Vizuelnim pregledom u pojedinim vinogradima uočeni su simptomi karakteristični za esku vinove loze na pojedinačnim čokotima.
ESKA je kompleksna bolest vinove loze. Uglavnom se javlja u starijim vinogradima, ali je sve češća pojava simptoma i na mladim čokotima. Može da izazove sušenje celog čokota. Smatra se da oboljenje izaziva više gljiva koje napadaju sprovodni sistem, a Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius su najčešće izolovane gljive iz čokota vinove loze kao prouzrokovači ove bolesti.
Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Sušenje i opadanje lišća je najčešći tip simptoma. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni. Hronični tip bolesti odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a akutni iznenadnim sušenjem čokota.
Hronični tip bolesti karakterističan je po tome što se u zoni između nerava lista javljaju izdužene žute ili crvenkasto-smeđe nekroze. Na listu samo glavni nerv zadržava zelenu boju. Na kraju može doći do sušenja i opadanja lišća pre vremena.
Akutni tip se manifestuje iznenadnim sušenjem čokota, pa je u upotrebi za ovu bolest često naziv i apopleksija. Do ove pojave dolazi najčešće tokom letnjih meseci u periodima kada je vrlo toplo. Simptomi se mogu javiti i na bobicama u vidu mrko-ljubičastih pega koje se pri jačem napadu spajaju, pa dolazi do njihovog pucanja i sušenja. Lastari koji su zaraženi zaostaju u porastu, venu i ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja.
Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova. Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni, oštećeni deo. Svetle je boje i meke je konzistencuje, obrubljen jednom tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično predhodila jedna zona tamno obojenog drveta. Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle oštrije razidbe.
Za zaštitu od ovog patogena najvažije su preventivne mere zaštite, koje podrazumevaju: sadnju zdravih loznih kalemova, potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat (dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom) u cilju sprečavanja širenja bolesti, premazivanje rana od rezidbe kalemarskim voskom, a orezane delove izneti iz vinograda i uništiti.