Osim višnje, ovaj patogen napada šljivu, trešnju, kajsiju, breskvu i dr.
Simptomi se mogu javiti u vidu sušenja formiranih cvetnih i lisnih pupoljaka. Takvi pupoljci, bilo lisni ili cvetni, se ne otvaraju i dolazi do njihovog izumiranja. Na listu se javljaju vodenaste pege, koje kasnije potamne, nekrotiraju, tkivo unutar njih ispada i list ostaje šupljikast, dok na plodovima dolazi do pojave tamno-zelenih pega, koje kasnije dobijaju mrku boju, nekrotiraju i mogu zahvatiti veću površinu ploda.
Simptomi ove bolesti su najkarakterističniji na kori grana i letorasta, koja se vremenom suši i puca, pri čemu nastaju rak-rane često praćene curenjem smole.
Jači napad ovog patogena može prouzrokovati značajne gubitke u zasadima voćnih vrsta u vidu sušenja i propadanja stabala, samim tim može dovesti i do značajnog smanjenja prinosa.
U cilju zaštite voća od bakterioza od izuzetnog značaja su preventivne mere kontrole, u koje spadaju:
· korišćenje zdravog sadnog materijala prilikom podizanja zasada
· orezivanje, uklanjanje i spaljivanje zaraženih grana van zasada
· dezinfekcija alata za rezidbu
· pravilan izbor parcele, izbalansirano đubrenje, zaštita od mraza tokom jake zime.
U hemijske mere zaštite spada jesenji tretman bakarnim preparatima, kada opadne oko 70% lisne mase u cilju sprečavanja zaraze kroz lisne ožiljke i smanjenja inokuluma u rak-ranama. (