7.2.2024
Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi mirovanja (BBCH 00).
Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 1. Položena jaja ove štetočine nisu uočena.
velika slika
Sa porastom dnevnih temperatura očekuje se veća aktivnost ove štetočine kao i početak polaganja jaja.
RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve. 6.11.2023
Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća.
Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo odraslih jedinki obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 1,5.
velika slika
U toku je pojava prezimljujućeg imaga ove štetočine.
Običnu kruškinu buvu odlikuje pojava sezonskog dimorfizma, tako da se prezimljujuće forme ove štetočine od letnjih razlikuju po tome što su krupnije, tamnije boje i otpornije na niske temperature.
RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.
3.11.2022
Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u fazi od početak opadanja lišća do faze 50% listova obezbojeno (BBCH 93-95).
Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo odraslih jedinki obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 1,5.
U toku je pojava prezimljujućeg imaga ove štetočine.
velika slika
Prezimljujuće forme ove štetočine su za razliku od letnjih formi krupnije, tamnije boje i otpornije na niske temperature.
Trenutno se ne preporučuju hemijske mere suzbijanja ove štetočine.
RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.
1.6.2022
Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u različitim fazama razvoja ploda (BBCH 72-74).
Vizuelnim pregledom kruške, u pojedinim mladim zasadima, uočeno su simptomi sušenja mladara. Ovi simptomi ukazuju na prisustvo kruškine ose srčikarice (Janus compressus).
 
velika slika velika slika
Simptomi sušenja mladara se mogu pomešati sa simptomima koje prouzrokuje bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora). Razlika je u tome što se u slučaju napada kruškine ose srčikarice na mladaru uočavaju spiralno raspoređeni tačkasti ubodi ispod mesta sušenja. Nakon perioda precvetavanja, tačkaste ubode na mladaru pravi ženka svojom legalicom tokom polaganja jaja.
Larve svojom ishranom unutar mladara prave oštećenja koja se ogledaju u tome da se oni savijaju u luk, potamne a kasnije i nekrotiraju.
Ova štetočina se javlja periodično i ima jednu generaciju godišnje.
Primarni domaćin ose srčikarice je kruška a štete može praviti i na jabuci. Veću opasnost predstavlja za mlade zasade.
U zasadima gde se uoče simptomi prisustva kruškine ose srčikarice, preporučuje se orezivanje napadnutih mladara, njihovo iznošenje iz zasada i spaljivanje, što će uticati na smanjenje populacije ove štetočine u narednoj vegetaciji.
U intenzivnim zasadima kruške, suzbijanje ove štetočine vrši se zajedno sa suzbijanjem obične kruškine buve (Cacopsylla pyri).
2.11.2021
Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u fazi od početak opadanja lišća do faze 70% lišća opalo (BBCH 93-96).
Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 1,5.
U toku je pojava imaga prezimljujuće forme ove štetočine.
 
velika slika velika slika
Trenutno se ne preporučuju hemijske mere suzbijanja ove štetočine.
RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.
20.9.2021
Na području delovanja RC Kraljevo, vizuelnim pregledom kruške, u pojedinim zasadima i okućnicama, registrovani su simptomi sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri). U pitanju su zasadi koji nisu adekvatno i blagovremeno štićeni.
 
velika slika velika slika
Ova bolest je široko rasprostranjena u našoj zemlji ali nije ekonomski značajna. Pored kruške ovaj patogen napada i dunju.
Gljiva prezimljava u opalom lišću tokom zime. U proleće gljiva formira peritecije u kojima se nalaze askusi sa askosporama – koje u povoljnim uslovima vrše primarne infekcije lišća kruške. U okviru pega pojavljuju se piknidi sa piknosporama koje tokom vegetacije predstavljaju izvor sekundarnih infekcija.
Simptomi se ogledaju u vidu sitnih, nepravilnih pega na listu. Pege su najpre mrke nijanse, a kasnije postaju sivo-bele sa mrko-ljubičastim obodom. U centru pege formiraju se crni piknidi. Usled jačeg napada nastaje veći broj pega koje se vremenom spajaju stvarajući tako veće nekrotične površine, koje mogu dovesti do prevremene defolijacije.
Za zaštitu krušaka od sive pegavosti lista kruške ne sprovode se posebni hemijski tretmani jer fungicidni tretmani usmereni na suzbijanje prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina) uspešno suzbijaju i ovog patogena.
Od preventivnih mera mogu se primeniti sakupljanje i spaljivanje zaraženog lišća, kao i gajenje manje osetljivih sorti.
20.4.2021
Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u različitim fazama cvetanja, od faze prvi cvetovi otvoreni do faze puno cvetanje (BBCH 60-65).
velika slika
Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u sledećim indeksima napada:
Imago: 0,75
Jaja: 4,75
Mlađe larve (L1-L3): 4,25
Starije larve (L4-L5): 1,5
 
