Skip to main content

Region Vršac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Vršac
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Vršac.
Monitoring merkantilnog kukuruza pred berbu
U regionu Južnog Banata kukuruz se nalazi u fazi pune zrelosti  dok je berba hibrida iz ranih FAO grupa  u toku.
Za useve kukuruza je period cvetanja i nalivanja zrna bio izuzetno nepovoljan jer je praćen nedostatkom padavina i visokim temperaturama. To je rezultiralo pojavom sterilnih klipova kao i formiranjem klipova sa manjim brojem zrna.
Prilikom vizuelnih pregleda useva kukuruza u našem regionu, konstatovana su najveća oštećenja biljaka od prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u vidu polomljenih biljaka. Takođe, oštećenja od insekata su zabeležena i na klipovima, kao i prisustvo simptoma mikoza posebno simptome prouzrokovane infekcijom gljiva iz roda Aspergillus spp. (čak do 34%) i to u regionu opštine Plandište.
 
Rezultati vizuelnih pregleda  klipova  kukuruza iz svih FAO grupa su prikazani u tabeli:
 
Klipovi bez simptoma bolesti
i oštećenja od insekata
1-88%
Klipovi sa oštećenjima samo od od insekata
2-69%
Klipovi sa simptomima  Aspergillus spp.
0-34%
Klipovi sa simptomima Fusarium spp.
4-38%
Klipovi sa simptomima  Penicillium spp
1-15%
 
 
 
 
 
Krvava vaš (Eriosoma lanigerum) u jabučnjacima
Jabuke se u regionu koji pokriva RC Vršac nalaze u fenofazi sazrevanja (BBCH 81-87) dok su pojedine sorte obrane.
Poslednjih nekoliko godina se u zasadima jabuka u ovom periodu mogu oučiti kolonije krvave vaši (Eriosoma lanigerum). Njihovo prisustvo se na izdancima i korenovom vratu lako registruje po beloj vunastoj prevlaci. Krajem leta u njihovoj populaciji dolazi do formiranja krilatih formi koje naseljavaju nova stabla. Najveći deo populacije prezimljava na korenu na dubini od 10-15cm dok manji deo ostaje u pukotinama kore. U proleće populacija migrira u nadzemni deo stabla gde formira kolonije na mladom tkivu na mestu zarastanja rana posle rezidbe ili na lisnim peteljkama. Hrane se sisanjem sokova čime se stvaraju  rak rane kako na granama tako i na korenu. Stabla vremenom slabe ili postaju podložna napadu sekundarnih štetočina.
 
 
 
Eliminisanje krvavih vaši iz zasada nije ni malo jednostavan zadatak. Ukoliko se uoče kolonije vaši u zasadu, suzbijanje se može sprovesti primenom registrovanih insekticida tretiranjem korenovog vrata i izdanaka u jesenjem i rano prolećnom periodu a takođe i tokom vegetacije. Kod nas su za suzbijanje registrovani sledeći insekticidi:
  • Teppeki ili Afinto (flonikamid) 0,14 kg/ha
  • Movento 100 SC (spirotetramat) 0,15%.
Fitoplazmoze vinove loze
Fitoplazmoze su obolenja koja prouzrokuju fitoplazme – bakterije koje nemaju ćelijski zid i oni su isključivo intracelularni obligatni mikroorganizmi i nastanjuju floem. U Evropi, a takođe i u Srbiji, najzastupljenije fitoplazmoze na vinovoj lozi su zlatasto žutilo (Flavescence doree-FD) i crno drvo (Bois noir-BN). Fitoplazma BN se smatra manje značajnom jer obolevaju pojedinačni čokoti, a bolest uglavnom nema epidemijski karakter. Fitoplazmoze se na osnovu simptoma ne mogu razlikovati i samo se labaratorijskim testiranjem može odrediti kojom fitoplazmom je oboleli čokot zaražen. Takođe, postoje i viroze koje daju simptom uvijenih listova.

Simptomi fitolazmoza su :

  • žutilo ili crvenilo lišća koje se javlja početkom leta uz povijanje prema naličju i trouglast izgled liski;
  • liske opadaju, a ostaju lisne drške, venjenje i sušenje cvasti i grozdova;
  • smežuravanje i gorak ukus bobica što doprinosi smanjenju prinosa grožđa i pogoršanju kvaliteta vina;
  • nezdrvenjavanje lastara i njihovo izmrzavanje zimi;
  • prevremeno uginjavanje čokota.

Čokoti vinove loze oboleli od fitoplazmoza ostaju trajno zaraženi. Postoje razlike u osetljivosti sorti vinove loze - najosetljivije su sorta Plovdina,zatim Chardonnay, Pinot blanc, Pinot noir, Cabernet sovignon, Sovignon blanc, Pinot gris.

Fitoplazme u prirodi prenose isključivo insekti-cikade i to fitoplazmu  Flavescence doree-FD cikada Scaphoideus titanus, a Bois noir-BN cikada Hyalesthes obsoletus.

Uloga cikade Scaphoideus titanus u širenju FD je od presudnog značaja jer je njen životni ciklus u potpunosti vezan za vinovu lozu. Sa zaraženih čokota, ova cikada prenosi svojom ishranom fitioplazmu unatar vinograda. O njenoj aktivnosti i vremenu suzbijanja redovno se daju preporuke na portalu PIS -a.

Cikada Hyalesthes obsoletus koja je vektor prouzrokovača BN je polifagna vrsta koja se hrani osim na vinovoj lozi i na nizu korovskih biljaka kao što su: Convolvulus arvensis, Solanum nigrum, Urtica dioica. Ove korovske vrste su takođe domaćini fitoplazme BN. Larve cikade žive na korenu ovih korovskih vrsta i hraneći se na njima postaju infektivne. Imago koji se pojavljuje u junu mesecu nosi fitoplazmu i ishranom u floemu vinove loze unosi fitoplazmu u čokot.

Obe fitoplazme se mogu preneti i putem vegetativnog razmnožavanja, dok dosadašnja istraživanja nisu utvrdila da se prenose alatom u toku rezidbe.

Suzbijanje fitoplazmoza podrazumeva primenu preventivnih mera:

  • suzbijanje vektora primenom insekticida;

  • sanitarne mere koje podrazumevaju: uništavanje korova domaćina fitoplazmi u slučaju BN, uništavanje divlje loze i napuštenih vinograda koji predstavljaju rezervoare zaraze ali i mesta nesmetanog razvoja vektora,

  • krčenje zaraženih čokota;

  • podizanje novih zasade sa zdravim sadnim materijalom.

Kontinuiranim praćenjem u zasadima vinove loze u vršačkom vinogorju putem vizuelnih pregleda i postavljanjem klopki, cikada Scaphoideus titanus je registrovana uglavnom u napuštenim vinogradima. U našem regionu zbog prisustva pepeljastog grožđanog moljca (Lobesia botrana) je prisutna redovna upotreba insekticida koja se vremenski poklapa sa suzbijanjem ove cikade. Ova mera je doprinela da vršačko vinogorje umnogome ostane pošteđeno prisustva fitoplazme prouzrokovača FD koja je značajno destruktivnija od BN. Takođe se sprovode i redovna uzorkovanja i labaratorijske analize biljnog materijala vinove loze koji potvrđuju da nema masovnog prisustva FD.

Grinje predatori u jabukama
Tokom vizuelnih pregleda listova jabuke u prethodnom periodu, uočeno je prisustvo više vrsta predatorskih grinja  (Phytoseidae). Primećeno je da je populacija ovih grinja veća nego prethodnih godina.
Ove grinje se hrane pokretnim jedinkama i jajima štetnih vrsta grinja: obični paučinar (Tetranychus urticae), crveni voćni pauk (Panonychus ulmi) i dr.

Tri glavna faktora koji ograničavaju broj predatorskih grinja su:

  • brojnost grinja kojima se hrane – ukoliko je u zasadu prisutna umerena populacija grinja kojima se hrane i predatorske grinje će razviti umerenu populaciju i biće manje štete na biljkama. Ako je broj štetnih grinja u toku maja i juna nizak, populacija predatora će takođe ostati niska a brojnost štetnih grinja u povoljnim uslovima za njihov razvoj može rasti brže nego što se predatori razvijaju kao odgovor na prisutne štetne grinje.
  • zimske temperature – hladno i suvo vreme u toku zime može znatno smanjiti populaciju predatorskih grinja.
  • pesticidi -primena pesticida koji su visoko toksični za predatore ima najrazorniji efekat za biološku kontrolu grinja. Prilikom odluke o primeni pesticida, preporučljivo je da se poštuju pragovi štetnosti koji prema EPPO standardu za jabuke PP 2/18 (1) iznose: a) tokom proleća ukoliko zimska populacija grinja iznosi 1000-2000 jaja na 2 m dužine grane ili b) tokom proleća i leta ukoliko je infestirano 60% listova.
  • Prema EPPO standardu akaricidi koji su A) najmanje štetni za korisne predatore su: heksitiazoks i klofentenzin B) koji su umereno štetni: piridaben i tebufenpirad C) najštetniji: abamektin i akrinatrin.
Oštećenja od larvi gundelja u borovnicama u regionu Vršca
U zasadu borovnice u regionu Vršca je uočeno sušenja biljaka još u prethodnoj godini što se nastavilo i u toku ove vegetacije. Osim osušenih delova biljaka uočene su i potpuno stradale biljke.
Vizuelnim pregledom zemljišta oko korena biljaka, utvrđeno je prisustvo larvi gundelja tzv. grčica (fam Scarabaeidae).
To su polifagne štetočine, što znači da napadaju veliki broj gajenih biljaka. Obuhvataju veći broj vrsta a larve svih vrsta izgledaju veoma slično i zbog svog izgleda se nazivaju grčice. Tu spadaju:
  • majski gundelj (Melolontha melolontha) - najčešće se javlja
  • mramorasti gundelj (Polyphylla fullo)
  • mali prolećni gundelj (Rhizotrogus aequinoctalis)
  • mali junski gundelj (Amphimallon solstitialis).

Štete čine i odrasli i larve. Imaga se hrane u večernjim časovima brsteći lisnu masu listopadnog drveća: hrast, bukva, topola ali i koštičavih i jabučastih voćnih vrsta, a neke od nabrojanih vrsta preferiraju lišće trava. Štete od imaga mogu biti značajnije u godinama prenamnoženja.

Značajnije su štete koje nastaju ishranom larvi na podzemnim delovima biljaka. One se nalaze u zemljištu i imaju višegodišnje razviće (2-4 godine), imaju povijeno telo koje u završnim stupnjevima razvoja može biti i do 50mm. Mlade larve se hrane humusom i korenjem trava i korova a starije nagrizaju krupnije korenje voćaka, vinove loze. Tako larve trećeg uzrasta nekih vrsta mogu čak da pregrizu i koren mladih biljaka. Posebno  mogu biti štetne u rasadnicima kao i na mladim stablima u voćnjacima i vinogradima.

Pošto ženke rado odlažu jaja u rastresito i humozno zemljište, pretpostavljamo da je to bio razlog zašto su se našle u saksijama oko biljaka borovnice koje se sade u poseban supstrat.

 
 
 
 
U borbi protiv ovih polofagnih štetočina imamo na raspolaganju agrotehničke mere:
 
Obrada zemljišta doprinosi mehaničkom uništavanju larvi kao i njihovom izbacivanju na površinu čime postaju plen ptica i drugih predatora.
Mogu se i suzbijati imaga ukoliko se uoči njihovo rojenje u proleće na obodu zasada otresanjem stabala.
Mogu se primeniti i granulisani insekticidi koji su registrovani  za suzbijanje žičara kao polofagnih štetočina (registrovani u usevu šećerne repe i mrkve) ukoliko se pri pregledu zemljišta pre sadnje osetljivih kultura (povrće) registruje prosečno 1 larva gundelja/0,5m2 ili za rasadnike 1-2 larve/m2.
Dozrevanje i pražnjenje apotecija Blumeriella jaapii - kraj primarnih infekcija !
Regionalni centar : Vršac
Sorta : Oblačinska
Fenofaza : Plodovi sazreli za ishranu:plodovi imaju tipičan ukus i boju (BBCH 89).
 
Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća višnje i plodonosnih tela apotecija prouzrokovača pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) utvrđene su potpuno ispražnjene apotecije što predstavlja kraj primarnih infekcija ovog patogena.
 
 
Datum pregleda
Procenat dozrelosti
Procenat ispražnjenosti
29.03.2022
/
/
05.04.2022
/
/
13.04.2022
12
/
20.04.2022
13,72
/
28.04.2022
33,96
/
06.05.2022
49
/
12.05.2022
58,62
/
18.05.2022
60
/
27.05.2022
72
18
03.06.2022
78
36
09.06.2022
100
64
14.06.2022
100
86
23.06.2022
100
92
29.06.2022
100
100
Dozrevanje i pražnjenje apotecija Blumeriella jaapii
 
Regionalni centar: Vršac
Sorta: Oblačinska
Fenofaza: Plod zreo za branje,tehnološka zrelost (BBCH 87).
 
Laboratorijskim pregledom prezimelog lišća višnje i plodonosnih tela apotecija prouzrokovača pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) registrovano j e 92 % ispražnjenih apotecija.
 
 
RC Vršac nastavlja sa praćenjem ispražnjenosti apotecija ovog patogena.
Venturia inaequalis-kraj primarnih infekcija !!!
Regionalni centar: Vršac
Sorta: Zlatni Delišes
Fenofaza: Prečnik ploda do 40 mm (BBCH 74).
 
Laboratorijskim pregledom pseudotecija prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke(Venturia inaequalis) registrovana je ispražnjenost psudotecija od 100 %,što je pokazatelj da je kraj perioda primarnih infekcija od ovog patogena.
 
 
Datum pregleda
Procenat dozrelosti 
Procenat ispražnjenosti
09.02.2022
0
/
18.02.2022
0
/
25.02.2022
1
/
03.03.2022
5.5
/
11.03.2022
11.53
/
18.03.2022
12.74
/
28.03.2022
16
/
06.04.2022
26.96
/
12.04.2022
35.78
/
20.04.2022
40
/
28.04.2022
51.96
17.64
05.05.2022
71.69
33.96
12.05.2022
82.21
48
20.05.2022
94.5
58
27.05.2022
100
72
03.06.2022
100
82
09.06.2022
100
94
17.06.2022
100
100
Dozrevanje i pražnjenje apotecija Blumeriella jaapii
Regionalni centar: Vršac
Sorta: Oblačinska
Fenofaza: Obojavanje skoro završeno (BBCH 85).
 
Kod laboratorijskog pregleda prezimelog lišća višnje i plodonosnih tela apotecija prouzrokovača pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) pored prisustva zrelih askospora u 100 % apotecija uočene su i ispražnjene askospore u 86 % apotecija.
 
 
RC Vršac nastavlja sa praćenjem dozrevanja i pražnjenja apotecija ovog patogena.
Grinje na višnji

U regionu koji pokriva RC Vršac berba višanja je u toku dok je dominanatna sorta Oblačinska višnja, u zavisnosti od kondicije zasada, u fenofazi od sazrevanja, obojavanje skoro završeno do plod je u tehnološkoj zrelosti (BBCH 85-87).

 

Pri vizuelnom pregledu višanja je u nekim zasadima registrovano bronziranje vrhova mladara kao i povijanje liski na gore. Pregledom pod uveličanjem uočeno je prisustvo rđastih grinja iz roda Aculus.

 
 

Primena akaricida za suzbijanje ovih grinja se zbog blizine berbe ne preporučuje. Posle završene berbe treba pregledati zasade, posebno mladare i utvrditi prisustvo grinja i po potrebi izvršiti mere zaštite registrovanim akaricidima. 

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima