevaju sledeće radnje:
- ukanjanje osušenih stabala iz voćnjaka;
- sakupljanje, uklanjanje i uništavanje opalog lišća, opalih, trulih i mumificiranih plodova, suvih, obolelih i polomljenih grana i grančica;
- uklanjanje oštećene kore, struganje mahovine i lišajeva;
- uklanjanje i čišćenje stabala od gnezda sa gusenicama;
- u zasadima koštičavih voćnih vrsta u ovom periodu ne treba seći grane jer povrede nastale u ovom periodu predstavljaju opasnost za ulaz patogena;
- ukoliko se uoče simptomi bakterioza treba obavezno ukloniti zaražene delove iz voćnjaka uz sprovođenje sanitarnih mera koje podrazumevaju:
- da rez na granama bude najmanje 30 cm od zdravog tkiva,
- da se rane na stablima dezinfikuju preparatima na bazi bakra,
- da se oštećeni biljni delovi uklone iz voćnjaka i spale,
- obaveznu dezinfekciju alata, obuće i odela radnika prilikom rezidbe upotrebom 10% rastvora natrijum hipohlorita ili 70% etil alkohola.
Veoma korisna mera koju treba obaviti u jesen je i krečenje stabala, kojom se vrši ne samo dezinfekcija već i ublažavaju posledice temperaturnih oscilacija tokom zime. Bela boja odbija sunčeve zrake, otežava naglo zagrevanje stabla i na taj način usporava kretanje sokova i sprečava pojavu „mrazopuca“, nastajanja uzdužnih pukotina na kori stabla koje predstavljaju ulazno mesto za prouzrokovače bolesti. Krečenjem stabla se produžava i vreme kretanja vegetacije u proleće za nekoliko dana što može biti značajno u zaštiti od prolećnih mrazeva. Zbog sumpora koji sadrži, krečni rastvor predstavlja i dobru odbranu od gljivica, lišajeva i mahovine. Takođe odbija zečeve, posebno ako se u smešu doda i neki od repelenata za zečeve. Krečni rastvor treba nanositi po sunčanom danu kako bi se smeša mogla osušiti. Ukoliko dođe do spiranja kreča, krečenje treba ponoviti. Stabla se premazuju od površine zemlje do iznad račvišta grana. Nije preporučljivo premazivati grane jer može doći do „cementiranja“ pupoljaka. Krečenje voćaka je naročito korisna mera u zasadima koštičavih voćnih vrsta koje brzo reaguju na temperaturne promene tokom zime, pa se ova mera preporučuje svake godine. Mladi zasadi jabučastog voća se mogu krečiti svake godine, a stariji svake 3-4 godine.
Hemijske mere zaštite u jesenjem periodu, kojima treba pristupiti nakon svih navedenih aktivnosti, podrazumevaju primenu preparata na bazi bakra po opadanju oko 70% lisne mase. Ovakvim prskanjem se postiže opšta dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i smanjuje infektivni potencijal za narednu sezonu.
S obzirom da patogeni prezimljavaju na kori grana i stabla, rak ranama, pupoljcima i drugim skrovitim mestima, tretman treba sprovesti uz primenu velike količine vode (1200-1500 l/ha) kako bi depozit preparata dospeo na celokupnu površinu krošnje i stabla. Tretiranje treba obaviti po suvom i mirnom vremenu i temperaturi iznad 5°C, jer u protivnom može doći do izmrzavanja. Prilikom primene bakarnih sredstava potrebno je voditi računa o fazi razvoja voćaka, jer ukoliko vegetacija krene bakarni preparati mogu izazvati fitotoksičnost (ožegotine) na mladim listićima voćaka.