Skip to main content

Kraljevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kraljevo
Virus mozaika jabuke

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi jabuke se nalaze u fazi od napredovanje zrenja: povećanje intenziteta boje karakteristične za kultivar do faze plodovi zreli za berbu, (BBCH 85-87).

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke, lokalitet Roćevići, sorta Zlatni Delišes, na dva stabla uočeni su simptomi koji ukazuju na prisustvo virusa mozaika jabuke (Apple mosaic virus-ApMV).

 

velika slika

 

Ovaj virus je prisutan svuda gde se jabuka gaji i jedan je od najrasprostranjenijih virusa jabuke. Pored jabuke ovaj virus zaražava i druge biljke kao što su dunja, šljiva, višnja, breskva, lešnik, malina, divlji i pitomi kesten i dr.

Virus se zadržava u biljkama i prenosi se kalemljenjem i vegetativnim sadnim materijalom. Prirodni prenosioci (vektori) ovog virusa nisu poznati. Štete od ovog virusa su najizraženije kod osetljivih sorti kao što su Zlatni Delišes, Jonatan, Granny Smith.

 

Na listovima zaraženih biljaka se uočavaju jasno oivičene svetložute zone nepravilnog oblika. Te hlorotične površine žute boje se na listovima jabuke često javljaju u vidu traka ili pega duž lisnih nerava. Svetložuta boja zahvaćenog tkiva može menjati nijanse tokom sezone da bi kasnije usled izloženosti suncu takvo tkivo postalo nekrotično. Jako zaraženo lišće opada pre vremena. Izgled i intenzitet simptoma može da varira usled osetljivosti sortimenta i vrulentnosti soja virusa. Na osetljivim sortama simptomi se javljaju gotovo po čitavoj krošnji dok se na toletantnim sortama oni uočavaju ograničeno na pojedinim liskama. Zaražene biljke i dalje obezbeđuju prinos ali on kod osetljivih sorti može biti značajno smanjen.

 

Mere suzbijanja ovog virusa se svode na proizvodnju i korišćenje zdravog sadnog materijala, dezinfekciju alata za rezidbu i uklanjanje zaraženih stabala iz zasada i njihovo spaljivanje, naročito u rasadnicima i mlađim zasadima.

Crna trulež kupusnjača

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kupusa namenjeni za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi od početak formiranja glavice do faze glavica dostigla do 30% očekivane veličine, (BBCH 41-43).

 

Vizuelnim pregledom useva kupusa, na pojedinim parcelama, registrovano je prisustvo simptoma crne truleži kupusnjača koju izaziva bakterija Xanthomonas campestris pv. campestris.

 

 

velika slika

 

Ova bakterija spada među ekonomski najštetnije bolesti kupusnjača. Biljke mogu biti zaražene u svim fazama razvoja, od faze klijanja do obrazovanja semena. Razvoju i širenju ovog patogena pogoduje toplo i vlažno vreme, odnosno topli dani i prohladne noći. Prezimljava u zemljištu, a vitalnost zadržava i do 3 godine. Održava se na ostacima zaraženih biljaka u zemljištu, korovskim biljkama, samoniklim kupusnjačama i u semenu. Širenje ove bakterije vrši se pomoću vode za navodnjavanje i kišnim kapima, a značajnu ulogu imaju i insekti, puževi i oruđa za rad.

Na lišću starijih biljaka simptomi se prepoznaju po bledožućkastim promenama na listu, obično od ivice lista prema središnjem delu u obliku latiničnog slova “V“. Središnji deo takvih hlorotičnih zona poprima smeđu boju i odumire, a lisni nervi postaju crni. Patogen se sprovodnim sudovima širi po biljci, a usled prisustva bakterije biljke slabije rastu, a formirane glavice su zakržljale. Zaražene biljke vrlo često naseljavaju i sekundarni patogeni što za posledicu ima potpuno propadanje biljaka.

 

U cilju zaštite kupusa od ove bolesti najznačajnije su preventivne mere kao što su:

·       korišćenje zdravog seme za setvu,

·       za sadnju treba koristiti tolerantne sorte ili hibride kupusnjača,

·       dezinfekcija toplih leja,

·       primena plodoreda u trajanju od 3 godine,

·       uništavanje obolelih biljnih ostataka i korova iz familije Brassicacae,

·       suzbijanje insekata i puževa kao prenosilaca ovog patogena,

·       primena kalijumovih đubriva.

Malinina mušica galica

 Na području delovanja RC Kraljevo zasadi maline se nalaze u fazi stari listovi suše se, mladi listovi se uvijaju; stari listovi kultivara imaju specifičnu boju, (BBCH 93).

 

Vizuelnim pregledom zasada maline, lokalitet Novo Selo, sorta Vilamet, uočeno je prisustvo simptoma oštećenja malinine mušice galice (Lesioptera rubi).

 

velika slika

 

Malinina mušica galica nanosi štete na malini i kupini.

Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve u galama na izdancima. Odrasli insekti se javljaju od maja do avgusta. Ženka nakon kopulacije polaže jaja u grupama na izdancima. Iz jaja se pile larve koje kroz koru prodiru u unutrašnjost izdanka. Na mestima ubušenja larvi  u izdanak, nakon određenog vremena se obrazuju zadebljanja (kvržice, guke, gale), najčešće nepravilnog oblika koje brzo odrvene. Na tim mestima se prekidaju sprovodni sudovi, zbog čega se ti izdanci slabije razvijaju i lako lome.

 

Suzbijanje

 

Problem suzbijanja ove štetočine je aktivnost odraslih insekata tokom cvetanja maline i kupine. Hemijske mere borbe u cilju suzbijanja ove štetočine se vrše insekticidima pre cvetanja maline i kupine.

Iz tog razloga preporučuje se i mehaničko suzbijanje ove štetočine.

 

Mehaničke mere borbe podrazumevaju:

 

·         Krčenje i uništavanje divlje kupine u blizini zasada.

·         Uklanjanje i uništavanje zaraženih izdanaka (zaražene izdanke treba izneti iz zasada i uništiti spaljivanjem).

 

Na ovaj način se smanjuje brojnost populacije malinine mušice galice u narednoj godini.

Mere kontrole krompirovog moljca

Na području delovanja RC Kraljevo krompir je na većini parcela izvađen, dok je na manjem broju parcela vađenje u toku ili se ono očekuje u narednim danima.

 

Na lokalitetima Bapsko Polje i Obrva nalaze se feromonske klopke za praćenje krompirovog moljca (Phthorimaea operculella). U proteklom periodu beleži se povećanje brojnosti odraslih jedinki ove štetočine.

 

velika slika

 

Obzirom da štete od krompirovog moljca mogu biti velike, proizvođačima se preporučuje da i dalje sprovode sve raspoložive mere borbe protiv ove štetočine.

 

Na parcelama gde je cima suva preporučuje se primena sledećih mera:

 

·         Kada dođe do propadanja cime treba što pre izvaditi krompir.

 

·         Izvađeni krompir treba u što kraćem roku skloniti sa parcele i uneti u skladišta.

 

·         U skladišta ne treba unositi oštećene krtole u kojima mogu da se nalaze larve moljca.

 

·        Vrata, prozore i ventilacione otvore skladišta treba obezbediti gustom mrežom kako bi se sprečio ulazak moljca i njegov dalji razvoj.

 

·         U skladištima treba kontrolisati temperaturu (ispod 10°C).

 

Na parcelama gde cima nije propala i gde se vađenje krompira ne očekuje u narednih 10 dana, preporučuju se sledeće mere:

 

·         Ukoliko je zemljište suvo, vršiti navodnjavanje kako bi se održala kompaktnost zemljišta, a samim tim i sprečio prodor ove štetočine kroz pukotine do krtola.

 

·         Primena insekticida Grom (a.m. lambda-cihalotrin) u količini 0,25 l/ha, (karenca 7 dana). Prilikom primene insekticida treba strogo voditi računa o karenci preparata i uskladiti je sa vremenom vađenja krompira!

