Ovo je izrazito polifagna štetočina. Ima veoma širok krug domaćina među kojima je veliki broj voćnih vrsta, vinova loza, šumsko i ukrasno drveće, kao i neke zeljaste biljke.
Ova cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju jaja položena pojedinačno ili u nizovima u pukotinama i drugim mestima na kori. Larve počinju da se pile sredinom maja. Slabo su pokretne i obično se grupišu i grade voštanu prevlaku koja liči na tanak sloj pamučne vate, što je ujedno i karakterističan znak prisustva ove štetočine. Tokom ishrane larve luče mednu rosu, pa se ova cikada još naziva i medena ili bela cikada. Larve prolaze kroz šest razvojnih stadijuma, od kojih su poslednja dva kao i imago veoma pokretljivi. Prva imaga se javljaju sredinom jula.
Odrasle jedinke i larve se hrane sisanjem sokova usled čega dolazi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina.
Štete od ove cikade mogu biti direktne i indirektne.
Direktne štete nastaju od same ishrane imaga i larvi usled čega dolazi do slabijeg porasta kao i slabljenja kondicije biljke hraniteljke.
Indirektne štete se ogledaju u tome što larve luče veliku količinu medne rose koju naseljavaju gljive čađavice, smanjujući tako asimilacionu površinu. Plodovi zaprljani mednom rosom gube tržišnu vrednost.
Mere kontrole podrazumevaju mehaničko uklanjanje napadnutih biljnih delova i njihovo uništavanje.
Takođe je vrlo važna kontrola sadnog materijala.
Hemijske mere kontrole ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog pokretljivosti larvi i imaga, kao i činjenice da je ova cikada prisutna na velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka gde se neometano razvija i održava.
U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje ove štetočine.