Pregledom useva kukuruza (lokalitet Milakovac) na području delovanja RC Kraljevo, konstatovano je da se usevi pretežno nalaze u fazi 12-13 BBCH skale (Razvijena 2 lista – Razvijena 3 lista).
Kako već duži period preovladava jako vlažno i kišovito vreme, uočeno je pojačano prisustvo puževa golaća roda Arion, koji su naneli štete na 20-30% biljaka, a u pojedinim parcelama i više. Prognozirane meteorološke prilike se neće bitnije menjati ni u narednom periodu, pa se može očekivati nastavak napada.
Populacija puževa golaća se nalazi u prenamnoženju usled prethodne blage zime i kišovitog i vlažnog proleća. Štete pravi izgrizajući lisnu površinu, a usev je naročito ugrožen u ranijim fazama razvoja. Pored kukuruza, ugroženo je i povrće, jagode, krompir. Najaktivniji su oko 1 čas po zalasku i 1 čas po izlasku sunca.
Suzbijanje puževa golaća podrazumeva kombinovanje većeg broja raspoloživih mera.
Agrotehničke mere predstavljaju jako bitan segment upravljanja ovom štetočinom i podrazumevaju:
-
Obradu zemljišta, čime se uništavaju jaja i infantili zatrpavanjem i izlaganjem sunčevoj svetlosti, zbog čega prolećene obrade zemljišta treba izvoditi po sunčanom ili vetrovitom danu;
-
Uništavanje korova;
-
Uklanjanje i zaoravanje biljnih ostataka, čime se uništavaju skloništa i izvori hrane golaća;
-
Đubrenje mineralnim đubrivima, koja sva imaju moluskocidni efekat, uz izbegavanje stajnjaka;
-
Zalivanje obavljati u jutarnjim, a ne u večernjim satima.
Mehaničke mere daju zadovoljavajuće efekte, ali su isplative samo na manjim površinama, i u njih spadaju:
-
Manipulacijama skloništima, tj. uklanjanje predmeta i otpadaka koji mogu poslužiti kao sklonište golaćima (daske, kamenje, folija, ambalaža i dr.) i ostavljanje određenih skloništa pogodnih za uništavanje golaća;
-
Ručno sakupljanje daje dobre efekte ako se krene što ranije sa sakupljanjem juvenila, u početku je potrebno izvoditi svakodnevno u ranim jutarnjim časovima, a kasnije može i nedeljno. Sakupljene golaće staviti u kantu sa slanom vodom ili deterdžentom;
-
Postavljanje klopki je pogodno za utvrđivanje vremena pojave, procenu brojnosti i uništavanje golaća. Mogu se napraviti improvizovane klopke tako što se popreko preseče plastična flaša ili se koristi tegla koja se napuni pivom ili mlekom kao mamkom. Klopke se ukopaju u zemlju tako da im vrh viri 1 cm zemlje. Poželjno je da klopke budu natkrivene. Neophodno ih je svakodnevno prazniti i menjati mamak;
-
Postavljanje barijera u vidu ograda ili posipanjem repelentnih supstanci oko parcele (pepeo, šljka, kreč i dr.).
Biološke mere se primenjuju u nekim zemljama severne Evrope, a podrazumevaju primenu nematoda Phasmarhabditis hermaphrodita, koje prodiru u telo golaća i oslobađaju simbiotske bakterije koje su letalne za golaće.
Hemijske mere ne mogu dati zadovoljavajući efekat ako se primenjuju samostalno, bez kombinovanja sa ostalim merama. Primenjuju se u večernjim satima. Preparati su formulisani u vidu peletiranih ili granulisanih mamaka:
-
a.m. metiokarb (Pužomor pelete) je najtoksičniji moluskocid, ali je ekološki najneprihvatljiviji zbog dejstva na korisne organizme, koristi se rasturanjem mamaka u trake ili gomilice po površini u dozi od 3-5 kg/ha;
-
a.m. metaldehid (Gardene, Carakol) je nešto manje toksičan i blaži u ekološkom smislu, koristi se rasturanjem mamaka u trake ili gomilice po površini u dozi od 10 kg/ha;
-
a.m. Fe pirifosfat hidrat (Limasan) je ekolološki najprihvatljiviji moluskocid, nema štetnih efekata na korisne organizme, koristi se rasturanjem mamaka u trake ili gomilice po površini u dozi od 3 kg/ha.
Puž golać – velika slika 1
Puž golać – velika slika 2