 

Breskvin smotavac

Na području delovanja RC Kraljevo dominiraju rane i srednje rane sorte bresaka. Obzirom da je berba završena  zasadi se nalaze u fazi starenje i početak mirovanja: završen rast mladara; lišće još uvek zeleno, (BBCH 91).

U pojedinim zasadima, koji nisu adekvatno štićeni, vizuelnim pregledom je uočeno prisustvo simptoma ubušenja larvi breskvinog smotavca (Cydia molesta) na mladarima.

 

 

velika slika

 

Breskvin smotavac je jedan od najznačajnijih štetnih insekata breskve i nektarine. Pored breskve kao glavnog domaćina, breskvin smotavac oštećuje i krušku, jabuku, dunju, kajsiju i šljivu.

Ova štetočina ima 3 do 4 generacije godišnje.

Prezimljava u stadijumu larve u kokonu skrivenom u pukotinama kore stabla ili grana ili u biljnim delovima na površini zemlje.

Prelazak iz larve u lutku se dešava u rano proleće (u zavisnisti od temperature). Ako su vremenski uslovi povoljni ženka položi 100-200 jaja, najčešće na naličju lista. Kada se ispile, larve se ubušuju u vrh mladara gde prave vertikalne hodnike. Oštećeni mladari venu, žute i suše se u dužini od oko 10 cm. Na mestu ubušenja se javlja smolotočina. Ako nema dovoljno hrane larva izlazi iz mladara i prelazi u drugi. Tako jedna larva do svog punog razvoja može da ošteti 2-4 mladara.

Pored mladara larve se ubušuju i u plod, hraneći se njegovim tkivom. Jedna larva može da ošteti i do 4 ploda. Takvi plodovi su lošeg kvaliteta i gube tržišnu vrednost, a gubici u prinosu mogu biti veliki.

Potpuni razvoj jedne generacije, u zavisnosti od vremenskih uslova, traje oko mesec dana. Obzirom da je let veoma razvučen u toku godine dolazi do preklapanja generacija.

 

U cilju suzvijanja ove štetočine napadnute mladare treba redovno orezivati kako bi se prekinuo razvoj larvi. Takođe, neophodne su i hemijske mere borbe. Hemijske tretmane treba sprovoditi pre ubušivanja larvi u mladare i plodove. Vreme suzbijanja larvi određuje se na osnovu vizuelnih pregleda zasada na prisustvio jaja i larvi, kao i praćenjem leta leptira.

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem breskvinog smotavca.

Cikada Metcalfa pruinosa na krušci

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi od plodovi oko 70 % krajnje veličine do faze početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar, (BBCH 77-81).

Vizuelnim pregledom zasada kruške, lokalitet Kovanluk, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa na mladaru.

 

velika slika

 

Ovo je izrazito polifagna štetočina. Ima veoma širok krug domaćina među kojima je veliki broj voćnih vrsta, vinova loza, šumsko i ukrasno drveće, kao i neke zeljaste biljke.

Ova cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju jaja položena pojedinačno ili u nizovima u pukotinama i drugim mestima na kori. Larve počinju da se pile sredinom maja. Slabo su pokretne i obično se grupišu i grade voštanu prevlaku koja liči na tanak sloj pamučne vate, što je ujedno i karakterističan znak prisustva ove štetočine. Tokom ishrane larve luče mednu rosu, pa se ova cikada još naziva i medena ili bela cikada. Larve prolaze kroz šest razvojnih stadijuma, od kojih su poslednja dva  kao i imago veoma pokretljivi. Prva imaga se javljaju sredinom jula.

Odrasle jedinke i larve se hrane sisanjem sokova usled čega dolazi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina.

Štete od ove cikade mogu biti direktne i indirektne.

Direktne štete nastaju od same ishrane imaga i larvi usled čega dolazi do slabijeg porasta kao i slabljenja kondicije biljke hraniteljke.

