Skip to main content

Prokuplje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Prokuplje
Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, na više lokaliteta na naličju lista kukuruza registrovana su položena jajna legla  kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2-4 %  pregledanih biljaka. Na svetlosnoj lovnoj lampi na lokalitetu Glašinac prethodnih dana registrovani su povećani ulovi navedene štetočine. U toku je polaganje II generacije kukuruznog plamenca.

Kukuruzni plamenac prezimljava u stadijumu gusenice u kukuruzovini ili drugim biljnim ostacima.  Leptiri su aktivni u večernjim satima i noću. Posle parenja ženke polažu jaja u gomilicama, na naličje listova, uglavnom uz glavni nerv lista.  Nakon određenog perioda dolazi do piljenja larvi,  koje svojom ishranom prave oštećenja na metlici, listovima, klipu, dršci klipa, stablu kukuruza. Oštećene biljke su podložne infekciji različitim vrstama patogena, gljivama iz roda: Aspergillus, Cladosporium, Penicillium, Fusarium.

Za smanjenje brojnosti ove štetočine primenjuje se kombinacija: agrotehničkih, mehaničkih, bioloških i hemijskih mera, kao i gajenje otpornih hibrida.

Uništavanje kukurzovine odmah posle berbe i duboko zaoravanje biljnih ostataka, utiče na smanjenje populacije ove štetočine.

Prag štetnosti za kukuruz šećerac i semenski kukuruz  je 5% biljaka sa položenim jajnim leglima, dok je u usevima merkantilnog kukruza prag štetnosti 10% biljaka sa položenim jajnim leglima navedene štetočine.

Registrovani insekticidi za suzbijanje kukuruznog plamenca su: 

PREPARAT

AKTIVNA MATERIJA

DOZA/KONCENTRACIJA

KARENCA

CORAGEN 20 SC

HLORANTRANILIPROL

0,1-0,15 L/HA

14 DANA

AMPLIGO 150 ZC

HLORANTRANILIPROL +
LAMBDA-CIHALOTRIN

0,2-0,25 L/HA

7 DANA

AVAUNT 15 EC

INDOKSAKARB

0,25 L/HA

14 DANA

RADIANT 120 SC

SPINETORAM

0,4 L/HA

14 DANA

DECIS 2,5 EC,
KONFUZIJA,
POLUX

DELTAMETRIN

0,4-0,5 L/HA

35 DANA

DECIS EXPERT

DELTAMETRIN

0,075-0,125 L/HA

30 DANA

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem aktivnosti ove štetočine i u narednom periodu. 

Zlatasto žutilo vinove loze

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze, na pojedinim lokalitetima su uočeni simptomi koji upućuju na zlatasto žutilo vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree (FD).

Vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) je cikada vinove loze (Schapoideus titanus).

Na teritoriji Topličkog okruga, prisustvo navedene štetočine se prati pomoću lepljivih ploča  na četiri lokaliteta: Đakus, Donje Svarče, Podina i Viča. Larve trećeg razvojnog stupnja cikade vinove loze, koje su sposobne da prenesu navedenu fitoplazmu, prvi put u ovoj godini su  registrovane 22.06.2022.  

Simptomi infekcije fitoplazmom Flavescence doree (FD) su lastari koji imaju skraćene internodije i zaostaju u porastu, dok pupoljci na lastarima i delovima obolelih čokota kreću sa zakašnjenjem u proleće. Na zaraženim čokotima listovi se savijaju po obodu ka naličju. Kod crvenih sorti boja inficiranih listova je tamnoljubičasta do svetlocrvena, a kod belih sorti svetložute do zlatnožute boje. 

Zaštita zasada od zlatastog žutila vinove loze zahteva primenu  svih raspoloživih mera, kako pesticidnih tako i nepesticidnih:

·       Korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

·       Sanitarni pregledi zasada;

·       Uklanjanje obolelih čokota;

·       Uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada;

·       Uništavanje korova

·       Krčenje napuštenih zasada vinove loze;

·      Suzbijanje vektora - cikade Scaphoideus titanus (od prisustva trećeg larvenog stupnja).

