Puževi golaći koji su najštetnije vrste kod nas pripadaju familijama Limacidae i Arionidae.
Golaći pričinjavaju direktne štete, jer grizu klice ili oštećuju mlade i odrasle biljke, ali i indirektne štete prenoseći razne biljne bolesti.
Oštećenja koja nanose starijim biljkama omogućuju prodor parazita, prouzrokovača truljenja. Neretko se događa da neke biljne vrste puževi oštećuju samo dok su mlade, a kada se razviju izbegavaju ih zbog solanina, kapsicina i drugih materija, koje su otrovne po njih.
U plasteničkoj proizvodnji povrća mogu naročito biti štetni.
Kako su aktivni noću (da bi se zaštitili od isušivanja) često se i ne primeti njihovo prisustvo. Međutim, njihovo prisustvo se može uočiti po sluzavim srebrnkastim tragovima koje ostavljaju za sobom.
Preko dana borave u pukotinama u zemlji, ispod listova ili drugim skloništima.
Da bi se ublažile štete koje prave puževi golaći, neophodno je primeniti niz mera:
- zemljište mora duboko da se obradi, usitni i popravi,
- potrebno je uništiti njihova skrovišta.
- iz plastenika treba izneti iskorišćenu ambalažu, alatke, folije, a u okolini je potrebno uništiti korov i izbegavati gajenje drugih biljnih vrsta između dva objekta.
- puževe je najbolje uništavati mehanički i to tako što se svakog jutra, sa unutrašnje i spoljašnje strane plastenika pokupe puževi koji su krenuli u skrovište.
- pored ovih preventivnih mera, preporučuje se i sakupljanje puževa u jutarnjim i večernjim časovima kao i tokom kišnih dana i zaprašivanje oko ugroženih površina raznim sredstvima u prahu koja izazivaju dehidrataciju puževa, prekomerno lučenje sluzi što ih onesposobljava za kretanje (pepeo, živi kreč i dr.).
- hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu registrovanih limacida:
Pužomor pelete Fe na bazi gvožđe-fosfata (5 g peleta/m² ravnomernim raspoređivanjem peleta po površini između redova biljaka ili postavljanjem peleta na gomilice u ranim jutarnjim ili večernjim satima ili pred kišu, nema toksikološki značajnih svojstava koja podležu klasifikaciji te nema karencu);
Limacidi na bazi metaldehida: Carakol 1g mamaka/m², Metash 3 300g granula/m² i Push 5 100g granula/m² (karenca za povrće i krompir je 21 dan, na tretiranim površinama najmanje 7 dana nakon tretiranja ne treba dozvoliti pristup domaćim životinjama, tretiranu površinu ne treba obrađivati 21 dan posle primene, maksimalno se može koristiti dva puta sa intervalom od 14 dana).