velika slika velika slika
S obzirom da se kruška nalazi u fazi cvetanja hemijske mere suzbijanja ove štetočine se ne preporučuju.
Primena insekticida u fazi cvetanja je zabranjena!
RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem faza razvoja kruške kao i obične kruškine buve i signaliziraće vreme za hemijski tretman. 9.2.2021
Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi mirovanja.
Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga prezimljujuće generacije obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 1,25. Prisustvo jaja ove štetočine nije uočeno.
velika slika
Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Kraljevo nastavlja sa prećenjem obične kruškine buve i signaliziraće pravo vreme za suzbijanje ove štetočine. 27.10.2020
Na području delovanja RC Kraljevo, lokalitet Sijaće Polje i Jarčujak, na okućnicama, registrovani su simptomi rđe kruške (Gymnosporangium sabinae) na pojedinačnim stablima kruške, u niskom intenzitetu napada.
Listovi sa simptomima zaraze gljivom Gymnosporangium sabinae (ecidije sa ecidiosporama)
Velika slika
Kruška je alternativni domaćin ove gljive. Na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se teleutostadijum i uredostadijum razvijaju na četinarima Juniperus vrste (kleka).
Ova gljiva se tokom zime održava u granama i grančicama kleke (Juniperus). U proleće se na njima formiraju teleutosorusi koji u vlažnim uslovima bubre i oslobađaju teleutospore. Klijanjem teleutospora nastaju bazidi s bazidiosporama koje nošene vetrom dospevaju na mlado lišće kruške gde proklijaju i vrše infekciju. Na naličju lista nastaju ecidije iz kojih se oslobađaju ecidiospore. One vrše infekciju kleke i ne mogu zaraziti krušku. Za potpuno završavanje ciklusa ove gljive potrebno je dve godine.
Nakon ostvarene infekcije na listu kruške se krajem proleća javljaju narandžasto-crvene pege različitog oblika. Pege su u početku sitne a kasnije bivaju krupnije. Na naličju lista, u okviru pega, pojavljuju se smeđa zadebljanja, koja predstavljaju početak stadijuma ecidija. One se formiraju krajem leta u vidu rogljastih izraštaja. U uslovima jače zaraze lišće se suši i prevremeno opada.
Na granama i grančicama, naročito na mladim stablima, stvaraju se rak-rane koje ne zarastaju i u kojima se takođe formiraju ecidije.
Suzbijanje
Obzirom da se rđa kruške javlja samo na onim stablima koja su u blizini kleke, tako je jedna od osnovnih mera zaštite kruške od ove bolesti uklanjanje i uništavanje kleke. Preporučljivo je da izolacioni pojas bude najmanje 500 metara. Takođe se mogu primeniti i hemijske mere borbe. Tretiranje se može vršiti preparatima na bazi aktivnih materija mankozeb i difenokonazol, kojima se inače vrši zaštita kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina). 28.7.2020
Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi od plodovi oko 70 % krajnje veličine do faze početak zrenja: pojavljuje se karakteristična boja za kultivar, (BBCH 77-81).
Vizuelnim pregledom zasada kruške, lokalitet Kovanluk, registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa na mladaru.
velika slika
Ovo je izrazito polifagna štetočina. Ima veoma širok krug domaćina među kojima je veliki broj voćnih vrsta, vinova loza, šumsko i ukrasno drveće, kao i neke zeljaste biljke.
Ova cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju jaja položena pojedinačno ili u nizovima u pukotinama i drugim mestima na kori. Larve počinju da se pile sredinom maja. Slabo su pokretne i obično se grupišu i grade voštanu prevlaku koja liči na tanak sloj pamučne vate, što je ujedno i karakterističan znak prisustva ove štetočine. Tokom ishrane larve luče mednu rosu, pa se ova cikada još naziva i medena ili bela cikada. Larve prolaze kroz šest razvojnih stadijuma, od kojih su poslednja dva kao i imago veoma pokretljivi. Prva imaga se javljaju sredinom jula.
Odrasle jedinke i larve se hrane sisanjem sokova usled čega dolazi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina.
Štete od ove cikade mogu biti direktne i indirektne.
Direktne štete nastaju od same ishrane imaga i larvi usled čega dolazi do slabijeg porasta kao i slabljenja kondicije biljke hraniteljke.
Indirektne štete se ogledaju u tome što larve luče veliku količinu medne rose koju naseljavaju gljive čađavice, smanjujući tako asimilacionu površinu. Plodovi zaprljani mednom rosom gube tržišnu vrednost.
Mere kontrole podrazumevaju mehaničko uklanjanje napadnutih biljnih delova i njihovo uništavanje.
Takođe je vrlo važna kontrola sadnog materijala.
Hemijske mere kontrole ne daju zadovoljavajuće rezultate, zbog pokretljivosti larvi i imaga, kao i činjenice da je ova cikada prisutna na velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka gde se neometano razvija i održava.
U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje ove štetočine.
|
|
|
|
|