RC Prokuplje je preporučilo dva insekcidna tretmana u cilju suzbijanja cikade vinove loze (Schapoideus titanus), vektora fitoplazme Flavescence doree (FD)  koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze, koje možete pogledati na ovom linku.

Siva trulež (Botrytis cinerea) u zasadu maline

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, u zavisnosti  od sortimenta, lokaliteta i nadmorske visine, zasadi maline se nalaze od faze glavna berba: većina plodova obojena do faze druga berba još više  plodova obojeno (BBCH 87-89).

Vizuelnim pregledom zasada maline, registrovano je prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinera).

U zasadima gde nisu na vreme sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite, registrovano je prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinerea).

Razvoju ovog patogena pogoduje prohladno i vlažno vreme u periodu cvetanja i sazrevanja ploda, kao i navodnjavanje zasada maline tehnikom orošavanja u toku berbe.

Ova gljiva napada sve biljne delove, u svim fenofazama razvoja, a najveće štete pravi u toku berbe, skladištenja, transporta i prodaje. Simptomi zaraze se uočavaju tek početkom zrenja maline. Na plodovima se uočava siva prevlaka od konidija parazita, oni trule, a na stablu i granama koji su zaraženi dolazi do sušenja biljaka.

U agrotehničke mere kontrole spada:

·       redovna berba, jer su prezreli plodovi naročito osetljivi na infekciju;

·       uklanjanje zaraženih plodova i biljnih ostataka nakon berbe jer se micelija gljive održava na zaraženim biljnim delovima;

·       pravilna orijentacija redova radi boljeg provetravanja zasada i smanjenje gustine zasada pravilnom rezidbom i uklanjanjem prvih izdanaka maline.

Od hemijskih mera, najznačajniji su preventivni tretmani fungicidima od perioda cvetanja do faze razvoja ploda, pre berbe, vodeći računa o karenci primenjenih preparata.

RC Prokuplje je preporučilo dva fungicidna tretmana u cilju suzbijanja navedenog patogena, koje možete pogledati na ovom linku.

Prisustvo jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) u usevu paprike

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje vizuelnim pregledom useva paprike utvrđeno je prisustvo položenih jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na do 1 % biljaka.

Ova štetočina je polifagna, migratorna  vrsta, koja može da nanese velike štete na plodovima povrća, soji, duvanu, suncokretu, kukuruzu i drugim biljnim kulturama. Veoma je značajna štetočina u proizvdnji paprike, a najveće štete prave larve  koje svojom ishranom oštećuju plodove paprike i unutrašnjosti se hrane generativnim organima. Ovakvi plodovi gube tržišnu vrednost. Otvori na plodovima nastali ishranom larvi, otvaraju put za infekciju fitopatogenih gljiva i bakterija, što može dovesti do potpunog propadanja plodova, samim tim i do smanjenja prinosa.

S obzirom da se  vizuelnim pregledima useva paprike registruju niske brojnosti položenih jaja, za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem navedenog štetnog organizma, i na vreme će obavestiti poljoprivredne proizvođače o sprovođenju mera zaštite.

Crna trulež grožđa (Guignardia bidwellii)

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na više lokaliteta na teritoriji delovanja RC Prokuplje, registrovano je prisustvo simptoma crne truleži grožđa (Guignardia bidwellii).

Navedeni patogen može zaraziti sve zelene delove: lišće, drške, mladare i bobice. Parazit prezimljava  u mumficiranim ili opalim bobicama, odakle se u proleće vetrom, kišnim kapima i insektima prenosi, prvo na lišće, a zatim i na grozdove. U proleće se oslobađaju askospore koje vrše primarne  infekcije zelenih delova vinove loze. Na lišću se javljaju simptomi  u vidu okruglih pega 2-10mm veličine (boja zavisi od sorte), ograničene zonom tamnomrke boje.   Za širenje ovog patogena potrebna je vlaga. Početne infekcije na bobicama ogledaju se u vidu sitnih, tačkastih pega, koje se brzo šire, pa dolazi do sušenja bobica, samim tim i do smanjenja prinosa u zasadima vinove loze.

