Na terenu RC Ruma (opštine: Ruma, Irig, Inđija), monitoring azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) se vrši na 11 lokaliteta pomoću lovnih klopki postavljenih u zasadima jagodičastog, koštičavog voća i vinove loze.
Pri poslednjim nedeljnim pregledima (16.07. i 23.07.) sadržaja lovnih klopki, registrovani su pojedinačni ulovi imaga u zasadima kupine (lokaliteti: Ruma i Slankamenački Vinogradi), dok se u klopkama postavljenim u zasadima breskve, maline, jagode, višnje i vinove loze trenutno ne beleže ulovi. U narednom periodu se očekuje podizanje populacije ove štetočine i njena pojava na celoj teritoriji RC Ruma.
Azijska voćna mušica može biti ozbiljan problem u proizvodnji jagodičastog, koštičavog voća i vinove loze. Ženke polažu jaja u unutrašnjost zdravih plodova, a razvojem larvi unutar ploda može doći do njihovog potpunog propadanja.
Ženka azijske voćne mušice
Plodovi su najosetljiviji u vreme zrenja, tako da su trenutno najugroženije voćne vrste koje se nalaze u fazama sazrevanja i kod kojih je berba u toku ili se očekuje u narednom periodu. Prvenstveno u takvim zasadima (kupina, malina, borovnica, breskva) u ovom momentu se preporučuje primena svih raspoloživih mera kontrole:
1. masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki (plastične flaše sa izbušenim rupicama prečnika 4 milimetra i otvorom za širenje mirisa koji se prekriva gazom; kao mirisni atraktant se koristi mešavina crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta); klopke postavljati prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara;
2. skraćivanje intervala berbe u cilju što bržeg sklanjanja plodova sa parcele;
3. uklanjanje i uništavanje zaraženih, prezrelih i trulih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju 7 dana);
4. higijena okoline parcela: uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika,…) koje može biti domaćin ovoj štetočini i i predstavlja mesto njenog umnožavanja i prezimljavanja; krčenje napuštenih zasada;
5. kontrola ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom;
6. hemijske mere zaštite su izuzetno složene zbog ograničene upotrebe insekticida u periodu zrenja plodova i skrivenosti jaja i larvi unutar plodova, a samim tim i nemogućnosti suzbijanja ovih stadijuma razvoja, pa su usmerene na suzbijanje odraslih jedinki.
Kod proizvođača čiji su zasadi ugroženi od strane ove štetočine, preporučuje se primena sledećih insekticida:
kupina: Karate zeon (lambda-cihalotrin) 0,2 l/ha /karenca 7 dana/,
malina: Plures (deltametrin) 0,5-0,75 l/ha /karenca 14 dana/.
borovnica: Plures (deltametrin) 0,5 l/ha /karenca 7 dana/,
breskva: Exirel (cijantraniliprol) 0,075% /karenca7 dana/.
U svetu se za suzbijanje azijske voćne mušice u zasadima maline, kupine i borovnice koristi i insekticid na bazi a.m. spinosad (Laser 240 SC, 0,04%, karenca 3 dana).
Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja obavezno treba voditi računa o karenci preparata! U zasadima u kojima se zbog vremena berbe ne može ispoštovati karenca, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.
Raspoložive mere kontrole treba sprovesti na području celog regiona. U protivnom, ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati.