Skip to main content

Niš

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Niš > Prilozi > Prisustvo poljskih glodara u regionu Niša
Prisustvo poljskih glodara u regionu Niša

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom useva kukuruza, lucerke i voćnih zasada utvrđeno je prisustvo aktivnih rupa od poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Brojnost ovih štetočina je vrlo niska osim na parcelama pod lucerkom gde je brojnost na nivou III kategorije (50-500 rupa od poljskog miša i 500-5000 rupa od poljske voluharice).

voćni zasadi

parcela sa žetvenim ostacima kukuruza

usev lucerke

Toplo vreme bez padavina i izvori hrane na parcelema nakon kombajniranja pogoduju njihovoj aktivnosti te se može očekivati prenamnoženje i povećanje brojnosti.

U narednom periodu glodari mogu migrirati na novoposejane useve ozime pšenice i ječma, gde usled njihove ishrane može doći do stvaranja praznih mesta bez useva na parcelama. Takođe,  štete mogu nastati i u mladim voćnim zasadima, gde oštećenja od glodara mogu dovesti do slabljenja i sušenja stabala.

Proizvođačima se preporučuje obilazak i pregled parcela u cilju utvrđivanja prisustva i brojnosti ovih štetočina, na osnovu kog će se vršiti primena rodenticida.

Kategorije za utvrđivanje brojnosti poljskih glodara:

Kategorija

Opis brojnosti

Broj rupa po hektaru

POLJSKA VOLUHARICA

 

POLJSKI MIŠ

 

I

Vrlo niska

do 10

do 10 

II

Niska

10-500 

10-50 

III

Srednja

500-5000

50-500 

IV

Visoka

5000-20000

500-2000

V

Vrlo visoka

20000-50000

2000-10000

 

Po dostizanju pragova štetonosti (prisustvo glodara u II kategoriji brojnosti) potrebna je primena registrovanih rodenticida (na bazi cink-fosfida) ubacivanjem gotovih mamaka u aktivne rupe, koje se obavezno nakon aplikacije zatrpavaju kako ne bi došlo trovanja divljači. U ovom momentu primena rodenticida opravdana je u lucerištima, mladim voćnim zasadima i parcelama gde se planira setva pšenice i ječma gde se dostigne prag štetnosti.

Takođe, potrebno je primeniti i preventivne mere zaštite kao što su zaoravanje žetvenih ostataka, intenzivnu agrotehniku tj. izbegavanje redukovane obrade, blagovremenu setvu i žetvu sa što manje osipanja zrna.

Comments

There are no comments yet for this post.