Uklanjanjem i spaljivanjem obolelih lastara i grozdova se u značajnoj meri smanjuje infekcioni potencijal.

Ovaj patogen se uspešno suzbija u okviru hemijskih mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače vinove loze.

 

Prisustvo pšeničnog tripsa u usevima ozime opšenice

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice na teritoriji Topličkog okruga, na više lokaliteta registrovano je prisustvo larvi pšeničnog tripsa (Haplotrips tritici).

Ova štetočina prezimljava kao odrasla larva u ostacima strnjike ili plitko u zemljištu. Pšenični trips ima jednu generaciju godišnje i lako se prepoznaje po izgledu larvi koje brzo po izleganju dobiju karakterističnu crvenu boju. Štete nanose larve i odrasle jedinke. Većoj pojavi pšeničnog tripsa pogoduje umereno suvo i toplo vreme u periodu polaganja jaja i razvoja mladih larvi, za razliku od prohladnog i kišovitog vremena.  

Imaga se još pre klasanja hrane listovima. Nakon dopunske ishrane ženke  polažu jaja između plevica i zrna. Kod ranog oštećivanja pre klasanja dolazi do uvijenosti vršnog dela biljke, kod isisavanja vrha klasa dolazi do šturosti, dok se prilikom ishrane larvi isisavanjem plevica i zrna umanjuju veličina, težina, klijavost, samim tim dolazi i do smanjenja prinosa.

Zbog faze razvoja u kojoj se usevi pšenice nalaze i nemogućnosti poštovanja karence, insekcidni tretman protiv ove štetočine se ne preporučuje.

Od agrotehničkih mera važno je izbegavanje gajenje pšenice dve godine na istom polju uzastopno (plodored), setva u optimalno vreme, odgovarajuće đubrenje, navodnjavanje, ljuštenje strnjike i letnje duboko oranje.

 

Prisustvo larvi cikade Schapoideus titanus u zasadima vinove loze

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od cvast nabubrela, cvetovi zatvoreni zajedno spojeni do faze cvasti potpuno razvijene, cvetovi odvojeni (55-57 BBCH).

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na više lokaliteta u Topličkom okrugu, registrovano je prisustvo cikade vinove loze Schapoideus titanus. U toku je početak piljenja larvi ove štetočine.

Cikada vinove loze prezimljava u stadijumu jajeta ispod kore lastara. Ima jednu generaciju godišnje. U toku svog razvoja larva prolazi kroz pet larvenih stupnjeva. 

Ova štetočina je od izuzetnog značaja za vinovu lozu jer je  je vektor fitoplazme Flavescence doree koja prouzrukuje veoma destruktivno oboljenje – zlatasto žutilo vinove loze. Početni simptomi zaraze ovom fitoplazmom ogledaju se u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do karakteristične promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava.

Za sada se ne preporučuje hemijski tretman vinove loze, zato što su larve od trećeg larvenog stupnja infektivne.

RC Prokuplje  nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme  će signalizirati poljoprivrednim proizvođačima vreme za hemijski tretman.

 

Polaganje jaja I generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevu kukuruza

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, usevi kukuruza se u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze u fazi od 6 do 8 listova razvijeno (BBCH 16-18).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.

U toku je polaganje jaja prve generacije ove štetočine.

Poljoprivrednim proizvođačima se trenutno ne preporučuje hemijski tretman protiv ove štetočine.

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će signalizirati  pravi momenat za sprovođenje hemijskih mera zaštite.

