Jedna je od tri ekonomski najznačajnijih bolesti vinove loze.
Primarne infekcije se ostvaruju još u fenofazi cvetanja, kada nastaju latentne zaraze, koje ostaju pritajene sve do početka zrenja, kada dolazi do truleži grožđa. Do zaraze dolazi ukoliko nakon dužeg sušnog perioda, dođe do veće količine padavina. Tada nakon vlaženja dolazi do stvaranja jačeg pritiska unutar bobica i do pucanja pokožice. To mesto je otvoren put za napad navedenog patogena. Od početka zrenja grozdovi bivaju zaraženi direktno kroz epidermis, kroz otvore nastale ishranom larvi raznih štetočina, usled padavina praćenih gradom, povreda ili nekih drugih faktora. Na zaraženim bobicama pojavljuju se smeđe pege, koje se povećavaju i zahvataju celu površinu bobice. Ukoliko je vreme suvo, dolazi do smežuravanja i sušenja bobica. Ako je vreme vlažno, na bobicama se pojavljuje karakteristična pepeljasto siva navlaka, koja predstavlja reproduktivne organe gljive.
Najosetljivije su sorte zbijenih grozdova, jer je na njima olakšano širenje zaraze.
Ovako zaraženi grozdovi gube na tržišnoj vrednosti. Takođe, pojavom ovog patogena u zasadima vinove loze može doći do znatnog smanjenja prinosa.
U cilju zaštite od navedenog patogena, neophodno je obezbediti sve uslove za dobro provetravanje čokota i grožđa, kroz pravilno određivanje postavljanja redova pri zasnivanju, dobro formiranje čokota, sprovođenje zelene rezidbe, zalamanje i uklanjanje zaperaka, skidanje suvišnog lišća oko grozda od faze šarka grožđa.
Takođe, suzbijanje pepeljastog grožđanog moljca (Lobesia botrana) je od izuzetnog značaja, jer oštećenja na bobicama nastale usled ishrane larvi navedene štetočine predstavljaju mesto ulaza patogena.
Pored agrotehničkih mera, važna je i primena fungicida posebno u godinama sa učestalim padavinama.