U narednom periodu, štete od azijske voćne mušice se mogu očekivati u zasadima kupine, remontantnih sorata maline (Polka, Polana), šljive i vinove loze kod kojih je u toku sazrevanje i berba plodova. U zasadima šljive ranijih sorti berba je u toku ili se privodi kraju.
Za razliku od drugih voćnih mušica, ova vrsta napada isključivo zdrave plodove voća u fazi zrenja i berbe. Ženke imaju snažnu testerastu legalicu kojom probijaju površinu ploda gde polažu jaja. Takvi plodovi usled ishrane ispiljenih larvi u potpunosti propadaju. Usled oštećenja pokožice ploda prilikom polaganja jaja, na mestu uboda stvaraju se uslovi za ostvarivanje infekcije različitim vrstama patogena. Mužjak azijske voćne mušice je prepoznatljiv po karakterističnim crnim pegama na krilima i dva češlja na prednjim nogama.
U cilju kontrole populacije ove invazivne vrste i smanjenja rizika od nastanka šteta, u ovom momentu je neophodno preduzeti sve raspoložive mere kontrole, pa se proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju sledeće mere:
1.Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje. Za izradu klopki mogu se primeniti plastične flaše, u koje se kao atraktant sipa smeša crnog vina, jabukovog sirćeta u odnosu jedan prema jedan i nekoliko kapi detrdženta. Na klopkama se obavezno moraju nalaziti ulazni otvori za odrasle jedinke prečnika 4 mm. Takođe, potrebno je napraviti veće otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Klopke postaviti prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.
2. Neophodno je skratiti interval berbe plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.
3. Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.
4. Preporučuje se higijena unutar i oko zasada, što podrazumeva uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja.
5. Kontrola i higijena ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom.
Parcijalna kontrola pojedinih parcela ne daje zadovoljavajuće rezultate i daje mogućnost za umnožavanje insekata pa sprovođenje svih raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona. RC Valjevo nastavlja sa praćenjem brojnosti ove invanzivne štetne vrste.