Prisustvo višnjinog surlaša (Rhynchites auratus) u zasadima višnje

Vizuelnim pregledom zasada višnje na lokalitetu Gornja Stražava, registrovani su simptomi oštećenja na plodovima od višnjinog surlaša (Rhynchites auratus), kao i prisustvo imaga ove štetočine u niskim brojnostima. 

Pored višnje, ova štetočina štete pričinjava i na šljivi.

Višnjin surlaš ima jednu do dve generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu larve ili imaga i u zemljištu na dubini do 10 cm. U periodu cvetanja višanja, početkom aprila, odrasle jedinke započinju svoju ishranu. Tokom aprila dolazi do razmnožavanja ove štetočine, a zatim u maju dolazi do kopulacije i polaganja jaja. Ženke jaja polažu na plodove u otvore koje naprave surlicom. Nakon 15 dana nastupa stadijum larve koji traje sve do sazrevanja plodova kada ga napušta i odlazi u zemlju gde prezimljava kao odrasli insekt (imago) ili lutka. Za višljinog surlaša je karakteristično da se oko 50% larvi pretvara u lutku iste godine, a ostatak tek početkom avgusta sledeće godine.

Imago višnjinog surlaša prouzrokuje štete na pupoljcima, cvetu i plodu, dok se larve hrane semenkom i ne pričinjavaju velike gubitke. Napada zelenkaste plodove i prouzrokuje vidljiva oštećenja na njima. Zreli plodovi mogu biti izbušeni sve do koštice i podložni su napadu različitim prouzrokovačima truleži, gube tržišnu vrednost, a pri jačem intezitetu napada može doći i do njihovog prevremenog opadanja.

Ova štetočina se suzbija hemijskim tretmanom odraslih jedinki u toku ishrane nakon prezimljavanja, a pre polaganja jaja u plodove.

Jedna od osnovnih mera preventivnog suzbijanja je obrada zemljišta freziranjem i oranjem tokom zimskog perioda, kao i tretiranje zemljišta insekticidima oko stabala, kako bi se suzbile prezimljujuće forme ove štetočine.

Tenutno se, s obzirom na nizak intenzitet napada ove štetočine, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

Prisustvo voćnog potkornjaka (Scolytus rugulosus) u zasadu višnje

Vizuelnim pregledom zasada višnje na teritoriji Topličkog okruga na lokalitetu Babin Potok, registrovani su simptomi oštećenja na granama i stablu višanja nastali usled ishrane voćnog potkornjaka ( Scolytus rugulosus ).

Ova štetočina prezimljava u stadijumu larve ispod kore napadnutih stabala, u našim uslovima ima dve generacije u toku jedne godine. Imago prve generacije, pojavljuje se u proleće, tokom aprila. Nakon parenja, ženka pravi otvore na kori stabla, buši hodnike i u njima polaže jaja. Ispiljene larve svojom ishranom prave dodatne hodnike, gde se nakon određenog vremena preobraze u lutku. Imago druge generacije se pojavljuje tokom leta,  u avgustu i septembru mesecu.

 

Voćni potkorkanjak najčešće  napada oslabljena stabla, stabla oštećena mrazom, gradom i zasade koji se nalaze u blizini šuma. Tokom jula 2021. godine, usled vremenskih nepogoda praćenih gradom, došlo je do oštećenja kore na stablima u zasadu višanja, što može biti posledica pojave ove štetočine.

Napadnuta stabla menjaju boju kore, listovi postaju sitniji ili dolazi do njihovog opadanja, cvetovi se ne razvijaju u potpunosti, dok su plodovi sitniji ili se uopšte ne razvijaju. Nakon izvesnog vremena dolazi do slabljenja cele biljke, kao i njenog sušenja.

Ukoliko se registruju napadnuta stabla ili grane tom štetočinom u zasadima višanja, takve delove biljaka treba mehanički ukloniti iz zasada. Uklonjene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti, kako bi se sprečila pojava i razmnožavanje odraslih jedinki potkornjaka i zaražavanje novih stabala.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima