Skip to main content

Region Ruma

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Ruma > Usevi ili zasadi
Opasnost od poljskih glodara u regionu Rume

 

Na terenu RC Ruma vizuelnim pregledom višegodišnjih zasada, parcela pod okopavinama koje još nisu skinute (kukuruz, soja, šećerna repa), kao i poniklih useva (uljana repica, lucerka)  registruje se različit nivo aktivnosti poljskih glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtus arvalis).

 

velika slika 

 

 

Generalno, na pregledanim površinama brojnost aktivnih rupa od poljske voluharice je vrlo niska do niska (kategorija I -II), a niska do vrlo visoka od poljskog miša (kategorija II - V).

 

U višegodišnjim zasadima brojnost aktivnih rupa od glodara je većinom niska do srednja (kategorija II -III), u usevima okopavina koje još nisu skinute srednja do visoka (kategorija III -IV) ,  u poniklim usevima uljane repice vrlo niska do niska (kategorija I -II), dok je na lucerištima brojnost aktivnih rupa od glodara srednja do vrlo visoka (kategorija III -V). Veće brojnosti se uočavaju na uvratinama parcela.

 

S obzirom na trenutno stanje u usevima/zasadima i uslove koji vladaju u proizvodnji (toplo vreme, nedostatak padavina), može se očekivati dalji porast brojnosti populacija poljskih glodara.

 

U ovom momentu, mere zaštite se preporučuju u  višegodišnjim zasadima,na lucerištima, u usevima uljane repice, kao i na parcelama na kojima se planira setva ozimih useva, na kojima se utvrdi prag štetnosti. Primena rodenticida se preporučuje već po utvrđivanju brojnosti iz II kategorije (10-500 rupa po hektaru od poljske voluharice i 10-50 rupa od poljskih miševa).

 

Kategorije za utvrđivanje brojnosti poljskih glodara:

 

Kategorija

Opis brojnosti

Broj rupa po hektaru

POLJSKA VOLUHARICA

 

POLJSKI MIŠ

 

I

Vrlo niska

do 10

do 10 

II

Niska

10-500 

10-50 

III

Srednja

500-5000

50-500 

IV

Visoka

5000-20000

500-2000

V

Vrlo visoka

20000-50000

2000-10000

 

 

Nakon primene rodenticida u vidu godovih mamaka na bazi cink-fosfida u aktivne rupe od glodara, iste obavezno treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

 

Osim toga, preporučuje se i zaoravanje žetvenih ostataka i košenje površina oko parcela i na uvratinama kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.

 

Polaganje jajnih legala II generacije kukuruznog plamenca

Na terenu RC Ruma, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza (lokalitet Ljukovo) registrovana su prva jajna legla druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 1 % biljaka.

 

velika slika 

 

U usevima kukuruza šećerca (lokalitet Dobrinci), i paprike (lokalitet Mali Radinci) za sada nije uočeno prisustvo jajnih legala ove štetočine.

 

S obzirom da je u pitanju sam početak polaganja jaja hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.  

 

RC Ruma nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii)

 

RC Ruma tokom 2022. godine sprovodi monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na 11 lokaliteta (opštine: Ruma, Irig, Inđija),  pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog, koštičavog voća i vinove loze.

 

Tokom godine u u lovnim klopkama su sporadično registrovani pojedinačni ulovi ove štetočine.  Prilikom pregleda sadržaja lovnih klopki u protekle dve nedelje beleži se podizanje populacije  ove štetočine.

 

 

 

velika slika

 

Azijska voćna mušica ima širok temperaturni opseg razvoja, a može razviti i do 15 generacija godišnje, te može biti ozbiljan problem u proizvodnji gore navedenog voća  i vinove loze. Njenom razvoju pogoduju područja visoke vlažnosti i umerene temperature (umereno- kontinentalni klimat), dok niske zimske temperature nemaju veći uticaj na stepen preživljavanja, te možemo očekivati dalju adaptaciju ove štetočine u našim uslovima. Ženke polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja. Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja, ali rizik od pojave i podizanja populacije ove štetočine postoji i tokom i posle berbe.

 

U cilju kontrole populacije azijske voćne mušice još jednom skrećemo pažnju na neophodnost primene svih raspoloživih mera kontrole:

 

1. masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama prečnika 4 milimetra i otvorom za širenje mirisa koji se prekriva gazom; kao mirisni atraktant se koristi mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta); klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;

 

2. skraćivanje intervala berbe,  uklanjanje i uništavanje zaostalih zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);

 

3. higijena okoline parcela: uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i i predstavlja mesto njenog umnožavanja i prezimljavanja; krčenje napuštenih zasada;

4. kontrola ambalaže i druge opreme za berbu i transport zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti;

 

5. hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja, pa su usmerene na suzbijanje odraslih jedinki.

 

 Raspoložive mere kontrole treba sprovoditi na području celog regiona, da bi se postigao zadovoljavajući efekat.

 

Polaganje jajnih legala prve generacije kukuruznog plamenca

Na terenu RC Ruma usevi kukuruza se zavisno od rokova setve  nalaze u različitim fazama razvoja: semenski i merkantilni kukuruz- 6 do 9 listova razvijeno (16-19 BBCH), kukuruz šećerac- 9 i više listova razvijeno do faze metlica u cvetanju, svila potpuno razvijena (19-65 BBCH). .

 

 Faze razvoja kukuruza šećerca

 

Pregledom useva kukuruza šećerca registruje se prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 1% pregledanih biljaka. U toku je početak polaganja jaja prve generacije ove štetočine. U usevima semenskog i merkantilnog kukuruza za sada nije uočeno njihovo prisustvo.

 

 Jajno leglo

 

S obzirom da je u pitanju sam početak polaganja jaja hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.

 

RC Ruma nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca

Vizuelnim pregledom useva merkantilnog i semenskog kukuruza na terenu RC Ruma registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 3% pregledanih biljaka, dok njihovo prisustvo u usevima paprike za sada nije uočeno.

 

U toku je početak polaganja jaja druge generacije ove štetočine. U narednim danima se očekuje pojačana aktivnost ove štetočine i intenzivnije polaganje jaja.

 

sveže položeno jajno leglo kukuruznog plamenca

 

S obzirom da prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza iznosi 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca 5%  biljaka sa položenim jajnim leglima, u ovom momentu se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

 

RC Ruma nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

 

Azijska voćna mušica

 

Na terenu RC Ruma (opštine: Ruma, Irig, Inđija),  monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) se vrši na 11 lokaliteta pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog, koštičavog voća i vinove loze.

 

Pri poslednjim nedeljnim pregledima (16.07. i 23.07.) sadržaja lovnih klopki, registrovani su pojedinačni ulovi imaga  u zasadima kupine (lokaliteti: Ruma i Slankamenački Vinogradi), dok se u klopkama postavljenim u zasadima breskve, maline, jagode, višnje i vinove loze trenutno ne beleže ulovi. U narednom periodu se očekuje podizanje populacije ove štetočine i njena pojava na celoj teritoriji RC Ruma.

 

Azijska voćna mušica može biti ozbiljan problem u proizvodnji jagodičastog, koštičavog voća  i vinove loze. Ženke polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.

 

 Ženka azijske voćne mušice

 

Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja, tako da su trenutno najugroženije voćne vrste koje se nalaze u fazama sazrevanja i kod kojih je berba u toku ili se očekuje u narednom periodu. Prvenstveno u takvim zasadima (kupina, malina, borovnica, breskva) u ovom momentu se preporučuje  primena svih raspoloživih mera kontrole:

 

1. masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama prečnika 4 milimetra i otvorom za širenje mirisa koji se prekriva gazom; kao mirisni atraktant se koristi mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta); klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;

 

2. skraćivanje intervala berbe u cilju što bržeg sklanjanja plodova sa parcele;

 

3. uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);

 

4. higijena okoline parcela: uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i i predstavlja mesto njenog umnožavanja i prezimljavanja; krčenje napuštenih zasada;

 

5. kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom;

 

6. hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja, pa su usmerene na suzbijanje odraslih jedinki.

 

Kod proizvođača čiji su zasadi ugroženi od strane ove štetočine, preporučuje se primena sledećih insekticida:

kupina: Karate zeon (lambda-cihalotrin) 0,2 l/ha  /karenca 7 dana/,

malina: Plures (deltametrin) 0,5-0,75 l/ha  /karenca 14 dana/.

borovnica: Plures (deltametrin) 0,5 l/ha  /karenca 7 dana/,

breskva: Exirel (cijantraniliprol) 0,075%  /karenca7 dana/.

 

U svetu se za suzbijanje azijske voćne mušice u zasadima maline, kupine i borovnice koristi i insekticid na bazi a.m. spinosad (Laser 240 SC, 0,04%, karenca 3 dana).

 

Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja obavezno treba voditi računa o karenci preparata! U zasadima u kojima se zbog vremena berbe  ne može ispoštovati karenca, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

 

Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.

Prisustvo jajnih legala prve generacije kukuruznog plamenca u usevima kukuruza

Na terenu RC Ruma, vizuelnim pregledom useva merkantilnog, semenskog  i kukuruza šećerca registruje se prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% pregledanih biljaka. U toku je početak polaganja jaja prve generacije ove štetočine.

 

Tabelarni prikaz monitoringa:

 

Datum pregleda:

Merkantilni kukuruz /Ruma

Merkantilni kukuruz /Rivica

Semenski kukuruz/ Ruma -Fišer

Kukuruz šećerac/ Dobrinci

Kukuruz šećerac/ Kraljevci

04.06.

0

0

0

0

0

08.06.

2

2

0

0

1

 

S obzirom da je u pitanju sam početak polaganja jaja hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.

 

RC Ruma nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

Početak polaganja jaja II generacije kukuruznog plamenca

Na terenu RC Ruma, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza (lokalitet Ljukovo) registrovana su prva jajna legla druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2% pregledanih biljaka. Takođe, registrovano je i parazitirano jajno leglo (od parazitne osice Trichogramma sp.). Monitoringom dinamike polaganja jajnih legala kukuruznog plamenca u Sistemu PIS-a, uočena je na pojedinim lokalitetima visoka stopa parazitizma od strane osica Trichogramma, čak do 90% jajnih legala je bilo parazitirano. Iz tog razloga, prilikom suzbijanja kukuruznog plamenca, preporuka je da se obavezno vodi računa o selektivnosti insekticida na korisne organizme.

Sveže položeno i parazitirano jajno leglo

 

U usevima merkantilnog kukuruza  (lokalitet Ruma/Fišer), semenskog kukuruza (lokalitet Jarkovci) i paprike (lokalitet Buđanovci) za sada nije uočeno prisustvo jajnih legala ove štetočine.

 

S obzirom da je u pitanju sam početak polaganja jaja hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.  RC Ruma nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

Prva jajna legla kukuruznog plamenca

 

Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza (lokaliteti: Ruma/Fišer i Ljukovo; faza: 9 do 10 listova razvijeno) i useva semenskog kukuruza (lokalitet: Jarkovci; faza: 7 do 8 listova razvijeno) registrovana su prva jajna legla prve generacje kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 1% pregledanih biljaka.

 

 velika slika

 

Za sada se ne preporučuju mere zaštite. RC Ruma nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

 

 

Početak polaganja jaja II generacije kukuruznog plamenca
 

Na terenu RC Ruma, vizuelnim pregledom useva paprike, merkantilnog i semenskog kukuruza registruje se prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 1 do 3% pregledanih biljaka. U toku je sam početak polaganja jaja druge generacije ove štetočine.

 

velika slika

 

Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.  RC Ruma nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i blagovremeno će obavestiti proizvođače o momentu tretmana.

1 - 10 Next