Indirektne štete se ogledaju u tome što larve luče veliku količinu medne rose koju naseljavaju gljive čađavice, smanjujući tako asimilacionu površinu. Plodovi zaprljani mednom rosom gube tržišnu vrednost.

 

Mere kontrole podrazumevaju mehaničko uklanjanje napadnutih biljnih delova i njihovo uništavanje.

Takođe je vrlo važna kontrola sadnog materijala.

Hemijske mere kontrole ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog pokretljivosti larvi i imaga, kao i činjenice da je ova cikada prisutna na velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka gde se neometano razvija i održava.

U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje ove štetočine.

 

Kukuruzni plamenac

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kukuruza se nalaze u fazi od početak pojave metlice: metlica se uočava na vrhu stabla do faze početak odbacivanja polena, (BBCH 51-63).

Na pojedinim parcelama useva kukuruza vizuelnim pregledom  registrovano je prisustvo larvi kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na svega nekoliko procenta biljaka (do 4%).

 

Larva O.nubilalis

 

Ova štetočina napada više biljnih vrsta, ali su joj glavne biljke hraniteljke kukuruz i paprika. U toku vegetacije brojnost ove štetočine se utvrđuje vizuelnim pregledima biljaka radi utvrđivanja prisustva jajnih legala na njima, praćenjem broja leptira uz pomoć svetlosnih lampi i feromonskih klopki.

U našim uslovima, kukuruzni plamenac razvija 2-3 generacije godišnje, u zavisnosti od regiona.

 

Ova štetočina prezimljava  u stadijumu larve u kukuruzovini ili drugim biljnim ostacima. Leptiri su aktivni u večernjim satima i noću.

Nakon parenja ženke polažu  jaja na naličje lista, pretežno uz glavni nerv liske. Nakon piljenja larve se kreću ka rukavcu listova, oštećujući lišće i praveći sitne otvore nepravilnog oblika. Oko rukavca listova ili u zoni klipova larve se ubušuju u stabljike. Nakon ubušivanja larve se hrane sržju stabljike, buše u njoj kanale, pune je izmetom i izgrizotinama, oštećujući tako sprovodne snopiće.

Na mestu napada stabljike se lako lome. Napadnute biljke bivaju podložne napadu raznih gljivičnih oboljenja.

 

Za efikasno smanjenje brojnosti ove štetočine primenjuje se kombinacija agrotehničkih, mehaničkih, bioloških i hemijskih mera.

Uništavanje kukuruzovine odmah nakon berbe i duboko zimsko oranje utiču na smanjenje populacije ove štetočine.

Što se hemijskih mera zaštite tiče one se sprovode ukoliko se registruje prisustvo jajnih legala na 10% biljaka kod merkantilnog kukuruza odnosno na 5% biljaka kod kukuruza šećerca i semenskog kukuruza. Najbolji rezultati postižu se sa insekticidima koji imaju delovanje i na jaja i na larve i to na početku piljenja larvi (Coragen 20 SC, Ampligo 150 ZC). Larve su odmah nakon piljenja veoma mobilne i vrlo brzo se zavlače u lisni rukavac pa samim tim postaju i nedostupne insekticidima. 

U našoj zemlji uočena je značajna aktivnost parazitnih osica iz roda Trichogramma, naročito kod druge generacije kukuruznog plamenca. Postoje i komercijalni preparati sa ovim korisnim osicama koje se mogu koristiti u borbi protiv kukuruznog plamenca. S obzirom na značajnu aktivnost parazitnih osica u našim proizvodnim uslovima, treba izbegavati primenu neselektivnih insekticida kakao bi se sačuvala populacija korisnih organizama.

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem kukuruznog plamenca. Uskoro se očekuje početak aktivnosti druge generacije ove štetočine.

Crvena pegavost šljive

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi šljive se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od plod 70% krajnje veličine do faze početak obojavanja plodova, (BBCH 77-81).

 

U zasadima u kojima nisu adekvatno sprovedene hemijske mere zaštite, vizuelnim pregledom, na sorti Čačanska lepotica, registrovano je prisustvo simptoma prouzrokovača crvene pegavosti šljive (Polystigma rubrum), u niskom intenzitetu napada.

 

simptom P.rubrum

 

Ovaj patogen napada šljivu ali i druge biljke iz roda Prunus.

Crvena pegavost ili plamenjača šljive se razvija samo na listu. U početku se javljaju kružne ili eliptične pege, nejasnih kontura, žućkaste boje. Boja pega kasnije postaje žutonarandžasta da bi na kraju postala crvenonarandžasta. Pege su različitih veličina, od nekoliko mm do 1,5 cm, što zavisi od vremena ostvarene infekcije i osetljivosti sorte.

Početak listanja je najkritičniji period za ostvarenje infekcije, pod uslovom da u tom periodu ima padavina. Tada nastaju najznačajnije primarne infekcije. Ovaj patogen nema sekundarne infekcije u toku vegetacije.

 

Mere suzbijanja

 

·         Gajenje manje osetljivih sorti, npr. Stanley

·         Obzirom da patogen prezimljava u opalom lišću, sakupljanjem i uništavanjem opalog lišća, kao i zaoravanjem voćnjaka u jesen, značajno se smanjuje inokulacioni potencijal za narednu godinu

·         Sa hemijskim merama zaštite treba početi u proleće, pre prvih kiša čim krene listanje

 

Lisne vaši u kukuruzu

Na području delovanja RC Kraljevo usevi kukuruza se nalaze u fazi od razvijeno 9 i više listova do faze pojavljuje se drugo kolence, (BBCH 19-32).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza, lokalitet Samaila, registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na preko 10% biljaka.

 

  

velika slika                       velika slika

 

Vremenski uslovi koji su vladali u proteklom periodu bili su povoljni za razvoj i razmnožavanje ovih štetočina. Lisne vaši imaju veliki broj generacija godišnje.

Direktne štete nanose svojom ishranom (isisavanjem sokova), što može dovesti do različitih deformacija biljnog tkiva, zaostajanja u porastu, kao i smanjenja prinosa.

Indirektne štete se ogledaju u tome što određeni broj lisnih vaši predstavlja vektore mnogobrojnih biljnih virusa od kojih je najznačajniji virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus-MDMV).

 

Fuzarioza klasa na pšenici i ječmu

Na području delovanja RC Kraljevo usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od kasna mlečna zrelost do faze rana voštana zrelost, (BBCH 77-83), dok se usevi ječma nalaze u fazi od rana voštana zrelost do faze mekana voštana zrelost, (BBCH 83-85).

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma registrovana je pojava simptoma fuzarioze klasa (Fusarium graminearum), na pšenici na do 7% a na ječmu na do 4% biljaka.

  

velika slika                              velika slika

 

Ova bolest se javlja i počinje da se razvija u fazi cvetanja. U usevima gde se hemijske mere zaštite blagovremeno ne sprovedu, cvetovi predstavljaju „ulazna vrata“ za prodiranje ove fitopatogene gljive i samim tim dolazi do nastanka infekcije.

Za ostvarenje infekcije je potrebno da u vreme cvetanja bude vlažno i kišovito vreme. Gljiva se razvija u fazi mlečne zrelosti, sa klasića na klasić se prenosi micelijom pomoću kišnih kapi. Tako svaka kiša praćena višim temperaturama pogoduje razvoju i širenju ovog patogena.

Prvi simptomi se uočavaju nakon cvetanja na klasićima koji gube normalnu zelenu boju i postaju bledi, žućkasti. Bolest može zahvatiti pojedinačne klasiće, delove klasa ili čitav klas.

Fuzarioza klasa dovodi do smanjenja prinosa. Zaražena zrna su nenalivena, štura i lošeg  kvaliteta. Takva zrna mogu da sadrže mikotoksine koji su veoma štetni za ishranu ljudi i životinja.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima